Naučnici priznaju da je EBOLA takođe procurila iz laboratorije
Naučnici su priznali da je izbijanje ebole 2013. godine verovatno rezultat curenja iz laboratorije, prema istraživanju objavljenom u Journal of Molecular Biochemistry.
U decembru 2013. hemoragična groznica-ebola iz Zaira izbila je u Gvineji i tokom naredne tri godine proširila se širom Zapadne Afrike, ubivši 11.323 ljudi. Ovo je bila najveća i najsmrtonosnija epidemija ebole u istoriji.
Americafirstreport.com izveštava: Od pet virusa ebole za koje se zna da izazivaju bolest kod ljudi, zairski ebolavirus, prvi put identifikovan u Zairu 1976. godine, je najopasniji, sa stopom smrtnosti u rasponu između 53% i 88% u zavisnosti od varijante.
Virus dovodi do teške imunosupresije, ali većina smrti se pripisuje dehidraciji uzrokovanoj želudačnim problemima. Rani znaci infekcije uključuju nespecifične simptome slične gripu i iznenadni početak groznice, dijareje, glavobolje, bolova u mišićima, povraćanja i bolova u stomaku. Ostali manje uobičajeni simptomi uključuju bol u grlu, osip i unutrašnje/spoljno krvarenje.
Kako se infekcija razvija, može doći do šoka, cerebralnog edema (tečnost na mozgu), poremećaja koagulacije i sekundarnih bakterijskih infekcija. Krvarenje obično počinje četiri do pet dana nakon pojave početnih simptoma, što uključuje krvarenje u grlu, desnima, na usnama i vagini. Takođe može doći do povraćanja krvi, izlučivanja fecesa nalik katranu što ukazuje na gastrointestinalno krvarenje i otkazivanja jetre i/ili više organa.
Lovac na viruse koji je odredio zoonotsko poreklo
Prema dokumentu objavljenom krajem decembra 2014. godine, epidemija ebole je praćena kod dvogodišnjeg dečaka u Meliandouu u Gvineji, po imenu Emile Ouamouno. Navodno je dečak došao u kontakt sa zaraženim voćnim slepim mišem na izdubljenom drvetu.
Ovo je tvrdnja, iako nikakva RNK ebolavirusa nikada nije otkrivena ni u jednom od uzoraka slepih miševa prikupljenih iz tog područja. Zanimljivo je da je stariji autor tog rada bio Fabijan Lenderc, poznati lovac na viruse sa Instituta Robert Koh u Nemačkoj.
Leendertz je takođe bio član tima Svetske zdravstvene organizacije koji je istraživao poreklo COVID-19. Kao što se sećate, oni su takođe zaključili, bez dokaza, da je SARS-CoV-2 najverovatnije zoonotskog porekla i odbacili teoriju o curenju iz laboratorije kao da nije vredna daljeg razmatranja.
👉 Pedofil koji se identifikuje kao beba ženskog pola uhvaćen kako provaljuje u vrtić https://t.co/KWyAE6RwXL
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 28, 2023
Sumnja na curenje u laboratoriji od samog početka
Međutim, baš kao i kod SARS-CoV-2, sumnje i glasine da je izbijanje ebole rezultat curenja iz laboratorije bile su prisutne od samog početka. Neki naučnici su čak sumnjali da bi virus mogao biti „naoružani oblik“ ebole. Kao što je navedeno u radu iz 2014. u Journal of Molecular Biochemistry:
„Još jedan aspekt koji može izazvati mnoštvo argumenata je da ovaj virus može biti laboratorijski generisan virus… Postoji pretpostavka da se virus prenosi na ljude sa divljih životinja. Međutim, zbog visokog mortaliteta među njima, nemoguće je da su ove životinje rezervoari domaćini EVD-a“.
Krajem oktobra 2022. godine, Sem Huseini i dr Džonatan Letam, objavili su novu analizu u Independent Science News-u, u kojoj su izložili dokaze koji ukazuju na curenje iz laboratorije. Oni takođe seciraju Leendertzov izveštaj iz decembra 2014., ističući rupe u narativu o zoonotskom poreklu. U stvari, postoje dokazi koji sugerišu da izbijanje u Meliandouu uopšte nije bila ebola. Huseini i Latam pišu:
„Černo Bah, nezavisni novinar iz Sijera Leonea, napisao je knjigu o izbijanju ebole 2014. i posetio Meliandu. Bah je otkrio da: „Lokalni zdravstveni radnici i dalje misle da je malarija možda bila stvarni uzrok njegove [Emilove] smrti“.
Dok je bio u Meliandouu, Černo Bah je takođe intervjuisao Emilinog oca. Prema Bahu, tim Leendertz (koji nikada nije tvrdio da je intervjuisao oca) napravio je ključnu grešku: „Dete je u stvari imalo 18 meseci kada je umrlo“… Pitanje starosti, treba napomenuti, ključno je za celu epidemiju narativa. Kako je Emilov otac rekao Rojtersu:
„Emile je bio suviše mlad da bi jeo slepe miševe, a bio je i suviše mali da bi se sam igrao u žbunju. Uvek je bio sa svojom majkom.’ Bah je takođe identifikovao još jednu očiglednu grešku: da je Emil imao četvoro braće i sestara koji se nikada nisu razboleli. Ova braća i sestre se nigde ne pominju u naučnoj literaturi…
Dalje, iako se čini da neki slepi miševi nose antitela protiv virusa ebole, samo je netaknuta Bombali ebola (druga vrsta virusa iz roda ebole) ikada izolovana od slepog miša, uprkos intenzivnim pretragama… Bombali je vrsta ebole koja ne inficira ljude.
Uzeto zajedno, ovo sugeriše da slepi miševi retko nose viruse ebole i da to čine u malim količinama. Ovaj kontekst čini donekle iznenađujućim da je Saez et al. pripisao izbijanje 2014. (bez potkrepljujućih dokaza) kontaktu sa slepim miševima.
Zaista, Fabijan Lenderc sada sumnja da su slepi miševi pravi rezervoari virusa ebole. S obzirom na opšti nedostatak dokaza, pitamo se kojim tačno procesom su takve loše potkrepljene tvrdnje pretvorene u međunarodne naslove“.
Da li je sa ebolom eksperimentisano pre izbijanja?
Kako su detaljno naveli Huseini i Latam „uporne glasine u regionu povezale su izbijanje zaraze sa istraživačkom laboratorijom koju vode SAD u Kenemi, u Sijera Leoneu. Ova ustanova proučava virusne hemoragijske bolesti, među kojima je i ebola“.
Laboratorija Kenema, koju od 2010. godine vodi Konzorcijum za virusnu hemoragijsku groznicu (VHFC) sa sedištem u SAD, nalazi se oko 80km od sela u Gvineji gde se prvi put pojavila epidemija ebole.
Osnivač i predsednik VHFC-a je Robert (Bob) Gari, koji je takođe bio deo grupe virologa koji su u prvim danima pandemije COVID-19 skovali rad „Proksimalno poreklo SARS-CoV-2“ u kojem su odbacili teoriju laboratorijskog curenja i insistirali na tome da je poreklo zoonoza najverovatnije, uprkos nedostatku dokaza.
Još u novembru 2022., Gari je i dalje insistirao da se SARS-CoV-2 „pojavio putem trgovine divljim životinjama“. U istom članku, Gari je povukao paralele sa izbijanjem ebole 2014., tvrdeći da su stručnjaci pogrešili da je ebola procurila iz Kenema laboratorije, jer „nismo imali EBOV [ebolavirus] u našoj laboratoriji i stoga nismo mogli da ga oslobodimo ili dizajniramo“.
Prema Gariju, epidemije ebole i SARS-CoV-2 su žrtve „krivice zbog blizine“. Međutim, u intervjuu od 11. marta 2023. u podcastu Decoding the Gurus, Kristian Andersen, potpredsednik Kenema laboratorije VHFC-a i još jedan autor „Proksimalnog porekla“, jasno je opovrgao Garijevu tvrdnju:
„Problem je što ljudi vide ove slučajnosti. Jedna od novih je curenje iz laboratorije za ebolu, za šta se takođe okrivljujemo i mi, jer smo proučavali ebolu u Kenemi u Sijera Leoneu, a ebola se pojavila samo nekoliko km odatle 2014.“, rekao je Andersen.
Dakle, šta mi mislimo od ovoga? Gari tvrdi da laboratorija Kenema nije imala virus ebole, a Andersen kaže da jeste. Obojica su najviši rukovodioci u laboratoriji i trebalo bi da znaju šta je proučavano, a šta nije. Dakle, ko govori istinu?
Da li je laboratorija Kenema bila uključena u rad na bioratu?
Prema Huseiniju i Latamu, postoji dobar razlog da se veruje da je laboratorija Kenema radila sa ebolom pre izbijanja u Gvineji, oko 80km od laboratorije. Za početak, epidemija u Gvineji bila je prvi put da se zairska ebola pojavila u zapadnoj Africi. Sve prethodne epidemije ove najsmrtonosnije vrste ebole dogodile su se u basenu Konga, u centralnoj afričkoj ekvatorijalnoj zoni, oko 3.000 kilometara od Gvineje.
„Stoga je pojava zairske ebole u zapadnoj Africi bila upečatljiv i veoma neočekivan razvoj događaja“, pišu oni. Kako je dospela tamo? Ebola nije veoma zarazna jer je za prenos obično potreban direktan kontakt.
Nije bilo izbijanja između basena Konga i Gvineje, što biste očekivali da se prirodno širi od osobe do osobe. Podjednako misteriozna je činjenica da su sekvenciranje genoma i filogenetska analiza pokazale samo jedan skok sa životinje na čoveka. Huseini i Latam objašnjavaju:
„Izbijanja zoonoza, uključujući većinu ranijih epidemija ebole, obično imaju višestruke skokove na ljude iz životinjskog izvora. Pojedinačni skokovi su, međutim, u skladu sa laboratorijskim poreklom i često se smatraju crvenom zastavom za tu mogućnost.
Razlog je taj što istraživači često rade sa jednim izolatom, možda onim za koji su otkrili da ga je posebno lako replicirati u laboratoriji, dok su prirodne populacije obično raznolike. Ova razlika daje genetski signal za razlikovanje prirodnog porekla od laboratorijskog”.
Zairska ebola je takođe poželjna vrsta koju koriste istraživačke laboratorije koje proučavaju viruse tipa ebole, jer je najsmrtonosnija i stoga ima najveći potencijal za biološki rat. Huseini i Latam nastavljaju:
„Uočavajući jaz između slabosti Leendercovog izveštaja o poreklu izbijanja … i snage sa kojom su narativ Emila tvrdili zapadni naučnici i zapadni mediji, novinar Chernoh Bah] je napisao:
„Teško je ne protumačiti „zoonotsko poreklo epidemije ebole u zapadnoj Africi“ koju su izneli Fabijan Lenderc i njegov tim kao deo zataškavanja ili zataškavanja stvarnog lanca događaja koji su postavili temelje za izbijanje zapadnoafričke ebole’ …
2011. godine, tri godine pre izbijanja ebole u zapadnoj Africi, Rojters je opširno profilisao istraživanje u Kenemi. Čitaocima je rečeno da je „laboratorija u jugoistočnom Sijera Leoneu ispostava „rata protiv terorizma” američke vlade, koji je finansiran porastom u potrošnji za bioodbranu… Do fiskalne 2007. godine NIH je tražio više od 1,9 milijardi dolara“. Rojters je zaključio da je udeo Kenema laboratorija u toj dodeli iznosio 40 miliona dolara.
25. avgusta 2013. godine, samo nekoliko meseci pre izbijanja ebole, VHFC je na svojoj veb stranici objavio članak pod naslovom: „Istraživači istraživačkog instituta Scripps ostvaruju veliki napredak u borbi protiv virusa ebole“. Ovaj članak je kasnije uklonjen, ali njegovo postojanje je poznato. Može se proveriti pomoću WayBackMachine-a.
Ipak, sam naslov postavlja neka ključna pitanja: Zašto je VHFC objavio o eboli ako u to vreme nije radio na tome? Konkretno, koja se varijanta ebole proučavala? Kakva je bila priroda eksperimenata? Zašto ukloniti post? …
Znamo da je ebola bila važna za VHFC i njegove partnere i primarni interes za barem neke od njegovih članova.
Zaista, svi vodeći američki istraživači VHFC-a, Robert Gari, Kristian Andersen, Erica Olmann Saphire i Pardis Sabeti objavili su višestruke originalne istraživačke radove o virusu ebole. Fokus na ebolu je takođe u skladu sa američkim prioritetima istraživanja biobezbednosti pod čijim okriljem se laboratorija Kenema u velikoj meri finansira …
2013. godine Robert Gari je koautor rada o novom tretmanu zairske ebole. Svih jedanaest drugih autora bili su iz USAMRIID-a, zvanog Fort Detrick. Ova lokacija je najveći objekat za „bioodbranu“ na svetu, a Garijeva kompanija Zalgen se nalazi u blizini“.
Više veza za biološko ratovanje i ispitivanja ebole
Huseini i Latam ističu da je 2014. godine, kada je došlo do izbijanja ebole, Metabiota bila VHFC partner. Kao što je detaljno opisano u „Dokazi o pandemiji i prikrivanju biološkog oružja“, Metabiotu su angažovale SZO i lokalna vlada Sijera Leonea da nadgledaju širenje epidemije ebole, ali očigledno nisu bili dorasli zadatku. Izveštaj CBS News-a iz 2016. detaljno je opisao Metabiotin odgovor.
2014. je bila i godina kada je Metabioti poveren rad američkih bioloških istraživačkih laboratorija u Ukrajini, uz finansiranje Agencije za smanjenje pretnji odbrane (DTRA) i:
Pilot Growth Management, čiji je suosnivač Neil Callahan. Callahan je takođe suosnivač Rosemont Seneca Technology Partners, i on je u odboru savetnika Metabiota
In-Q-Tel, CIA firma rizičnog kapitala koja je specijalizovana za visokotehnološke investicije koje podržavaju ili imaju koristi od obaveštajnih kapaciteta američkih obaveštajnih agencija
Rosemont Seneca, investicioni fond kojim upravlja i Hanter Bajden
Osnivač Metabiote, Nejtan Volf, takođe je vezan za predsednika EcoHealth-a dr Petera Dazaka, glavnog osumnjičenog za pandemiju COVID-a koji je blisko sarađivao sa Institutom za virusologiju Vuhan (WIV) u Kini, gde se sumnja na SARS-CoV-2 da je nastao. Volf je takođe dobio više od 20 miliona dolara u grantovima za istraživanje od Google-a, NIH-a i Fondacije Bill & Melinda Gates, da spomenemo samo neke.
Od svih naučnika, kompanija i organizacija uključenih u ovu vrstu istraživanja širom sveta, kako to da se ista kratka lista imena pojavljuje i u slučaju Gvinejske ebole i COVID-19?
Osim očiglednih veza sa biološkim ratom u laboratoriji Kenema, i mogućnosti da se tamo eksperimentiše sa ebolom, nekoliko ispitivanja lečenja ebole takođe se odvijalo u Port Loku, Sijera Leone, oko 190 km od Keneme, otprilike u isto vreme kada Ebola je izbila u Gvineji.
„Iz ograničenih dostupnih opisa, jedno od ovih ispitivanja odgovara vremenu potrebnom da bi izazvalo izbijanje ebole 2014. godine, ali nijedno od njih ne odgovara lokaciji“, pišu Latam i Huseini.
„Međutim, podaci su nepotpuni; za svoju knjigu, Konstantin Nana se dopisivao sa glavnim istraživačem u ispitivanju faze II Port Loko, dr Piterom Horbijem sa Univerziteta u Oksfordu. Horbi je rekao Nani da „nema nikakve informacije u vezi sa rezultatima ispitivanja faze I.“ Voditi ispitivanje faze II i ne znati ništa o ispitivanju prve faze tog proizvoda je zaista misteriozno i prilično čudno“.
Biosigurnost je slaba u laboratoriji Kenema
Latham i Husseini takođe razmatraju nedovoljan pristup biološkoj bezbednosti u laboratoriji Kenema, uprkos radu sa izuzetno opasnim patogenima:
„U SAD, korišćenje živih filovirusa zahteva objekte četvrtog nivoa biološke bezbednosti (BSL-4), gde istraživači nose ‘svemirska odela’ sa pozitivnim pritiskom. Ali u Kenemi… prema Rojtersu, ‘mere biološke bezbednosti uključuju naočare, rukavice i maske.’ Članak je citirao člana VHFC-a Meta Boisena, američkog naučnika iz Tulanea, koji je sada sa Zalgenom: „Svakako da imamo manje sigurnosti, manje zadržavanja, ali imamo mogućnost da uradimo mnogo više za isto vreme“…
Drugi su potvrdili ovu labavost. U izbijanju epidemije 2014. godine, prvi koji je reagovao u hitnim slučajevima bili su medicinski neprofitni Lekari bez granica (MSF) koji su pozvani zbog svog opsežnog iskustva sa ebolom. Koordinator za hitne slučajeve MSF-a bila je Anja Volc. Bila je veoma kritična prema merama biološke bezbednosti koje je Metabiota koristila u Kenemi.
Videvši kako su posetili sumnjive slučajeve ebole, rekla je za AP: „Nisam ušla u laboratoriju Metabiota… Odbila sam jer sam već videla dovoljno.“ Zvaničnik CDC-a, Ostin Dembi, koji je kasnije poslat da istraži, došao je do sličnih zaključaka.
U e-poruci o laboratoriji Kenema napisao je: „Potencijal unakrsne kontaminacije je ogroman i sasvim iskreno neprihvatljiv.“ Stoga se čini da je u Kenemi postojao obrazac labavih procedura biološke bezbednosti i pre i tokom izbijanja“.
Još jedna neobičnost koja se ne uklapa u prirodu prirodnog izbijanja bila je činjenica da su žarišta bila široko rasprostranjena. Nije bilo epicentra. Štaviše, prema koordinatoru SZO za ebolu Filipu Barbozi, osoblje Metabiote je „sistematski opstruiralo svaki pokušaj da se poboljša postojeći sistem nadzora“. MSF se takođe žalio da Kenema ne sarađuje.
S obzirom na namernost koju su mnogi od ovih svedoka pripisali neuspesima u Sijera Leoneu, da li su oni bili namerni? Ako je tako, da li su imali nameru da skrenu pažnju sa laboratorije Kenema? pitaju Latam i Huseini.
Genomsko testiranje
Latam i Huseini se zatim upuštaju u rezultate genomskog testiranja, koji sugerišu da je postojala „skrivena“ ili neprijavljena epidemija u Sijera Leoneu, koja se tek kasnije proširila na Gvineju. Međutim, to ne dokazuje da je virus izašao iz laboratorije u Sijera Leoneu. Ali jedinstvene karakteristike soja ebole Makona koji je izazvao epidemiju u Gvineji ukazuju na to da je virus možda bio podvrgnut nekom obliku manipulacije. Latam i Huseini objašnjavaju:
„Soj Makona ebole nije standardni ili poznati soj, niti je sličan bilo kom objavljenom soju. To je novo, ima otprilike 400 mutacija koje se ne nalaze ni u jednom prethodno poznatom soju ebole. Dakle, da bi izbijanje ebole 2014. počelo u laboratoriji, soj Makona mora ili predstavljati bekstvo od neobjavljenog soja, možda onog prikupljenog tokom terenskog rada u centralnoj Africi.
Alternativno, Makona bi mogla biti radikalno izmanipulisani derivat poznatog soja – bilo genetskim inženjeringom ili pasažom. Takođe treba razmotriti kombinaciju ove dve mogućnosti.
Od ove dve alternative, znamo da su ebola i drugi virusi traženi kod divljih životinja u basenu Konga u to vreme u okviru USAID-ovog projekta PREDICT. Glavni akteri u tome bili su Društvo za zaštitu divljih životinja (VCS) i Metabiota, koja je u to vreme bila partner VHFC-a…
Jedna mogućnost je da su Metabiota, ili drugi kolekcionari, koristili VHFC laboratoriju u Kenemi kao deo hladnog lanca za očuvanje uzoraka donetih iz basena Konga…
Laboratorija Kenema je takođe možda korišćena za početni skrining ili testiranje takvih uzoraka. Treća mogućnost je formalno ili neformalno deljenje uzoraka ili sojeva sa VHFC kontaktima ili kolegama u Kenemi, možda da bi se pomoglo u razvoju komercijalnih tretmana ili dijagnostičkih alata…
Imajući u vidu ove mogućnosti, izvanredno je otkriti da je u julu 2014. godine, tokom epidemije, VHFC napisao kratak izveštaj u kojem je optužio Metabiotu za aktivnost koja bi bila još rizičnija.
VHFC je optužio osoblje Metabiote u Kenemi da uzgaja ćelije pacijenata obolelih od ebole, za šta su insistirali da je opasno i da to treba da se „odmah zaustavi“.
Metabiota je izdala kvalifikovani demanti, ali je tvrdnja veoma verodostojna pošto su dve organizacije delile istu lokaciju; štaviše, njegove implikacije su veoma velike. To sugeriše, prvo, da je Metabiota imala interes za kultivisanje novih sojeva ebole, drugo, da su imali tehničke mogućnosti i osoblje kompetentno da to urade u Kenemi, i treće, da su bili spremni da preuzmu izuzetne rizike…
Navod stoga na vrlo konkretan način postavlja pitanje šta je Metabiota možda radila u Kenemi pre izbijanja … s obzirom na istraživačke interese i kapacitete VHFC laboratorije u Kenemi i njenih saradnika, to je relativno jednostavna stvar teoretizirati kako je novi soj ebole, poput Makone, mogao doći do Keneme, a zatim se prosuti tamo tokom rutinskih istraživačkih aktivnosti.
Zanimljiva je i dvostruka uloga Metabiote. Pored prikupljanja uzoraka iz divljine, Metabiota je takođe bila kompanija koja je, barem prema MSF-u i SZO, ometala ili pogrešno sprovodila testiranje i dijagnozu u Kenemi i da je Silvija Blajden navodno „uvela ceo region u haos“.
Da je greška u istraživanju od strane Metabiote bila izvor soja (a Metabiotina nekompetentnost se naširoko navodi), ili se čak sumnjalo da jeste, oni bi imali snažan podsticaj da takođe „zamrse“ identifikaciju ranih slučajeva i tako zamagle poreklo“.
Patogena istraživanja moraju biti obuzdana
Dok je slučaj da je najgore izbijanje ebole u istoriji rezultat curenja iz laboratorije i dalje zasnovano na posrednim dokazima, ti dokazi su ubedljivi, a još više su pojačani odsustvom dokaza o zoonotskom poreklu. Isto se može reći i za SARS-CoV-2.
Pored toga, od svih naučnika, kompanija i organizacija uključenih u ovu vrstu istraživanja širom sveta, kako to da se ista kratka lista imena pojavljuje i u slučaju Gvinejske ebole i COVID-19?
Osnovna poruka je da ne postoji mogući način da se garantuje zadržavanje virusa u bilo kojoj od ovih laboratorija, čak ni u laboratorijama nivoa 4 biološke bezbednosti. A patogen ne mora biti razvijen kao biološko oružje da bi se ponašao kao takav.
Ako se dozvoli da se nastavi istraživanje o dobijanju funkcije na smrtonosnim virusima, ceo svet će ostati u opasnosti, i ne mislim da je hiperbolično reći da istraživanje dobijanja funkcije predstavlja egzistencijalnu pretnju čovečanstvu. Do sada smo imali sreće da odbegli patogeni (sumnjivi ili potvrđeni) nisu desetkovali globalnu populaciju, ali naša sreća možda jednog dana nestane.
Izvori:
Daily Mail November 3, 2022
Independent Science News October 25, 2022
J. Mol Biochem 2014; (3): 72-76
EMBO Molecular Medicine 2015; 7: 17-23
WHO Origins of the SARS-CoV-2 Virus
USA Daily Brief November 4, 2022
EcoHealth 2016; 13: 18-25
Anthropological Quarterly January 2017
PNAS November 10, 2022
Nature Medicine 2020; 26: 450-452
Select Subcommittee on the Coronavirus Pandemic Memorandum, March 5, 2023
VHFC Leadership
Twitter Nicholson Baker March 12, 2023
Reuters February 14, 2011
Nature 2008; 454: 177-182
PLOS September 12, 2013
PNAS November 17, 2014; 111(48): 17182-17187
Cell February 19, 2018
Cell Host & Microbe August 8, 2018; 24(2): 221-233.e5
Nature Communications August 17, 2020; 11 article number 4131
CBS News March 7, 2016
Medicalexperiments.news March 31, 2022
The Daily Expose March 20, 2022
Rosemont Seneca Investments
Rosemont Seneca Team
USRTK May 19, 2022
Nulta Tačka/Americafirstreport
