Eminentni naučnik sa Oksforda: Energija vetra je „ekonomska i društvena katastrofa“

Moglo bi se tvrditi da bi osnovna aritmetika koja pokazuje da je energija vetra ekonomska i društvena katastrofa u nastajanju trebalo da bude jasna pametnom detetu osnovne škole. Sada je matematičar i fizičar sa Oksfordskog univerziteta, istraživač u CERN-u i saradnik Keble koledža, profesor emeritus Vejd Alison uradio sume. Velika Britanija se suočava sa verovatnoćom havarije u snabdevanju električnom energijom, zaključuje on. „Energija vetra ne uspeva po svim tačkama“, kaže on, dodajući da vlade ignorišu „ogromne dokaze“ o neadekvatnosti energije vetra, „i pribegavaju bučnoj a ne argumentovanoj analizi“.

Strašna upozorenja profesora Alisona sadržana su u kratkom radu koji je nedavno objavila Fondacija za politiku globalnog zagrevanja. On napominje da je energija koju daje Sunce „izuzetno slaba“, zbog čega nije bila u stanju da obezbedi energiju za održavanje čak i malog globalnog stanovništva pre industrijske revolucije sa prihvatljivim životnim standardom. Slično je nedavno na dramatičniji način izneo nuklearni fizičar dr Volas Manhajmer. On je tvrdio da infrastruktura oko vetra i sunca neće samo propasti, „već će koštati trilione, uništiti velike delove životne sredine i biti potpuno nepotrebna“.

U svom radu, Alison se koncentriše na utvrđivanje brojeva koji stoje iza prirodnih fluktuacija vetra. Kompletna izrada nije komplikovana i može se proceniti sa gornjeg linka. On pokazuje da pri brzini vetra od 32km na sat, snaga koju proizvodi vetroturbina iznosi 600 vati po kvadratnom metru pri punoj efikasnosti. Za isporuku iste snage koju proizvodi nuklearna elektrana Hinkley Point C – 3.200 miliona vati – bilo bi potrebno 5,5 miliona kvadratnih metara turbinske površine.

Napominje se da bi to trebalo da bude prilično neprihvatljivo za one koji brinu o pticama i drugim ekolozima. Naravno, izgleda da se ova zabrinutost do danas nije ostvarila. Računa se da će milioni slepih miševa i ptica biti zaklani kopnenim vetroturbinama svake godine. U međuvremenu, na obali Masačusetsa, uskoro će početi radovi na džinovskom vetroparku, zajedno sa dozvolama za uznemiravanje i verovatno povredu skoro desetine populacije retkog severnoatlantskog kita.

Kada se fluktuacije brzine vetra uzmu u obzir u Alisonovoj formuli, učinak vetra postaje mnogo lošiji. Ako brzina vetra padne za polovinu, raspoloživa snaga pada za faktor osam. Skoro gore, primećuje on, ako se brzina vetra udvostruči, isporučena snaga raste osam puta, a turbina mora da se isključi radi sopstvene zaštite.

👉 FAUČI upravo priznao da je imao neželjene efekte nakon vakcinacije: “Osećao sam se kao govno” (VIDEO) https://t.co/ueAAa3UYDC

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 27, 2023

Efekat pojačanih fluktuacija je dramatičan, kao što je prikazano na grafikonu iznad. Instalisani nazivni proizvodni kapacitet u EU i UK u 2021. godini, prikazan braon isprekidanom linijom, iznosio je 236 GW, ali je najveća dnevna proizvodnja bila samo 103 GW 26. marta. Nepouzdanost je prikazana sa još većim efektom u drugom grafikonu koji prikazuje vetar proizveden na moru u Velikoj Britaniji u martu prošle godine.

Tokom osam dana na kraju meseca, proizvodnja električne energije je opala, verovatno, kaže Alison, jer se brzina vetra prepolovila. Zapaženo je da je dnevni gubitak od 8,8 GW tokom tog perioda bio 1.000 puta veći od kapaciteta najveće svetske baterije za skladištenje na mreži u Moss Landingsu u Kaliforniji. Kada je reč o ogromnim baterijama potrebnim za skladištenje obnovljive energije, Alison primećuje probleme sa bezbednošću, kao i nestašicu minerala. Baterije nikada neće nadoknaditi kvar vetroelektrana na moru, čak ni na nedelju dana, i ističe da mogu da propadnu i stvore probleme koji će trajati mnogo duže od toga.

Drugi su nedavno detaljnije razmotrili troškove skladištenja baterija. Američki advokat i matematičar Frensis Menton, koji vodi sajt Manhattan Contrarian, pregledao je nedavne zvanične izveštaje o troškovima i otkrio da bi „čak i pod najoptimističnijim pretpostavkama“ cena mogla biti visoka kao BDP jedne zemlje. Pod manje optimističnim pretpostavkama, sam kapitalni trošak mogao bi biti 15 puta veći od godišnjeg BDP-a. Prošle godine, vanredni profesor Simon Mišo upozorio je finsku vladu da u svetu nema dovoljno minerala za snabdevanje svih baterija potrebnih za Net Zero. Mišo je primetio da projekat Net Zero možda neće ići u potpunosti „kako je planirano“. U međuvremenu, Menton je zaključio, uz mišljenje koje bi neki mogli smatrati neopravdano dobrotvornim: „Teško je izbeći zaključak da ljudi koji planiraju Net Zero tranziciju nemaju pojma šta rade“.

Profesor Alison je napravio svoje sume na osnovu osnovne fizike i slobodno dostupnih informacija. „Kako god da pogledate, snaga vetra je neadekvatna. Povremeno je i nepouzdana; izložena je i ranjiva; slaba je sa kratkim životnim vekom“, zaključuje on.

Nulta Tačka/DailySceptic