NURIJEL RUBINI tvrdi da Evropski bankarski sistem može da prođe gore nego u SAD

Nurijel Rubini upozorio je da bi fatalni propust u poslovanju sa obveznicama, a koji leži u srcu iznenadnog sunovrata „Silikon veli benk“, mogao dovesti do mnogo većih potresa u američkom i evropskom bankarskom sistemu.

Rubini, profesor emeritus na Poslovnoj školi Stern Univerziteta u Njujorku, je čovek koji je predvideo finansijsku krizu 2008. godine i tako stekao nadimak „Dr Propast“.

Takođe su u opasnosti i penzioni fondovi, hedž fondovi i drugi veliki investitori, upozorio je on.

Na tržištima obveznicama i dalje vlada nemir otkako je strmoglavi kolaps „Silikon veli benk“ (SVB) postao najveća bankarska katastrofa još od 2008. godine, a što je dovelo do pada vrednosti obveznica banaka sa obe strane Atlantika, ali i do toga da je međunarodni bankarski gigant „Kredi Svis“ iskusio dramatičan pad cena akcija i bio primoran da pozajmi milijarde švajcarskih franaka od Centralne banke Švajcarske.

NOVO! VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U PODCASTU MARIO ZNA

(Ne)ostvareni gubici

Srž problema koji je izazvao kolaps SVB, je to što je ta kalifornijska banka izgradila preveliki portfelj obveznica kada su kamatne stope bile niske, a čija je vrednost opala otkako su Federalne rezerve krenule sa agresivnim podizanjem kamatnih stopa kako bi suzbile inflaciju. Tada su silne obveznice čija je vrednost opala, a koje je SVB nagomilao, postale „neostvareni gubici“.

Kako kaže Rubini za „Politiko“, „neostvareni gubici“ su se ostvarili kada su tehnološki startapovi, koji čine veliki procenat klijentele SVB, bili primorani da masovno podižu depozite iz te banke, koja je zbog nedostatka likvidnosti bila primorana da proda obveznice dok je njihova vrednost bila niska kako bi isplatila štediše.

Problem je ipak sistemski?

Međutim, ono u čemu se ocena „Dr Propasti“ razlikuje od stavova nekih drugih ekonomista je što Rubini smatra da rizik po širi bankarski sistem SAD i EU i te kako postoji, tvrdeći da mnoge druge banke imaju obveznice koje trenutno predstavljaju „neostvarene gubitke“.

„Zvanični podaci FDIC-a (Američka Federalna korporacija za osiguranje depozita) kažu da ima 620 milijardi dolara neostvarenih gubitaka u hartijama od vrednosti i da kapital banaka u SAD iznosi 2,2 biliona dolara, tako da oko trećinu kapitala prosečne američke banke predstavljaju rizične obveznice“, rekao je on za „Politiko“.

Nurijel Rubini smatra da bi situacija u Evropi mogla biti i mnogo gora. Evropa, a posebno Švajcarska, bile su među prvima u svetu koje su uvele negativne kamatne stope, što znači da će osetljivost lokalnih portfelja obveznica na kamatne stope koje su sada u porastu verovatno biti mnogo veća, ocenio je on.

Profitabilnost banaka na kontinentu je takođe bila mnogo niža, što je dodatno opteretilo rezerve kapitala i samim tim vrednost akcija banaka, dodao je Rubini.

Rubini: Veliki regulatorni promašaj

Zauzevši blaži stav od bivšeg Reganovog ekonomiste Pola Krejga Robertsa koji je ocenio da komercijalno i investiciono bankarstvo nikada nije trebalo da bude spojeno u jednu kategoriju, Rubini smatra da je najveća greška u tome što banke nikada nisu bile u obavezi da svoje obveznice zavedu pod njihovom trenutnom tržišnom vrednosti, zbog čega regulatori nisu na vreme prepoznali rizik u srži zapadnih bankarskih sistema.

„Trenutno se u sistemu nalaze američke trezorske (državne) obveznice u vrednosti od 20 biliona američkih trezorskih obveznica [državnih obveznica], tako da ti gubici na neki način nastaju jer banke ne moraju da navode njihovu trenutnu tržišnu vrednost“, rekao je Rubini.

NultaTačka/SrbinInfo