„Doktor Propast“ Nuriel Rubini upozorava na stagflacionu megapretnju
Iako je pretnja eksponencijalne krize likvidnosti tema kojom je Blumberg trebalo ozbiljno da se pozabavi pre dve godine, dobro je videti da realnost konačno pogađa glavne medije. Nuriel Rubini, takođe poznat kao „Dr Propast“ jer je jedan od retkih mejnstrim ekonomista koji ne govori stalno o mekom sletanju, bio je prilično dosledan u pogledu pokrivanja sukoba između kreditne likvidnosti, rastuće inflacije i rastućih kamatnih stopa. Sada, on govori o nadolazećoj stagflatornoj „megapretnji“ koja će slomiti kredite dok cene nastavljaju da rastu, primoravajući centralne banke da nastave da povećavaju stope.
Scenario kvaka-22 koji su pokrenule centralne banke trebalo je da bude očigledan svakom ekonomisti čim su počeli da zaoštravaju finansijsku slabost i nestabilnost koju su stvorile blokade Covid-a. Umesto toga, narativ je bio eskalirajuća igra čekanja – svi su jednostavno čekali svoje vreme dok ne dođe vođstvo centralne banke koju su očekivali. Osim što se to nije dogodilo. Sve dok kamatne stope ostaju više ili nastavljaju da uvećavaju postojeći dug, a novi dug će biti sve skuplji i manje poželjan. Životna sila tržišta u poslednjih 14 godina bile su skoro nulte kamatne stope i laki fiat novac koji cirkuliše kroz bankarske kanale. Sada je san mrtav.
Rubini se delimično bavi dubljim problemom kada primećuje izloženost banaka kao što je npr SVB obveznicama opadajuće vrednosti izazvane rastućim stopama. Ono što mu nedostaje, a to je nešto o čemu Blumberg sigurno ne želi da govori, jeste pitanje programa vezanih za ESG i pozajmljivanja koja su činila značajan deo portfelja SVB-a. Bila je to široka lepeza investicija u klimatske promene, kao i „probuđeni“ kapitalni i projekti različitosti i krajnje levičarske tehnološke kompanije koje su sve gubile novac i potapale banku srednjeg ranga u minus dok je lak novac iz Federalnih rezervi nestajao.
Dok su neki ekonomisti ponovo petljali i vraćali se na svoje stare navike i proglašavali nedavnu bankarsku krizu „gotovom“, realnost je da su banke poput SVB-a i Credit Suisse-a samo dim pre požara. Koliko još banaka ima sličnu izloženost ne samo stagnirajućem tržištu obveznica, već i nizu investicija povezanih sa ESG-om koje su spremne da eksplodiraju? Da li je zaštitni mehanizam Fed-a zaista nešto promenio ili je samo sprečio pokretanje veće banke dok sledeća institucija ne propadne?
👉 Krave će dobiti „sredstvo za suzbijanje metana“ od 2025. kako bi se ispunila zelena agenda https://t.co/j8nnULsE9h
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 3, 2023
Problem je i jednostavan i složen: centralni bankari su konstruisali sistemsku zavisnost od lakog kreditiranja dok su odložili bol od pada derivata 2008. godine. U tom procesu, oni su podstakli upravo inflatornu/stagflatornu katastrofu sa kojom se danas suočavamo. Ne postoji takva stvar kao što je besplatan novac; neko negde će na kraju morati da plati cenu.
To znači da centralne banke imaju dva izbora – da povećaju stope ili da ih drže višim, da zaguše likvidnost i posmatraju kako razne banke i kompanije padaju kao muve. Ili se vratite na skoro nulte stope i pustite da se lavina inflacije razvije. Do sada se čini da bankari odlučuju da drže visoke stope, a Rubini napominje da bi mogli biti primorani da nastave dalje sa QT-om, jer pitanja tržišta rada podstiču plate na povećanja.
U oba slučaja jedini mogući ishod je težak pad. Fantazija o mekom sletanju koju su mnogi propagirali u korporativnim medijima u poslednjih godinu dana se napušta.
