DIGITALNI GENOCID! YOUTUBE JE UKLONIO SKORO MILION VIDEO ZAPISA ZBOG „OPASNIH“ I „OBMANJUJUĆIH“ INFORMACIJA O COVID-U

Činjenice:
• Novinarka Laurie Clarke objavila je članak u britanskom medicinskom žurnalu o cenzuri nauke i o tome ko su zapravo „fact-checkers“ Big Tech-a.
• Facebook je uklonio najmanje 16 miliona delova tekstova sa svoje platforme i dodao upozorenja za 167 miliona drugih.
• YouTube je uklonio skoro milion video zapisa za koje tvrdi da sadrže „opasne ili obmanjujuće medicinske podatke o COVID-19“.
Treba se osvrnuti na:
• Zašto je došlo do takvog napora da se sakriju informacije koje ugrožavaju prihvaćenu naraciju koju dobijamo od mainstream-a?
• Kada su u istoriji oni koji su cenzurirali zaista služili masama?

Cenzura informacija je uvek visoka, ali da li ljudi zaista prepoznaju stepen do koga se cenzura sprovodi i način na koji se to radi? Nedavni članak koji je novinarka Laurie Clarke objavila u British Medical Journal-u je naglasio činjenicu da je Facebook već uklonio najmanje 16 miliona delova tekstova sa svoje platforme i dodao upozorenja za približno 167 miliona drugih. YouTube je uklonio skoro milion video zapisa koji se, prema njima, odnose na „opasne ili obmanjujuće medicinske podatke o virusu COVID-19“.

Članak Laurie Clarke kaže, u vezi sa postovima koji su uklonjeni i označeni, da,

„Iako će deo tog sadržaja verovatno biti namerno pogrešno shvaćen ili obmanjujući, pandemija je prepuna primera naučnog mišljenja koja su uhvaćena u mrežu”.

Ovo je tačno, uzmite za primer „debatu da je COVID potekao iz laboratorije. Tokom početka pandemije niste smeli ni da pomenete da je COVID možda nastao u laboratoriji, a ako jeste, bili ste kažnjeni zbog toga. Nezavisne medijske platforme su demonetizovane i podvrgnute promenama u algoritmima. Odjednom, mainstream mediji o tome raspravljaju kao o legitimnoj mogućnosti.

Clarke opisuje u svom delu,

Ovo podvlači poteškoće u definisanju naučne istine, postavljajući veće pitanje da li platforme društvenih medija, poput Facebook-a, Twitter-a, Instagrama i YouTube-a, uopšte treba da se bave ovim…

„Mislim da je prilično opasno da se naučni sadržaj označi kao dezinformacija, samo zbog načina na koji ljudi to mogu da percipiraju“, kaže Sander van der Linden, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. „Iako bi se moglo uklopiti pod definiciju (dezinformacija) u vrlo tehničkom smislu, nisam siguran da li je to pravi način da se to generalno opiše jer bi moglo dovesti do veće politizacije nauke, što je nepoželjno”.

Ova vrsta „politizacije nauke“ upravo se desila tokom ove pandemije.

“Nauka se potiskuje radi političke i finansijske dobiti. Covid-19 je oslobodio državnu korupciju velikih razmera i štetan je po javno zdravlje. Političari i industrija odgovorni su za ovu oportunističku proneveru. Takođe i naučnici i zdravstveni stručnjaci. Pandemija je otkrila kako se medicinsko-političkim kompleksom može manipulisati u hitnim slučajevima, u vreme kada je još važnije zaštititi nauku”. -Kamran Abbas, lekar i bivši izvršni urednik British Medical Journal-a. Urednik Biltena Svetske zdravstvene organizacije.

Važna stvar na koju treba da obratite pažnju je i činjenica da ovi nezavisni „proverivači činjenica“(fact checkers) rade sa Facebook-om, koji pak radi sa vladom. Uzbunjivač NSA Edward Snowden izneo je svoja razmišljanja o cenzuri koju smo videli tokom ove pandemije u novembru prošle godine, navodeći sledeće,
“U tajnosti, sve ove kompanije su se složile da sarađuju sa američkom vladom daleko iznad onoga što zakon od njih zahteva, i to je ono što vidimo sa ovim novim cenzurisanjem, to je samo novi pravac sa istom dinamikom. Po zakonu, ove kompanije nisu obavezne da rade skoro ništa od onoga što zapravo rade, ali idu iznad i izvan toga, kako bi, u mnogim slučajevima, povećale dubinu svojih odnosa (sa vladom) i odobrovoljili vlade da ne pokušavaju da ih regulišu u kontekstu njihovih željenih aktivnosti, a to je da na kraju dominiraju kontekstom i informacionim prostorom globalnog društva na različite načine… Pokušavaju da vas nateraju da promenite svoje ponašanje.

OVAKVI RAZGOVORI NE POSTOJE NA YOUTUBE-u! SAMO U BUNKERU! VLADIMIR ČIČAREVIĆ KOD MARIO ZNA!

Ako vam nije ugodno da dopustite vladi da odredi granice odgovarajućeg političkog govora, zašto molite Mark Zuckerberg-a da to učini?

Mislim da je realnost ovakva… ne radi se zapravo o slobodi govora, i ne radi se zapravo o zaštiti ljudi od štete… Mislim da je ono što vidite da je internet postao de facto sredstvo masovne komunikacije. To predstavlja uticaj koji predstavlja moć, a ono što vidimo je da vidimo čitav niz različitih plemena koja se u osnovi svađaju da bi pokušali da steknu kontrolu nad ovim instrumentom moći.

Ono što vidimo je sve veća tendencija ućutkivanja novinara koji govore stvari koje nisu opšte prihvaćene”.

Pitate se da li je ovo „proveravanje činjenica“ zapravo provera činjenica? Ili se ovde dešava nešto drugo? Da li se zaista suočavamo sa izrazito očiglednom krizom koja zahteva da svi radimo istu stvar i široku cenzuru informacija? Da li je moguće da moćni interesi lobista pozivaju vladu i Big Tech da zaštite svoju farmaceutsku dobit?

Ispod je pregled iz članka Laurie Clarke koji ilustruje kako funkcioniše provera činjenica i u čemu je problem sa jednostavnim „praćenjem nauke“. “Kao novinari, o ovome smo mnogo puta izveštavali u poslednjih 5 godina, razmenjujući svoje podatke i iskustvo s proverom činjenica i otkrivajući šta je to zaista. Zato smo danas odlučili da dozvolimo našim čitaocima da to čuju od nekoga drugog za promenu, jer je zaista dobro videti da više istražitelja dolazi do ovih zaključaka”.

Kako funkcioniše provera činjenica

U protekloj deceniji je došlo do trke u naoružanju između korisnika koji trguju dezinformacijama(namerno osmišljenim da dovedu u zabludu) ili nesvesno dele dezinformacije(za koje korisnici ne shvataju da su lažni) i platformi društvenih medija koje misle da su nadležne da ih kontrolišu, bez obzira da li žele ili ne.1

Kada je BMJ ispitao Facebook, Twitter i YouTube(koji je u vlasništvu Google-a), svi su istakli svoje napore da uklone potencijalno štetan sadržaj i usmere korisnike prema autoritativnim izvorima informacija o COVID-19 i vakcinama, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Iako se njihove politike moderiranja neznatno razlikuju, platforme generalno uklanjaju ili smanjuju cirkulaciju sadržaja koji osporava informacije koje daju zdravstvene institucije, poput SZO i CDC-a, ili šire lažne zdravstvene tvrdnje koje se smatraju štetnim, uključujući netačne informacije o opasnostima vakcina.

Međutim, pandemija je doživela promenu šablona kriterijuma koje su ove kompanije koristile za definisanje granica dezinformacija. Ovo je dovelo do nekih zapanjujućih zaokreta: na početku pandemije postovi u kojima se kaže da su maske pomogle u sprečavanju širenja COVID-19 označeni su kao „lažni“; sada je suprotno, što odražava promenljivu prirodu akademske debate i zvaničnih preporuka.

Twitter interno kontroliše svoje činjenice. Međutim, Facebook i YouTube oslanjaju se na partnerstva sa “proverivačima činjenica” trećih strana, koji su sazvani pod okriljem Međunarodne mreže za proveru činjenica – nestranačkog tela koje sertifikuje druge proveravače činjenica, koje vodi Poynter-ov Institut za medijske studije, školu za neprofitno novinarstvo u St Petersburg-u na Floridi. Poynter-ovi najveći donatori su Institut Charles Koch(organizacija za istraživanje javnih politika), National Endowment for Democracy (američka vladina agencija) i Omidyar Network („filantropska investiciona firma“), kao i Google i Facebook. Poynter takođe poseduje novine Tampa Bay Times i fact checker-e visokog profila PolitiFact. Poynter Institute odbio je poziv BMJ-a da komentariše ovaj članak.

VELIKA VEST! KINEZI SVE IZMISLILI! OBRISALI DOKAZE ALI KASNO! ŠVAJCARSKA AMBASADA U PEKINGU TRAŽI ,,NJIHOVOG” BIOLOGA KOJI NE POSTOJI A KOJEG SU KINESKI KOMUNISTI KREIRALI ZA GLOBALNU PREVARU
https://t.co/zT7lHwt1rT pic.twitter.com/0DNIpz3hBf

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) August 17, 2021

Za naučne i medicinske sadržaje, Međunarodna mreža za proveru činjenica uključuje malo poznate grupe kao što su SciCheck, Metafact i Science Feedback. Health Feedback, podružnica Science Feedback-a, bira naučnike da donesu svoju presudu. Koristeći ovu metodu, označen je kao „obmanjujući“ članak Wall Street Journal-a2 koji predviđa da će SAD steći kolektivni imunitet do aprila 2021. godine, a napisao ga je Marti Makari, profesor zdravstvene politike i menadžmenta na Univerzitetu John Hopkins u Baltimoru, Merilend. To je podstaklo novine da objave demanti naslovljen „Provera proverivača činjenica na Facebooku“, objašnjavajući da je njihova ocena „suprotno mišljenje maskirano u proveru činjenica“. 3 Makari nije izneo svoj argument kao činjeničnu tvrdnju, navodi se u članku, ali je napravio projekciju zasnovanu na njegovoj analizi dokaza.

Portparol Science Feedback-a kaže za BMJ da, radi provere tvrdnji, bira naučnike na osnovu „njihove stručnosti u oblasti tvrdnje/članka“. Oni objašnjavaju: „Urednici Science Feedback-a obično počinju pretraživanjem relevantne akademske literature i identifikovanjem naučnika koji su napisali članke na srodne teme ili imaju potrebnu stručnost za procenu sadržaja.“

Organizacija tada ili traži od izabranih naučnika da se direktno obrate ili prikuplja tvrdnje koje su izneli u medijima ili na društvenim medijima da bi doneli presudu. U slučaju Makarijevog članka, identifikovano je 20 relevantnih naučnika i od tri su primljene povratne informacije.

„Pratite nauku“

Sporna priroda ovih odluka delimično se svodi na to kako platforme društvenih medija definišu klizave koncepte lošeg informisanja nasuprot dezinformacijama. Ova odluka se oslanja na ideju naučnog konsenzusa. Ali neki naučnici kažu da se time guše heterogena mišljenja, problematično pojačavajući zabludu da je nauka monolit.

Ovo je obuhvaćeno onim što je postalo pandemijski slogan: „Pratite nauku“. David Spiegelhalter, predsednik Vintonovog centra za komunikaciju o riziku i dokazima na Univerzitetu u Kembridžu, ovo naziva „apsolutno groznim“, rekavši da naučnici iza zatvorenih vrata provode sve vreme raspravljajući i duboko se ne slažući oko nekih prilično fundamentalnih stvari.

On kaže: „Nauka vam ne govori unapred šta da radite; ne bi tako trebalo da bude. Ja na to gledam mnogo više kao na hodanje pored vas mrmljajući u sebi, dajući komentare o onome što je vidljivo i dajem neke probne predloge o tome šta bi se moglo dogoditi ako krenete određenim putem, ali on nije glavni. “

Izraz „dezinformacije“ mogao bi sam doprineti ublažavanju naučne debate. Martin Kulldorff, profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi u Bostonu, Massachusetts, kritikovan je zbog svojih stavova o karantinu, koji se u velikoj meri uklapaju u opušteniju strategiju njegove rodne Švedske.4 On kaže da su naučnici koji izražavaju neortodoksna mišljenja tokom pandemije zabrinuti jer se suočavaju sa „raznim oblicima klevete ili cenzure… govore određene stvari, ali ne i druge stvari, jer smatraju da će to cenzurisati Twitter, YouTube ili Facebook.“ Ova zabrinutost je pojačana strahom da bi to moglo uticati na finansiranje grantova i mogućnost objavljivanja naučnih radova, kaže on za BMJ.

Binarna ideja da su naučne tvrdnje tačne ili netačne uticala je na podvojenost koja je karakterisala pandemiju. Samantha Vanderslott, zdravstveni sociolog sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji, rekla je za Nature: „Isticanje lažnih priča može podići vaš profil. U istom članku Giovanni Zagni, direktor italijanske web stranice za proveru činjenica Facta, primetio je da „možete izgraditi karijeru“ na osnovu toga što ćete postati „cenjen glas koji se bori protiv loših informacija“.5

Ali ovo je dalo izopačen podsticaj naučnicima da međusobno označavaju svoje stavove dezinformacijama.6 Van der Linden ovo povezuje s tim kako je izraz „lažne vesti“ Donald Tramp koristio da ućutka svoje kritičare. On kaže: „Mislim da vidite isto sa izrazom„ dezinformacije“, kada postoji nauka sa kojom se ne slažete i označavate je kao dezinformaciju.“

Web lokacija Health Feedback-a kaže da neće izabrati naučnike da provere tvrdnje ako su umanjili svoj kredibilitet „propagiranjem dezinformacija, namerno ili ne“. U praksi, ovo bi moglo stvoriti kafkijansku situaciju u kojoj su naučnici isključeni da iznesu svoje mišljenje kao deo procesa provere činjenica ako izraze mišljenje koje je Facebook označio kao dezinformaciju. Jačanje efekta eho komore je činjenica da Health Feedback ponekad potvrđuje tvrdnje gledajući ono što su naučnici rekli na Twitter-u ili u medijima.

Naučna „istina“

Van der Linden kaže da je važno da ljudi shvate da u naučnom domenu „postoji neizvesnost, postoji debata, a radi se o gomilanju uvida tokom vremena i revidiranju našeg mišljenja dok napredujemo“. Zdrava rasprava pomaže u odvajanju pšenice od kukolja. Jevin West, vanredni profesor na Informacionoj školi na Univerzitetu Vašington u Sijetlu, kaže da bi platforme društvenih medija stoga trebale biti „posebno oprezne kada su u pitanju naučne debate“. On objašnjava: „Institucija nauke razvila je ove norme i ponašanje da bi se samoispravila. Dakle, da bi platforme društvenih medija ušle u taj razgovor, to je u najmanju ruku problematično. “

Stručnjaci koji su razgovarali sa BMJ-om naglasili su gotovo nemogućnost razlikovanja naučnog mišljenja manjine od mišljenja koje je objektivno netačno (dezinformacije). Spiegelhalter kaže da bi ovo predstavljalo težak „legalistički sud o tome šta bi bilo razumno naučno mišljenje… Imam svoje kriterijume na osnovu kojih odlučujem da li mislim da je nešto pogrešno, ali mi je veoma teško da ih kodifikujem.“

https://nultatacka.rs/dok-srbija-ocekuje-avganistance-viktor-orban-izricito-rekao-ne-neka-ih-prime-oni-koji-su-im-zemlju-prodali-talibanima/

Drugi naučnici brinu se da bi, ako ovaj pristup naučnim dezinformacijama nadživi pandemiju, naučna debata mogla postati zabrinjavajući predmet komercijalnih imperativa. Vinay Prasad, vanredni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, rekao je na web stranici MedPage Today: „Rizik je da će bezbroj igrača u biomedicini, od velikih do malih kompanija za biofarmaceutiku i medicinska sredstva, izneti svoju zabrinutost na društvene medije i u časopise. Na temu kao što su lekovi protiv raka, mali broj ljudi koji je kritičan prema novom odobrenju lekova može biti nadglasan 10:1 od strane ključnih lidera mišljenja koji rade sa kompanijom.”7 Tako većina koja govori najglasnije, najočiglednije i sa najvećim uticajem na mreži, javnost može oceniti kao „tačan“, a kako se kaže, istoriju pišu pobednici.

Kompanije društvenih medija i dalje eksperimentišu sa novim nizom mera uvedenih od prošle godine i možda će prilagoditi svoj pristup. Van der Linden kaže da su razgovori koje je vodio sa Facebook-om bili usredsređeni na to kako bi platforma mogla da pomogne u razumevanju načina na koji nauka funkcioniše, „da ljude zapravo usmeri na sadržaj koji ih obrazuje o naučnom procesu, umesto da označava nešto kao istinito ili lažno”.

Ova debata se vodi protiv šire ideološke borbe, gde se ideal „istine“ sve više stavlja iznad „zdrave debate“. Kulldorff kaže: „Mislim da je uklanjanje stvari uopšte loša ideja. Jer čak i ako nešto nije u redu, ako to uklonite, nema mogućnosti da o tome razgovarate.“ Na primer, iako se zalaže za vakcinaciju uopšte, ljudi koji strahuju ili sumnjaju u primenjene vakcine ne bi trebalo da budu ućutkivani na mrežama, kaže on. „Ako nemamo otvorenu debatu unutar nauke, to će imati ogromne posledice po nauku i društvo.“

Postoji zabrinutost da bi ovaj pristup na kraju mogao da naruši poverenje u javno zdravlje. U SAD-u, kaže West, pada poverenje u vladu i medije. On objašnjava: „Nauka je i dalje jedna od institucija kojima se veruje, ali ako počnete da označavate sadržaj kao netačan i isključujete razgovore unutar nauke, to je za mene čak i gore od objavljivanja ovih pojedinačnih članaka.“

NultaTačka/ThePulse