Ukrajina je ‘spremna’ da se odrekne Krima, kaže savetnik Zelenskog
Mnogo se pričalo i izveštavalo o predstojećoj prolećnoj kontraofanzivi ukrajinskih snaga, ali s obzirom da borba za Bahmut ne ide tako dobro za Kijev, takođe se govori o potrebi za kompromisom, a u ovom trenutku se veruje da će ukrajinske žrtve na istoku biti visoke(već jesu).
Prošle nedelje smo izveštavali o tome kako je predsednik Vladimir Zelenski izrazio retke sumnje u vezi sa Bahmutom – kao da priprema svoj narod za vest o razornom porazu. A sada, u sredu, Fajnenšel tajms izveštava o jedinom najvažnijem događaju koji je izašao iz sukoba za dugo vremena: Kancelarija Zelenskog kaže da je spreman na kompromis po pitanju budućnosti poluostrva Krim.
Naravno, Ukrajinci se predstavljaju kao da govore sa pozicije da imaju prednost, što je opšti ton primedbi koje je Andrij Sibiha, zamenik šefa kabineta Zelenskog, dao FT. Prema publikaciji, „Kijev je voljan da razgovara o budućnosti Krima sa Moskvom ako njene snage stignu do granice poluostrva koje je okupirala Rusija“ – što označava „najeksplicitniji iskaz interesa Ukrajine za pregovore otkako je prekinula mirovne pregovore sa Kremljom prošlog aprila“.
„Ako uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju i kada budemo bili na administrativnoj granici sa Krimom, spremni smo da otvorimo diplomatsku stranicu da razgovaramo o ovom pitanju“, rekao je Sibiha, navodeći svoje velike nade u neminovnu kontraofanzivu.
On je međutim objasnio da „to ne znači da isključujemo način oslobođenja Krima od strane naše vojske“. Ali s obzirom na to da su ukrajinske snage skoro potpuno opkoljene u strateškom gradu Bahmutu u Donjeckoj oblasti, uprkos tome što su ulile ogromne količine ljudstva i opreme, ceo pojam „oslobođenja Krima“ je nestvarni san.
Sami zapadni zvaničnici su u mnogim slučajevima već dugo priznavali krajnje malo verovatnoće da bilo koji pokušaj Ukrajine da zauzme Krim bude uspešan. Izveštaj FT nagoveštava ovo u sledećem:
Sibihine napomene mogu olakšati tvrdnje zapadnih zvaničnika koji su skeptični u pogledu sposobnosti Ukrajine da povrati poluostrvo i zabrinuti da bi svaki pokušaj da se to učini vojnim putem mogao da navede predsednika Vladimira Putina da eskalira rat, verovatno nuklearnim oružjem. Zelenski je do danas isključio mirovne pregovore dok ruske snage ne napuste celu Ukrajinu, uključujući Krim.
Sve ovo predstavlja svojevrsni javni preokret od prethodnog tvrdog stava Zelenskog da traži povratak svakog pedlja ukrajinske teritorije. Na primer, prošlog oktobra, dok se osećao ohrabren nakon što su SAD i zapadni saveznici obećali milionsku pomoć za odbranu, on je u noćnom obraćanju izjavio: „Definitivno ćemo osloboditi Krim“.
#Bakhmut map. Russian forces liberating the city few blocks at a time. Tough battles over the last 15% of the city.
Ukraine, the geopolitical pawn, is literally fighting Russia to the last person, as the U.S. wanted.
Yesterday Today pic.twitter.com/ZjFokwnbXG
— S.L. Kanthan (@Kanthan2030) April 5, 2023
U skorije vreme, pogledi i poruke Zelenskog o budućnosti su u najmanju ruku haotični:
„Vratićemo ovaj deo naše zemlje ne samo na sveukrajinski, već i na sveevropski prostor“, rekao je Zelenski, ne prvi put. Isto je ponovio i nedavno u nedelju.
Zanimljivo, FT citira još jednog visokog zapadnog odbrambenog zvaničnika koji priznaje skoro nemogućnost da Ukrajina zaista vojno zauzme Krim:
Kontraadmiral Tim Vuds, britanski ataše za odbranu u Vašingtonu, rekao je u sredu da će Krimu biti potrebno „političko rešenje samo zbog koncentracije sile koja je tamo i šta bi značilo da Ukrajinci uđu tamo”. Dodao je: „Mislim da neće biti vrlo brzog vojnog rešenja …, stoga moramo da vidimo koji su uslovi povoljni za Ukrajinu da pregovara i mislim da bi Ukrajina bila spremna za to”.
Rusija to naravno zna. Za Moskvu pitanje neće biti Krim na pregovaračkom stolu, već status istočnih teritorija. Verovatno će Kremlj svoju spremnost da sklopi mirovni sporazum da okonča rat zasnivati na priznavanju istočnih oblasti. Predsednik Putin je 30. septembra potpisao „pristupne ugovore” kojima je Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson proglasio delom Ruske Federacije.
U ovom trenutku, malo je verovatno da će Zelenski pustiti četiri teritorije, ali ako Krim bude pušten – to barem predstavlja pozitivan zamah ka pregovaračkom stolu. Ali ipak, sva ova pitanja će se verovatno rešavati na bojnom polju, sve dok bilo koja strana ne dostigne tačku iscrpljenosti.
U međuvremenu, dok Vašington pokazuje malo interesa za mirno rešenje zasnovano na ustupanju teritorije Rusiji (u stvari, mnogi izveštaji tvrde suprotno: da su SAD i UK aktivno sabotirali mogućnost pregovora), Ukrajina je i dalje stalno potiskivana iz Bahmuta.
Što se samog Zelenskog tiče, on u poslednje vreme zvuči sve pesimističnije, kao što smo opisali pre tačno nedelju dana…
Zelenski je opisao da će držanje Bahmuta značiti da će Putin osetiti slabost. Prema rečima ukrajinskog lidera:
U razgovoru za Asošiejted pres, Zelenski je rekao da bi Putin mogao da „“proda“ ovu pobedu Zapadu, svom društvu, Kini, Iranu, ako Bahmut padne“, kao polugu za postizanje sporazuma o prekidu vatre kojim bi Ukrajina pristala na odustajanje od teritorije.
„Ako oseti malo krvi — oseti da smo slabi — on će gurati, gurati, gurati“, nastavio je Zelenski.
„Naše društvo će se osećati umorno“ ako Rusi pobede u Bahmutu, rekao je on. „Naše društvo će me naterati da napravim kompromis sa njima. Implicitno u ovim rečima je možda prvi put priznanje da su značajni delovi ukrajinskog stanovništva spremni na kompromis i mirne pregovore za okončanje rata.
I zanimljivo, komentar CBS-a na intervju za AP uključivao je sledeće zapažanje: „Izgleda da je akutno svestan rizika da bi njegova zemlja mogla da vidi da njena vitalna podrška SAD i Evrope počinje da izmiče dok traje 13-mesečni rat. Zelenski je priznao: „Gubitak Bahmuta bi značio politički poraz, mogao bi dovesti do opšteg poraza u sukobu”.
