Najnovija studija: Maske uzrokuju glavobolje, pojačavaju svrab i smanjuju unos kiseonika

Sistematski pregled 2.168 studija koje su proučavale štetne efekte nošenja maski tokom pandemije COVID-19 otkrio je da je ova praksa dovela do negativnih zdravstvenih posledica, uključujući svrab, glavobolje i smanjeni unos kiseonika.

„Pronašli smo značajne efekte i u medicinskim hirurškim i u maskama N95, sa većim uticajem druge“, navodi se u pregledu objavljenom u časopisu „Frontiers in Public Health“ 5. aprila. Metaanaliza više studija pokazala je da je glavobolja bila „najčešći simptom“ među onima koji nose maske, sa prevalencijom od 62 procenta za opštu upotrebu maski i do 70 procenata kada se koriste maske N95. Kratkoća daha je primećena kod 33 procenta za opštu upotrebu maski i 37 procenata među korisnicima N95.

Dok je 17 odsto ljudi koji su nosili hirurške maske iskusilo svrab, ovaj broj je bio 51 odsto među korisnicima N95. Prevalencija akni među korisnicima maski bila je 38 procenata, a iritacija kože 36 procenata. Utvrđeno je da je vrtoglavica preovlađujuća među 5 procenata ispitanika.

„Maske ometaju unos O2 i oslobađanje CO2 i ugrožavaju respiratornu kompenzaciju“, navodi se u analizi. „Iako je procenjeno trajanje nošenja kraće od dnevne/duže upotrebe, rezultati nezavisno potvrđuju sindrom iscrpljenosti izazvanog maskom (MIES) i fiziometaboličke disfunkcije. MIES može imati dugoročne kliničke posledice, posebno za ranjive grupe.

Ograničenje uzimanja kiseonika i ometanje oslobađanja ugljen-dioksida identifikovano je kao značajnije među korisnicima N95 maski. Neprekidno ponovno udisanje ugljen-dioksida dovodi do „desnog pomeranja krive zasićenja hemoglobinom-O2“.

„Pošto homeostaza O2 i CO2 utiče na različite metaboličke procese negativno, odgovarajuće promene ka kliničkim smerovima mogu dovesti do nepovoljnih posledica kao što su prolazna hipoksemija i hiperkarbija, povećana vlažnost daha i telesna temperatura zajedno sa kompromitovanim fiziološkim kompenzacijama“, navodi se u analizi.

Analiza je takođe rekla da je nekoliko simptoma povezanih sa maskom možda pogrešno protumačeno kao simptomi dugog COVID-a. „U svakom slučaju, mogući MIES je u suprotnosti sa definicijom zdravlja SZO“, navodi se, pozivajući se na Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Predloženo je da se neželjeni efekti maski za lice procene na osnovu analize rizika i koristi nakon što se uzme u obzir njihova efikasnost protiv virusnog prenosa. Ako nema „snažnih empirijskih dokaza“ koji pokazuju efikasnost maski, studija je preporučila da nošenje maski ne treba da bude obavezno, „a kamoli da se sprovodi zakonom“.

👉 Australijanci umiru u rekordnim brojevima! Tamošnje vlasti pokušavaju da prikriju tragediju https://t.co/5OQYN0rHTU

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 10, 2023

Iznenadna promena politike maski, suzbijanje studija

Pre pandemije COVID-19, postojeći podaci o respiratornim virusima pokazali su da ne postoji osnova za nošenje maski kako bi se sprečilo njihovo širenje. „Sve studije rađene u svetu do 2020. godine pokazale su da za ovo nema opravdanja“, rekao je Joav Jehezkeli, specijalista interne medicine i potpukovnik u Izraelskim odbrambenim snagama, u intervjuu za The Epoch Times u januaru.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti, kao i SZO izdali su smernice da nema potrebe za nošenjem maski u široj javnosti, istakao je on.

Ali 2020. godine nakon izbijanja COVID-19, preporuke za nošenje maski širom sveta su se iznenada promenile „bez ikakve nove stručne podrške koja bi potvrdila da zaista ima efikasnost protiv respiratornih infekcija“.

Decembarsko pismo koje je koautor napisao i poslao časopisu Izraelskog medicinskog udruženja ukazivalo je na više studija koje sugerišu da nošenje maski može naneti štetu.

Potencijalni negativni efekti uključuju glavobolje, kratak dah, pad nivoa kiseonika u krvi, porast nivoa ugljen-dioksida, poteškoće u koncentraciji i bakterijsku kontaminaciju. Akumulacija CO2 može na kraju da izazove umor, zamućenost i pospanost, primetio je on.

Bilo je i pokušaja da se potčine studije koje otkrivaju neefikasnost maski. Studija iz 2023. objavljena u Cochrane bazi podataka sistematskih pregleda navodi da je nošenje maski napravilo „malu ili nikakvu razliku“ kada je u pitanju prenošenje COVID-19.

Kolumnista The New York Times-a objavio je članak pod nazivom „Evo zašto je nauka jasna da maske funkcionišu“ i obratio se Cochrane-u. Glavni urednik u Cochrane-u je potom izdao saopštenje u kojem kaže da je „netačno i pogrešno tumačenje“ da studija pokazuje da maske ne funkcionišu, dodajući da je publikacija „sarađivala“ sa autorima na ažuriranju sažetka članka.

Međutim, autori su odbili da to učine, a glavni autor je insistirao na tome da „nema dokaza da maske prave bilo kakvu razliku… tačka“.

Nulta Tačka/TheEpochTimes