Koliko je veštačka inteligencija opasna i da li će vam zaista uzeti posao?
Veštačka inteligencija (AI), rečeno nam je, verovatno će uništiti čovečanstvo.
A opet, oni koji se predstavljaju da su obavešteni o tome nam kažu da verovatno neće. Jedna stvar koju će AI definitivno uraditi je da nam preuzme poslove, ostavljajući za sobom masu nezaposlenih, potpuno beskorisnih pojedinaca. Jel tako?
Istina je, međutim, mnogo nijansiranija nego što bi nas neki izveštaji naveli da mislimo.
U Sjedinjenim Državama trenutno ima 6,47 miliona nezaposlenih. Zbog žestoke konkurencije, inflacije akreditiva i sve selektivnijih kompanija, mnogi od ovih ljudi mogu se naći nezaposleni u doglednoj budućnosti. Da bi stvari bile jasne, nezaposleni moraju takođe uzeti u obzir još jednu ogromnu prepreku: mašine sa AI-om i automatizaciju.
Prirodno je plašiti se nove tehnologije. Štamparija je dočekana šokom i užasom. Tako su bili dočekani i izumi kao što su telefon, radio i TV. Ali AI nije ništa slično ovim prilično benignim kreacijama. To je sasvim druga životinja, ona koja ima moć da uništi bezbroj profesija, ali i stvori brojne neverovatne mogućnosti. Neki analitičari upozoravaju da će AI trajno promeniti okruženje zapošljavanja. Prema istraživačima sa Univerziteta Oksford, veštačka inteligencija predstavlja direktnu pretnju za 47 odsto radnih mesta u SAD. ChatGPT i drugi AI chat botovi zabrinjavaju ljude, razumljivo.
U Velikoj Britaniji, u naredne dve decenije, veštačka inteligencija će ostaviti najmanje 7 miliona ljudi bez posla, kažu analitičari PvC-a. S obzirom da Velika Britanija ima 67 miliona stanovnika, 7 miliona je ogroman broj. Istovremeno, međutim, AI će stvoriti 7,2 miliona novih radnih mesta. Isto je i u Sjedinjenim Državama. Predviđa se da će veštačka inteligencija stvoriti više radnih mesta nego što će uništiti. Ovaj deo se tako često, svesno ili na drugi način, izostavlja iz razgovora „AI će nas zameniti“.
Naravno, važno je pitanje koje zahteva dalje razmatranje, da li ljudi imaju priliku, vreme ili finansije za usavršavanje ili ne. Ipak, na polju posla, veštačka inteligencija nije tako destruktivna kao što mnogi pretpostavljaju.
Kao što je Džon Hoksvort, glavni ekonomista PvC-a, ispravno rekao: „Glavne nove tehnologije, od parnih mašina do računara, zamenjuju neke postojeće poslove, ali takođe stvaraju velike dobitke u produktivnosti“, dodajući da nalazi njegovog tima „sugerišu da će isto važiti i za veštačku inteligenciju, robote i srodne tehnologije”.
Samo da napomenemo, profesije koje su najugroženije su one koje uključuju prilično ponavljajuće radnje, kao što su uloge u unosu podataka, telemarketing i rad na recepciji.
👉 Pripremite se! Vlade planiraju uvođenje digitalne valute centralne banke nakon kolapsa banke Silicijumske doline https://t.co/hRz5F2tTCU
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 16, 2023
Iako veštačka inteligencija zapravo neće ukloniti ljude iz posla, barem ne u bliskoj budućnosti, ona predstavlja drugačiju, verovatno zlokobniju pretnju pojedincima, posebno onima koji žive u Sjedinjenim Državama.
(Dalja) erozija privatnosti i zdravog razuma
2014 godine, Stiven Hoking je mračno predvideo da bi razvoj super veštačke inteligencije „mogao značiti kraj ljudske rase“.
Ostaje da se vidi da li će se Hokingovo zloslutno proročanstvo pokazati istinitim ili ne za, recimo, tri do četiri decenije. Ali AI će sigurno okončati ideju privatnosti, ako ona uopšte više postoji.
Sve veći broj federalnih agencija koristi invazivnu tehnologiju za prepoznavanje lica (FRT), a sve više planira da proširi svoju upotrebu FRT-a ove godine. Tehnologiju, koja funkcioniše tako što identifikuje i meri specifične crte lica i čuva podatke kao otisak lica, pokreće AI. Organi za sprovođenje zakona su se u poslednje vreme okrenuli tehnologiji u pokušaju da identifikuju kriminalce. To je problematično na mnogim nivoima.
Kao što je pokazao nedavni izveštaj Aksiosa, FRT neverovatno greši. Izveštaj je objavljen ubrzo nakon što je crnac zatvoren u Džordžiji nakon što je FRT pogrešno spojio njegovo lice sa osumnjičenim za pljačku u Nju Orleansu. Čovek, koji je tvrdio da nikada u životu nije posetio Luizijanu, pušten je posle skoro nedelju dana u pritvoru.
Ovo nije prvi put da je tehnologija rezultirala hapšenjem nedužne osobe. Kako je Wired izvestio prošle godine, najmanje tri prethodna pogrešna hapšenja su se dogodila nakon što su policajci koristili FRT. Sva trojica uhapšenih bili su crnci. Tehnologija ima istoriju neuspeha da precizno identifikuje lica crnaca. Ne samo da je FRT invazivan, već se čini i rasistički.
Osim što napaja FRT, AI takođe pokreće male leteće uređaje koji sada muče Amerikance. Da li je to ptica? Da li je to avion? Ne, to je dron. Čini se da su bespilotne letelice (UAV), poznatije kao dronovi, svuda. Od sveta poljoprivrede do građevinarstva i rudarstva, medija i telekomunikacija do organa za sprovođenje zakona. Potražnja za dronovima nikada nije bila veća. Očekuje se da će do 2025. godine veličina tržišta dronova biti vredna 63,6 milijardi dolara.
U Sjedinjenim Državama dronovi već dostavljaju picu. Volmart takođe koristi dronove za isporuku namirnica. Ali, kako je nedavno istakao pisac Zakari Mek, kritičari su zabrinuti da ove leteće travestije narušavaju njihovu privatnost. Njihova zabrinutost je definitivno opravdana; ove mašine dolaze sa montiranim kamerama, što znači da snimaju skoro sve.
Štaviše, dronovi su neverovatno bučni. U Glendejlu, u Arizoni, stanovnici u neposrednoj blizini prodavnice Volmart, primetio je Mek, su se zasitili neprestane buke, a jedan stanovnik je uporedio zvuk sa „gnezdom stršljenova koje je izbačeno“. Ljudi bi se mogli podsmevati ovoj primedbi, ali veza između zagađenja bukom i visokog krvnog pritiska, kao i srčanih bolesti, poremećaja sna i stresa je neosporna.
AI vam možda neće oteti posao, ali će igrati ključnu ulogu u otimanju vašeg lica i, ako slučajno živite u blizini Volmarta, možda čak i vašeg razuma.
