Novi amandmani SZO stvaraju „globalnu vladu“ u ime zdravlja
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je planove za masovno proširenje svoje moći formalnim stvaranjem „globalne vlade“ kako bi se osiguralo da nacionalne države poštuju mere javnog zdravlja.
Novi set amandmana koje su predložile države članice SZO objavljen je krajem 2022. godine, sa ciljem da se pojača moć SZO pod krinkom Međunarodnih zdravstvenih propisa (IHR). Ovo, pored novopredloženog Međuvladinog pregovaračkog tela (INB) i dodavanja klauzule o prevenciji pandemije, spremnosti i reagovanju (WHO CA+) u INB, izaziva nekoliko crvenih zastavica na promeni paradigme koju SZO preduzima, a to je igranje uloge međunarodnog zdravstvenog savetodavnog tela da postane globalni režim koji deluje u ime zdravlja.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
Zerohedge.com izveštava: Tokom istorije, ljudi su se oslanjali na veze sa prijateljima, porodicom i komšijama kako bi održali zdrav društveni život. Ovo je važno ne samo za dobrobit, već i za izgradnju poverenja na kome leži temelj odnosa. Baš kao što je od vitalnog značaja u odnosima sa porodicom i prijateljima, u pogledu zdravlja, poverenje je od vitalnog značaja u odnosima pacijenta i lekara.
Lekari u mnogim zemljama i različitim regionima imaju mnoštvo različitih metoda za lečenje nečega tako jednostavnog kao što je prehlada. Neki mogu da vam daju vakcinu protiv gripa, neki mogu da vam prepišu neke lekove, a neki vam čak mogu reći da pijete toplu supu i da se mnogo odmarate. Takođe može postojati nepoznat lek iz Latinske Amerike ili jugoistočne Azije koji deluje jednako dobro kao nešto što biste mogli da kupite u apoteci u SAD. Ovo sve znači da dobro obučeni lekari znaju šta rade s obzirom na metode koje su im dostupne.
Odnos jedan na jedan pacijent-doktor tradicionalno je bio isproban i pravi način uspostavljanja zdravstvenog sistema u svakom društvu. Čak i pod medicinom zasnovanom na dokazima, saveti američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), američke administracije za hranu i lekove (FDA) ili drugih zdravstvenih agencija služe kao neobavezujuće preporuke lekarima koje im daju pravo da donose sopstvene odluke na osnovu njihovog znanja o pacijentu.
Ljudi sami donose konačne odluke u vezi sa zdravljem; stoga, lekarima je potreban pristanak svojih pacijenata za lečenje ili operacije. Poverenje koje ljudi daju svojim lekarima je sveto i zahteva da lekari praktikuju medicinu zasnovanu na etici i zasnovanu na istinskom medicinskom znanju, veštinama i iskustvu – sve stvari koje većina lekara još uvek ima.
Bez obzira na ono što je generacijama bilo uobičajeno, napredak moderne medicine i biotehnologije učinio je oblasti zdravlja i medicine ogromnim industrijama. Kao rezultat toga, kvalitet zdravstvene zaštite postaje sve više zavisan od alokacije resursa i raspodele bogatstva.
Velika farmaceutska industrija, moćne zdravstvene agencije i dominantna preduzeća zdravstvenog osiguranja su isprepleteni, čineći ogroman konglomerat moći. U ime zaštite naroda, ova manifestacija moći dostigla je neviđeni nivo, koji je bio naglašen tokom pandemije u vidu zatvaranja, naloga za vakcinaciju, navale lekova i vakcina, polisa osiguranja za utvrđivanje dijagnoze itd.
SZO: Globalni režim u ime zdravlja?
Zatim imamo međunarodne organizacije poput SZO sa ulogom koju mnogi ljudi smatraju previše proizvoljnom da bi je smatrali eminentnim elementom u svom životu. Stvorena je u okviru Ujedinjenih nacija i istorijski je igrala koordinirajuću ulogu u globalnim zdravstvenim pitanjima i resursima, u pomaganju u opasnostima po javno zdravlje kao što su dečija paraliza, AIDS i COVID. Međutim, njena najnovija predložena reforma izaziva ozbiljnu zabrinutost oko toga da li se SZO pretvara u globalni kvazi-režim.
Najnovije promene sa kojima se SZO suočava su amandmani na sporazum o međunarodnim zdravstvenim propisima. Svetska zdravstvena skupština je prvi put usvojila IHR 1969. godine kako bi obuhvatila šest bolesti i od tada je nekoliko puta revidirana. Potpuno ažurirana verzija primenjena je 2005. godine nakon kineske epidemije SARS-a 2003. godine, nakon što je Komunistička partija Kine (KPK) odbila da održi transparentnost tokom izbijanja epidemije. Ovo izdanje IHR-a iz 2005. sada se suočava sa oštrim promenama.
IHR zahteva od zemalja SZO da otkriju, procene, prijave i reaguju na odgovarajući način u vezi sa vanrednim situacijama u javnom zdravlju koje se mogu proširiti na međunarodnom nivou. Tokom pandemije COVID-19, posebno tokom njenog početka, Kina je pokazala sklonost dezinformacijama i nedostatak transparentnosti prema međunarodnoj zajednici u vezi sa deljenjem podataka, onemogućavajući istragu o poreklu virusa i pitanjima koja uključuju najnoviji nagli porast infekcija i smrti nakon što je zemlja ukinula svoja ograničenja nultog COVID-a.
Ne bez veze sa ovim međunarodnim incidentima, SZO je objavila niz amandmana na IHR koji će ojačati moć SZO u značajnoj meri u vezi sa globalnim zdravstvenim hitnim situacijama. Na primer, SZO će imati moć da reaguje na potencijalne, a ne na stvarne hitne slučajeve, i dozvoliće generalnom direktoru SZO kontrolu nad proizvodnjom lekova koji se mogu koristiti kako on ili ona smatra odgovarajućim.
Jedna zabrinutost je da će SZO imati ovlašćenje da nadjača odluke o zdravstvenim merama koje su donele pojedinačne nacije i da organizaciji da cenzuriše ono što smatra dezinformacijama, ukoliko amandmani budu usvojeni. Ovo je ozbiljna pretnja suverenitetu svake članice SZO.
👉 FORBES pre mesec dana pohvalio BANKU SILIKONSKE DOLINE koja je pre nekoliko dana PROPALA- “Sve je deo plana” https://t.co/9thwe453hl
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 13, 2023
Još jedna zapanjujuća promena bilo je uklanjanje „poštovanja dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda ličnosti“ u članu 3 IHR, zamenjeno terminima „jednakost“ i „inkluzivnost“.
Istovremeno, novi amandmani SZO menjaju savetodavnu prirodu IHR-a u zakonsku, što znači da će organizacija imati isto toliko moći – ako ne i više – u poređenju sa upravnim telom sa pravno obavezujućom jurisdikcijom i sposobnostima za sprovođenje.
Navedene izmene, i mnoge druge, zabrinjavaju jer su izmene nejasne prirode i ostavljaju mnogo prostora za tumačenje. Na primer, amandmani ne preciziraju iznos finansiranja koje zemlje treba da doprinesu, što bi moglo dovesti do eskalacije korupcije u nerazvijenim zemljama.
Globalni sistem zdravstvenih sertifikata sa mnogo rizika
Tokom pandemije, u nekim delovima Severne Amerike, Evrope i drugih zemalja uspostavljen je veliki broj sistema zdravstvenih sertifikata, ali nijedan nije bio tako rasprostranjen i snažno primenjen kao zdravstveni sistem QR kodova u Kini. Tokom tri godine ekstremnih mera bez COVID-a u Kini, boja koda na vašem telefonu odlučivala je da li vam je dozvoljeno da napustite teren zajednice, jedete u restoranima ili čak da budete primljeni u bolnicu na porođaj.
Sistem QR kodova je bio u mogućnosti da prati vaše kretanje i koristio je algoritam da utvrdi da li se smatra da ste u opasnosti da budete zaraženi. Da ste u opasnosti, vaš kod bi postao žut i vlasti bi vas poslale u karantinski kamp o vašem trošku. Ovaj QR-kod sistem je takođe vezan za vaš lični bankovni račun kako bi se vaš obavezni karantin u hotelu mogao platiti pre nego što stignete.
Sprovedeni od strane režima koji malo poštuje ljudska prava, kodovi su navodno postali žuti ili čak crveni (što ukazuje na infekciju) za građane koji su se žalili na stroge mere pandemije. Takav invazivni sistem ima ogroman potencijal da ukine privatnost i samoopredeljenje, primoravajući stanovnike da žive pod orvelovskim režimom.
Površna namera sistema zdravstvenih sertifikata je benigna, ali bi mogla da bude zgodno sredstvo za pokretanje uspostavljanja sveobuhvatne globalne vlade. To bi moglo biti sastavna komponenta u postizanju globalističke agende bez potrebe za podrškom masa.
Zdravstveni sertifikati nisu jedina stvar koju SZO želi da doda svetskoj vladi. Agencija takođe zahteva Međunarodno pregovaračko telo (INB) koje ima moć prevencije pandemije, pripravnosti i odgovora uključenim u njene dužnosti.
INB bi mogao biti još jedan izgovor za kontrolu
Navodeći u svojoj preambuli „katastrofalni neuspeh međunarodne zajednice u pokazivanju solidarnosti i pravičnosti u odgovoru na … pandemiju“, nulti nacrt za INB pokrenut 2022. godine i revidiran od februara 2023. poziva na međunarodnu organizaciju sa ovlašćenjima koja su veća od nekih, ako ne i većine, vlada širom sveta koje su u stanju da reaguju na sledeću globalnu hitnu zdravstvenu situaciju.
Istovremeno, INB uključuje i inicijativu „Jedno zdravlje“, trenutno petogodišnji plan koji ima za cilj borbu protiv epidemija zoonoza širom sveta. Može se protumačiti da bi INB bio vršilac dužnosti „supersile“ SZO, dok bi IHR predstavljao pravni osnov za arbitrarnu vladu. Sredstva za ove mere, kako je predloženo, dolazila bi od Svetske banke.
Dok se SZO priprema da dopuni svoju moć ovim amandmanima, jedno pitanje traži odgovor: da li su ljudi bili zadovoljni kako se organizacija nosi sa pandemijom? Čini se da je globalno javno mnjenje podeljeno po ovoj temi. Dok se čini da razvijene evropske i severnoameričke zemlje podržavaju napore SZO, neke azijske zemlje kao što su Japan i Južna Koreja izražavaju svoje nezadovoljstvo.
U međuvremenu, politike koje SZO pokušava da usvoji takođe su izvori moćnih društvenih tenzija i podela. Čini se da su mnogi podeljeni između donošenja privatnog zdravstvenog pasoša i zdravstvenog pasoša koji vodi vlada koji se može koristiti kao dokaz o vakcinaciji ili za slične uzroke.
Kao i svaka dobra vlada koja ima kontrolne mehanizme i ravnoteže, zar SZO-u takođe ne treba objektivna procena nakon COVID-a pre nego što se amandmani usvoje? Ovo postavlja pitanja pod koje vrste nadzornog tela spada SZO i da li postoje pravni mehanizmi kako bi SZO mogla da bude odgovorna ako ne uspe da se nosi sa kritičnom krizom javnog zdravlja. Ova pitanja moraju biti rešena pre usvajanja bilo kakvih promena.
Stoga bi jedno od najhitnijih pitanja ovde moglo biti nedostatak transparentnosti SZO i predloženih mera odgovornosti. Jezik koji se koristi u amandmanu je krajnje nejasan i ostavlja mnogo prostora za tumačenje. U isto vreme, čini se da postoji zabrinjavajući nedostatak provere i ravnoteže u okviru predloženog novog poretka.
Sve 194 zemlje u SZO treba da glasaju o amandmanima i finaliziraju novi INB do maja 2024. godine, što bi moglo doneti korenite promene u načinu života generacija koje dolaze. Da li su ljudi bili dobro informisani i obrazovani o ovim promenama? Zar ne bi trebalo da bude više javnih i otvorenih debata za više transparentnosti kako bi se pokazalo šta sledi ako se amandmani usvoje? Zašto mejnstrim mediji ne govore o ovome?
