Sintetički mirisi i parfemi izazivaju HAOS SA HORMONIMA

Od pet čula, veruje se da čulo mirisa ima najveću transformativnu moć da nas vrati u određeni trenutak u vremenu. Bakina pita od jabuka. Letnja vatra. Bivša kolonjska voda.

Ali efekti mirisa ne izazivaju samo nostalgično sećanje; nisu samo psihološki moćni. Mirisi koje osećamo takođe imaju posledične fiziološke efekte.

Mirisi su hiljadama godina korišćeni od strane mnogih različitih kultura. Na primer, u tradicionalnoj kineskoj medicini (TCM), aromatične biljke kao što su Murraya i Elsholtzia se koriste milenijumima u lečenju različitih bolesti.

I postoji više od 200 referenci na parfeme i mirise u Bibliji; To što je Isusu darovan tamjan je možda najpoznatije.

Međutim, u 20. veku, evolucija mirisa je doživela dramatičan zaokret usled napretka raznih hemikalija. Umesto da koristi biljke za stvaranje slatkih aroma, industrija parfema je prešla na sintetičke, laboratorijske oblike mirisa.

Nažalost, ovaj napredak je doveo do nepredviđenih zdravstvenih posledica koje utiču ne samo na nas, već i na naše buduće potomstvo.

Kako mirisi oštećuju hormone

Prema studiji objavljenoj u Medical Hypotheses, pokazalo se da mnogi sastojci mirisa remete zdravu ravnotežu hormona. Ova jedinjenja se nazivaju hemikalijama koje ometaju rad endokrinog sistema (EDC) jer oponašaju prirodne hormone i stoga remete delikatni endokrini sistem tela.

„Ovo je problem jer naša tela ne mogu da razlikuju prirodne i sintetičke hormone“, objasnila je Dženet Nudelman, viši direktor Kampanje za bezbednu kozmetiku za prevenciju raka dojke.

Kada upalimo sveću, nanesemo šminku, prskamo parfem ili koristimo deterdžent za veš koji sadrži mirise, EDC se oslobađaju, olakšavajući hormonsku neravnotežu.

„U zavisnosti od vremena izlaganja, EDC mogu doprineti ranom pubertetu, mogu izazvati reproduktivnu ili razvojnu štetu, a takođe mogu povećati rizik od raka dojke“, rekla je ona za The Epoch Times.

Više studija je pokazalo da EDC kao što su ftalati, uobičajeni sastojak sintetičkih mirisa, smanjuju plodnost i povezuju se sa povećanom šansom za rak dojke.

Utiče više od hormona

U jednoj danskoj studiji, istraživači su pretpostavili da dibutil ftalat – vrsta ftalata koji se koristi u mnogim kozmetičkim proizvodima – u farmaceutskim lekovima povećava rizik od raka dojke kod žena.

U ovom epidemiološkom pregledu, naučnici su otkrili da se rizik od raka dojke dvostruko povećao za žene koje uzimaju lekove koji sadrže ovaj ftalat. Studija je zaključila: „Naši rezultati sugerišu da žene treba da izbegavaju izloženost dibutil ftalatu na visokom nivou“.

Istraživanje objavljeno u Medical Hypotheses pokazuje da EDC kao što su ftalati i parabeni prodiru u krvotok kroz kožu, narušavajući endokrinu homeostazu i povećavaju verovatnoću razvoja raka dojke.

👉 Foks njuz izgubio skoro milijardu dolara u vrednosti nakon otpuštanja Takera Karlsona https://t.co/AK90FOjNLt

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 25, 2023

Veliki broj podataka pokazuje čvrstu korelaciju između EDC-a i pobačaja, prevremenog porođaja i, prema pregledu objavljenom u Frontiers in Public Health, abnormalnosti u razvoju.

U pregledu, istraživači koji su analizirali različite efekte ftalata na bebe u materici pronašli su „značajne dokaze da prenatalna izloženost ftalatu dovodi do abnormalnog razvoja fetusa i nepovoljnog perinatalnog ishoda“.

Ista meta-analiza je takođe pokazala da je izloženost majke ftalatu bila povezana sa nižom porođajnom težinom i, što je interesantno, većom stopom gojaznosti kod dece u razvoju – što ukazuje da majčina izloženost ftalatu utiče ne samo na razvoj fetusa već i na razvoj adolescenata njenog potomstva.

Još jedan sastojak koji se često koristi u raznim mirisima kao sredstvo za bojenje je stiren, koji Ministarstvo zdravlja i socijalne službe i Nacionalni toksikološki program (pdf) navodi kao hemikaliju za koju se „razumno očekuje da je kancerogena za ljude“.

Ostali sastojci mirisa uključuju kamfor, neurotoksin; linalol, hemikalija poznata po tome što izaziva respiratorne komplikacije (pdf); i benzil acetat, jedinjenje koje negativno utiče na centralni nervni sistem.

Upitna regulativa o sastojcima mirisa

Iako postoji sve više dokaza protiv bezbednosti ovih hemikalija, vladine agencije koje nadgledaju odobrenje upotrebe i prodaje ovih hemikalija nisu preduzele odlučne mere protiv hemijske industrije.

2022. godine, američka uprava za hranu i lekove (FDA) ograničila je određene ftalate koji se koriste u ambalaži za hranu. Ali agencija je prestala da zabranjuje sve ftalate, rekavši da joj je potrebno više dokaza od podnosilaca peticija da bi se uvela potpuna zabrana ftalata.

„​​FDA i EPA zaostaju za mnogim zemljama u pogledu propisa o potrošačkim proizvodima“, rekao je Homer Svei, viši potpredsednik Radne grupe za životnu sredinu (EVG). „EU, Kanada i Japan imaju strože propise“, rekao je on za Epoch Times.

Svake godine hemijske kompanije ulažu milione dolara u lobiranje, što kritičari kažu da održava neprikladan uticaj na regulatorne agencije i izabrane zakonodavce.

„​​Trgovačka udruženja za hemijsku industriju i konvencionalnu kozmetičku industriju žele da verujemo da doza stvara otrov i da javnost ne mora da brine o malo hemikalije koja izaziva rak u kupatilu ili za šampon za bebe“, rekao je Nudelman.

„Ali realnost je da niko od nas ne živi u balonu i da smo izloženi i ponovo izloženi hemikalijama koje izazivaju rak – i toksičnim hemikalijama koje ometaju hormone – od trenutka kada se probudimo ujutru do odlaska u krevet noću. A nauka pokazuje da ta kumulativna izloženost i izloženost malim dozama i vremenski period tih nebezbednih hemikalija predstavljaju štetu“, rekla je ona.

Prirodni mirisi protiv sintetičkih mirisa

Prirodni mirisi su napravljeni od botaničkih sastojaka koji se nalaze u prirodi, ali sintetički mirisi su napravljeni od veštačkih hemikalija.

Međutim, ovo previše pojednostavljuje celu priču o prirodnim i sintetičkim mirisima.

Kompanije koje uključuju mirise u svoje proizvode nisu obavezne da navedu sastojke koji se koriste za formulisanje mirisa. Umesto toga, potrošači vide „miris“ ili „prirodni miris“, iako oba sadrže na desetine komponenti.

Kada vidimo „miris“ na etiketi, to implicira da su mnogi sastojci koji se koriste sintetički dobijeni. „Prirodni miris“ isključuje oštre hemikalije poput ftalata, ali i dalje prolazi kroz proces industrijske proizvodnje.

„Prirodno“ nije regulisan izraz za miris, što otežava poređenje „prirodnih mirisa“ između brendova. „Prirodno“ komunicira odakle dolazi, ali ne i kako se obrađuje, njegov kvalitet/ocenu ili testiranje“, rekao je Svei.

Pokazalo se da mnogi sastojci koji se nalaze u „prirodnim“ mirisima, kao što su pulegon, beta-mircen i lilijal, izazivaju zabrinjavajuće zdravstvene komplikacije poput raka. Lilijal, veoma alergena hemikalija koja izaziva reproduktivnu štetu, zabranjena je u Evropi.

Zbog dvosmislenosti oko sastojaka mirisa, Svei podstiče potrošače da traže specifične sastojke mirisa iz proizvoda i brendova koji otkrivaju svoje sastojke mirisa.

Sveprisutnost mirisa

Uticaj mirisa ne utiče samo na entuzijaste parfema i poznavaoce kolonjske vode. Mirisi utiču na većinu ljudi, s obzirom da se primenjuju u većini proizvoda za čišćenje i ličnu negu.

Suzi Svoup, prirodna estetičarka, stručnjak za mirise i osnivačica bloga o zdravlju i životnom stilu „Gurl Gone Green“, kritikuje normalnost da brojni mirisi uokviruju naš svakodnevni život.

„Ako vam stalno treba da mirišete stvari, napravila bih korak unazad i zapitala se kada poslednji put niste ništa pomirisali. Samo čist, svež vazduh“, rekla je za Epoch Times.

„Miris ne poništava drugi miris; maskira svakodnevne mirise i mirise koji čine život kakav poznajemo. Ko želi da ide kroz život sa maskom?“

„Znam da naši preci nisu imali Glade dodatke na dohvat ruke, ali su imali prirodu — sa svim njenim mirisima, svežim cvećem i začinima. Povratak prirodi izgleda najpribližniji ‘normalnom’ koliko se može, ali naš način života to ne pokazuje“, dodala je ona.

Nulta Tačka/TheEpochTimes