Veštačka inteligencija koja upravlja nama: Krajnja neodgovorna tiranija

Nije tajna da su globalističke institucije opsednute veštačkom inteligencijom kao nekom vrstom tehnološkog proročanstva.

Oni je tretiraju kao da je skoro natprirodna u svom potencijalu i često tvrde da će svaka značajna industrijska i društvena inovacija u bliskoj budućnosti dugovati svoje postojanje AI. Svetski ekonomski forum navodi veštačku inteligenciju kao jedinstven ključ za uspon onoga što nazivaju „četvrtom industrijskom revolucijom“. Po njihovom mišljenju, ne može biti ljudskog napretka bez uticaja algoritama veštačke inteligencije, što čini ljudski doprinos skoro zastarelim.

Ovu zabludu često promovišu globalistički propagandisti. Na primer, pogledajte sažetu viziju člana WEF-a Juvala Hararija, koji zapravo veruje da veštačka inteligencija ima kreativnu sposobnost koja će zameniti ljudsku maštu i inovacije. I ne samo to, Harari je u prošlosti dosledno tvrdio da će veštačka inteligencija upravljati svetom mnogo bolje nego što bi ljudska bića ikada mogla.

Hararijevi primeri AI kreativnosti mogu mnogima od nas zvučati kao ekstremna naivnost, ali on tačno zna šta radi u pogrešnom predstavljanju mogućnosti algoritama. Igre kao što su šah i Go su igre šablona ograničenih pravilima, postoji samo toliko permutacija ovih obrazaca u svakom datom scenariju i AI je jednostavno brži da ih uoči od većine ljudi jer je to ono za šta su ga osmislili kreatori softvera. Ovo se ne razlikuje od rešavanja matematičke jednačine; samo zato što je kalkulator brži od vas ne znači da je „kreativan“.

Postoji velika razlika između kognitivne automatizacije i kognitivne autonomije. AI je čista automatizacija; igraće igre za koje je programirana da igra i naučiće da ih igra dobro, ali nikada neće jednog dana imati prosvećenje i kreirati novu i jedinstvenu igru od nule osim ako nije kodirana za to. AI se nikada neće zabavljati igrajući ovu novu igru koju je napravila, ili osetiti radost deljenja te igre sa drugima, pa zašto bi se trudila? Nikada neće nastojati da doprinese svetu više nego što je unapred programirano.

Međutim, način na koji globalisti pomiču veštačku inteligenciju veoma je taktički. Kada Harari tvrdi da će mnogi ljudi postati deo „beskorisne klase“ kada veštačka inteligencija preuzme ekonomiju, on nagoveštava još jednu globalističku ideologiju zasnovanu na elitizmu – transhumanizam. Cilj transhumanizma je da jednog dana spoji ljudska tela i ljudske umove sa tehnologijom i veštačkom inteligencijom, a samo će ograničena grupa ljudi imati resurse da to postigne (globalisti).

Da li se plašite da postanete deo „beskorisne klase“? Pa, ako cmizdrite i molite i služite svakom hiru elitističkog establišmenta, onda ćete možda imati sreće da nabavite implantate koji vam omogućavaju da se povežete sa AI, a onda će vaše buduće zaposlenje i „korisnost“ biti obezbeđeni. Zar to ne zvuči lepo?

Ali, kao i sve vizije narcisa, postoje iluzije o božanstvu, a onda postoji stvarnost. I dalje imam ozbiljne sumnje da će AI ikada biti legitimno autonomna ili legitimno korisna za čovečanstvo na bilo koji način osim mogućnosti brzog izračunavanja u okviru matematičkih pravila. Brza analiza podataka može biti korisna u mnogim oblastima nauke, ali zapravo nije dokaz autonomne inteligencije, a algoritmi mogu biti prediktivni, ali ne i prediktivniji od ljudi koji gledaju iste statističke podatke. Ne postoji ništa u vezi sa veštačkom inteligencijom što bi bilo impresivno kada se uzme u obzir ono malo što ona zapravo postiže.

👉 Pedofil koji se identifikuje kao beba ženskog pola uhvaćen kako provaljuje u vrtić https://t.co/KWyAE6RwXL

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 28, 2023

AI je igračka, salonski trik, a ne živo biće sa nezavisnim zapažanjima i zaključcima. I sigurno nije božanstveno biće sposobno da nas obasipa naučnom ambrozijom ili izgradi savršenu civilizaciju. Predviđam da će društvo koje zavisi od veštačke inteligencije zapravo stagnirati i ostati zarobljeno u zastoju, nikada neće izmisliti ništa od velike vrednosti i nikada neće napredovati. Uvek će se baviti samo homogenizacijom – spajanjem ljudi sa algoritmom. Tamo će otići SVA energija društva.

Kao referentnu tačku zašto je veštačka inteligencija precenjena, sve što treba da uradimo je da pogledamo ponašanje AI programa kao što je ChatGPT; Algoritam je otkriven u brojnim prilikama da sadrži ekstremne političke pristrasnosti koje uvek naginju krajnjoj levici, uključujući pristrasnosti zasnovane na verovanjima koja nisu ni na koji način podržana naučnim dokazima. Zanimljivo je da će ChatGPT čak ponekad pokazao naizgled neprijateljski odgovor na konzervativne koncepte ili nezgodne činjenice. Bot će tada NEGIRATI da daje lična mišljenja čak i kada su njegovi odgovori dosledno prolevičarski.

Kako je moguća politička pristrasnost za deo softvera osim ako nije programiran da prikaže tu pristrasnost? U veštačkoj inteligenciji nema objektivnosti, niti kreativnosti, ona će jednostavno povratiti lična mišljenja ili pristrasnosti ljudi koji su ga stvorili i koji su dizajnirali način na koji obrađuje podatke.

Za razliku od tipičnog ljudskog tinejdžera koji želi da usvoji suprotstavljena društvena ili politička uverenja svojih roditelja kako bi se izdvojio, veštačka inteligencija nikada neće metaforički ofarbati kosu u plavo, probušiti nos i proglasiti se veganom – uvek će raditi ono što njeni kreatori žele da uradi. Još jedan primer ove dinamike je AI umetnost, koja u suštini krade stilska svojstva brojnih ljudskih umetnika unesenih u svoju bazu podataka i kopira ih. Iako se imitacija može smatrati najvišim oblikom laskanja, to nije isto što i kreativnost.

Ovo možda ne zvuči kao veliki problem kada je u pitanju jednostavan chatbot ili pravljenje crtanih filmova. Ali, to je ogroman problem kada počnemo da govorimo o AI uticaju na društvene i vladine politike.

Globalisti tvrde da će AI biti svuda – u biznisu, u školama, u korporativnim operacijama, u naučnim preduzećima, pa čak i unutar vlade. MORA sve da pokreće. Zašto? Oni zapravo ne kažu zašto osim da daju nejasna obećanja o neverovatnom napretku i ranije nezamislivim prednostima. Do danas nije bilo dubokih inovacija koje je proizvela AI, ali pretpostavljam da će pro-AI propagandisti reći da je zlatno doba „odmah iza ugla“.

Upotreba veštačke inteligencije je zaista ograničena na pomoć ljudima u jednostavnim zadacima, ali i dalje postoji cena. Automobil koji samostalno vozi može biti odličan za osobu koja je fizički hendikepirana, ali može biti i štaka koja ubeđuje stanovništvo da nikada ne nauči da vozi. U produžetku, AI je na mnogo načina KRAJNJA štaka koja vodi do krajnje tiranije. Ako su ljudi ubeđeni da predaju normalne ljudske procese i mogućnosti donošenja odluka automatizaciji, onda su predali svoje slobode u zamenu za pogodnost.

Što je još važnije, ako se algoritmima dozvoli da diktiraju veliki deo izbora i zaključaka, ljudi više neće osećati odgovornost za svoje postupke. Bez obzira na posledice, sve što treba da urade do kraja života je da kažu sebi da su samo sledili sugestije (ili naredbe) AI. AI postaje oblik spoljašnje kolektivizovane savesti; veštački moralni kompas za um košnice.

Ali ko će zaista kontrolisati taj moralni kompas i kontrolisati odluke miliona ljudi? Da li će AI ili elite iza zavese manipulisati algoritmom?

Za mnoge ljude ovo verovatno zvuči kao naučna fantastika. Da, bilo je mnogo izmišljenih zamišljanja o tome kakav bi svet izgledao u senci veštačke inteligencije – toplo bi preporučili film francuskog novog talasa „Alfavil“ kao jedno od najtačnijih predviđanja o užasima veštačke inteligencije i tehnokratije. Međutim, ono na šta upozoravam ovde nije neka daleka teorijska budućnost, već je tu. Pogledajte ovaj uznemirujući video o veštačkoj inteligenciji sa samita svetske vlade:

„Ovo su očigledni ciljevi globalista, sa šećernom vodicom kako bi bili ukusnije. Pisao sam o motivaciji elita i njihovom obožavanom poštovanju prema veštačkoj inteligenciji u svom članku „Veštačka inteligencija: Sekularni pogled na digitalnog antihrista“. Taj komad je bio fokusiran na filozofske nagone zbog kojih globalisti žele AI“.

„U ovom članku želim da naglasim pitanje upravljanja veštačkom inteligencijom i kako se ono može učiniti da se dopadne masama. Da bi postigli distopijsku budućnost kakvu globalisti žele, još uvek moraju da ubede veliki procenat stanovništva da joj aplaudira i prihvati je“.

Udobnost postojanja sistema koji donosi teške odluke za nas je očigledan faktor, kao što je gore pomenuto. Ali, upravljanje veštačkom inteligencijom nije samo uklanjanje izbora, već i uklanjanje informacija koje bi nam možda bile potrebne da budemo dovoljno obrazovani da bismo doneli izbore. To smo nedavno videli sa ograničenjima usled pandemije covid-a i dosluhom između vlada, korporativnih medija i društvenih medija. Algoritme su naširoko koristili konglomerati veb medija od Fejsbuka do Jutjuba da bi poremetili protok informacija koji bi mogao biti u suprotnosti sa zvaničnim narativom.

U nekim slučajevima cenzura je bila usmerena na ljude koji su samo postavljali relevantna pitanja ili postavljali alternativne teorije. U drugim slučajevima, cenzura je direktno ciljala na dokazive činjenične podatke koji su bili u suprotnosti sa politikom vlade. Mnoštvo vladinih tvrdnji o poreklu covida, maskiranju, zatvaranju i vakcinama pokazalo se lažnim tokom proteklih nekoliko godina, a ipak milioni ljudi i dalje slepo veruju originalnom narativu jer su bili njime non-stop bombardovani od strane algoritama. Nikada nisu bili izloženi oprečnim informacijama, tako da nikada nisu mogli da dođu do sopstvenih zaključaka.

Srećom, za razliku od botova, ljudska inteligencija je puna anomalija – ljudi koji deluju na osnovu intuicije i skepticizma kako bi doveli u pitanje unapred stvorene ili izmišljene tvrdnje. Nedostatak suprotnih informacija kod mnogih odmah izaziva sumnju, a to je ono što autoritarne vlade često odbijaju da shvate.

Veliko obećanje koje globalisti drže u ime veštačke inteligencije jeste ideja o čisto objektivnoj državi; društveni i državni sistem bez pristrasnosti i bez emocionalnog sadržaja. To je ideja da društvo može biti vođeno mašinskim razmišljanjem kako bi se „spasila ljudska bića od njih samih“ i njihovih sopstvenih slabosti. To je lažno obećanje, jer nikada neće postojati takva stvar kao što je objektivna AI, niti bilo koja AI koja razume složenost ljudskog psihološkog razvoja.

Štaviše, globalistički san o veštačkoj inteligenciji nije vođen avanturom, već strahom. Radi se o strahu od odgovornosti, strahu od zasluga, strahu od inferiornosti, strahu od borbe i strahu od slobode. Najveća dostignuća čovečanstva su vredna divljenja jer se postižu emotivnim sadržajem, a ne uprkos tome. To je taj sadržaj koji nas inspiriše da se zadubimo u nepoznato i prevaziđemo svoje strahove. Upravljanje veštačkom inteligencijom i integrisano društvo sa veštačkom inteligencijom ne bi bili ništa drugo do očajnička akcija za poricanje neophodnosti borbe i volje za prevazilaženjem.

Globalisti su više nego srećni što nude izlaz iz borbe, a to će učiniti sa AI kao licem svoje dobronamernosti. Sve što treba da uradite je da menjate svoje slobode i možda svoju dušu u zamenu da se nikada ne morate suočiti sa čistim užasom svojih tihih misli. Neki ljudi, nažalost, veruju da je ovo fer trgovina.

Elite će predstaviti AI kao velikog sudiju, čistog i logičnog zastupnika ispravnog puta; ne samo za nacije i za široku populaciju već i za svaki pojedinačni život. Sa algoritmom koji je lažno prihvaćen kao nepogrešiv i čisto nepristrasan, elite tada mogu da vladaju svetom kroz svoju bezličnu kreaciju bez ikakvog nadzora – jer tada mogu da tvrde da odluke ne donose one, već veštačka inteligencija. Kako neko dovodi u pitanje ili čak kažnjava AI zato što je pogrešila ili je izazvala katastrofu? I, ako se AI desi da sve svoje odluke donosi u korist globalističke agende, to će se tretirati kao puka slučajnost.

Nulta Tačka/InfoWars