Bil Gejts nastavlja da gura SINTETIČKO MESO koje nosi ćelije najtežeg oblika raka
Dok globalističke elite nastavljaju da se zalažu za okončanje potrošnje mesa kao deo „zelene agende“, pojavile su se uznemirujuće informacije o „alternativi“ koju je podstakao osnivač Majkrosofta Bil Gejts.
Čini se da tehnokrate žele da spreče mase da jedu pravo meso.
Iako tvrde da je okončanje jedenja mesa u borbi protiv spektra klimatskih promena, zgodno je da se mnogo novca može zaraditi od industrije u nastajanju koja nastoji da je zameni.
Iako je u toku značajan pritisak na ljude da se odreknu roštilja, hamburgera i sarme i umesto toga jedu bube i alge , klimatski histeričari i elita takođe pominju takozvano sintetičko „meso“.
Ova alternativa može se pokazati previše za mnoge potrošače u svetlu trenutnog nedostatka zdravstvenih podataka o tome šta takve laboratorijske proizvodnje mogu učiniti potrošačima, kao i Bloombergov nedavni izveštaj koji naglašava kako je sintetičko meso, u mnogim slučajevima, put ka raku.
NOVO! SAŠA JOVIČIĆ U PODCASTU MARIO ZNA
Kada je prodavao svoju knjigu „Kako izbeći klimatsku katastrofu“ 2021. godine, Gejts je za MIT Technology Reviev rekao da „sve bogate zemlje treba da pređu na 100% sintetičku govedinu.
„Možete se naviknuti na razliku u ukusu, a tvrdnja je da će oni vremenom učiniti da ukus bude još bolji.
„Na kraju, ta zelena premija je dovoljno skromna da možete na neki način da promenite [ponašanje] ljudi ili koristite regulativu da biste potpuno promenili potražnju.“
Iako Gejts tvrdi da će manje emisije metana od nadimanja stoke pomoći u borbi protiv klimatskih promena, neće samo planeta biti ta koja će navodno imati koristi.
On nastoji da ostvari značajan profit, ulažući u razne kompanije koje proizvode veštačko meso i zamene za meso na biljnoj bazi.
U svojoj raspravi o kanceroznom laboratorijskom mesu, Igor Čudov je na svom Substack-u primetio da se Svetski ekonomski forum takođe zalaže za zamenu pravog mesa.
SEF je objavio članak 2019. godine — iste godine, kada je izraelska startap kompanija Aleph Farms tvrdila da je prva kompanija koja je proizvodila biftek u laboratoriji — pod naslovom „ Ješćeš zamenu za meso u roku od 20 godina. Evo zašto ,” koji je tvrdio da bi laboratorijsko meso moglo biti efikasnije i da ima „manje rizika za proizvod od konvencionalnog mesa”.
Ponovo, 2020., objavio je članak u kojem se tvrdi da je laboratorijsko meso „održivije rešenje“ koje bi preokrenulo krčenje šuma i pomoglo u ograničavanju globalnog porasta temperature.
Američka administracija za hranu i lekove saopštila je da je odabrano meso uzgojeno u laboratoriji prvi put bezbedno za ljudsku ishranu u novembru 2022, dve godine nakon što je Singapur postao prva zemlja koja je dozvolila komercijalnu prodaju.
Upside Foods, kompanija sa sedištem u Kaliforniji i koju podržava Gejts, koja proizvodi takozvano meso od pilećih ćelija, kasnije je dobila dozvolu da počne da prodaje svoj proizvod čim Ministarstvo poljoprivrede SAD izvrši inspekciju njenih objekata, izvestio je CNN .
Rojters je prošlog meseca izvestio da se Upside nada da će svoje sušeno meso doneti u restorane već ove godine.
Još jedna kompanija za laboratorijsko meso sa sedištem u Kaliforniji, Good Meat, ima aplikaciju na čekanju kod FDA.
Holandska kompanija Mosa Meat i izraelska kompanija Believer Meats navodno su takođe u pregovorima sa FDA-om kako bi svoj simulakrum uzgojen u bačvu stavio na američke stolove.
Pored prevazilaženja regulatornih prepreka, Rojters je primetio da će ove kompanije takođe morati da zaključaju lanac snabdevanja za „mešavine hranljivih sastojaka za ishranu ćelija i za masivne bioreaktore potrebne za proizvodnju velikih količina uzgajanog mesa“.
U nedavnom izveštaju Bloomberga navedeno je da su decenijama „kompanije kao što su Pfizer Inc. i Johnson & Johnson uzgajale velike količine ćelija za proizvodnju vakcina, monoklonskih antitela i drugih bioterapeutika.
„Sada je ideja da bismo i mi mogli jesti ove ćelije.“
Dok zagovornici mesa uzgojenog u laboratoriji tvrde da se njihov proizvod, barem na ćelijskom nivou, ne razlikuje od pravog mesa, u izveštaju se naglašava da „normalne mesne ćelije ne nastavljaju da se dele zauvek“; normalne ćelije će se podeliti samo nekoliko desetina puta.
Da bi se kulture ćelija razmnožavale brzinom koja je neophodna da bi ove kompanije koje se bave proizvodnjom mesa, „nekoliko kompanija, uključujući veliku trojku, tiho koriste ono što se naziva besmrtnim ćelijama. …
„Ovekovečene ćelije su osnovni deo medicinskih istraživanja, ali su, tehnički govoreći, prekancerozne i mogu, u nekim slučajevima, biti potpuno kancerozne.
Prva besmrtna ćelijska linija došla je od Henrijete Laks, crne farmerke duvana iz južne Virdžinije koja je imala rak grlića materice.
Ćelije su uzete i korišćene bez njenog znanja ili saglasnosti.
Magazin Smithsonian je objavio da su njene ćelije raka korišćene više puta, uključujući u svemiru za testove nulte gravitacije, u vakcini protiv poliomijelitisa, u kloniranju, u mapiranju gena i za vantelesnu oplodnju.
Ove takozvane besmrtne ćelije — modifikovane da se zauvek dele, na taj način „prkoseći normalnim granicama rasta… čineći ih nepogrešivo sličnijim ćelijama raka“ — uzgajaju se u bačvama zvanim bioreaktori, gde na kraju stvaraju tone „ćelijske mase. ”
Izveštaj je ukazao da su neki istraživači raka umanjili rizik od konzumiranja ovog kancerogenog laboratorijskog mesa, napominjući da „pošto ćelije nisu ljudske, u suštini je nemoguće da ljudi koji ih jedu dobiju rak od njih, ili za prekancerozne ili kancerogene ćelije da se uopšte replicira unutar ljudi“.
