Evropa kupuje rekordne količine rafinisanog ruskog goriva preko Indije i plaća ogromnu maržu
Prošlog avgusta smo bili prvi koji smo pokazali kako Rusija zaobilazi evropski takozvani robni embargo: prodavala je LNG Kini koja ga je zatim preprodavala Evropi uz značajno višu cenu. I dok smo takođe izveštavali da Rusija koristi sličnu zaobilaznicu sankcija za naftu, ovog puta koristeći Indiju umesto Kine, malo ko je bio voljan da to potvrdi: na kraju krajeva, izgledalo bi veoma kratkovido da evropski potrošači plaćaju dodatnu naknadu Indiji, dok Rusija nije trpela nikakve negativne posledice od smešnih „sankcija“ Evrope.
Ne više: u petak je Blumberg izvestio da je, uz svu „vatru i sumpor“ Evrope oko embarga (koji je poslednjih meseci znatno utihnuo), „ruska nafta i dalje napaja Evropu samo uz pomoć Indije“.
Kao što smo tada izvestili, prošlog decembra EU je zabranila skoro svaki uvoz sirove nafte iz Rusije sa mora. Dva meseca kasnije proširila je zabranu na rafinisana goriva. Međutim, pravila nisu sprečila zemlje poput Indije da kupe jeftinu rusku naftu, pretvore je u goriva poput dizela i isporuče je nazad u Evropu uz veliku maržu: kao što je prikazano na grafikonu ispod, samo razlika u ceni Brent-Ural, nusprodukt sankcija Rusiji, iznosi oko 25 dolara po barelu, što je skoro trećina cene barela sirove nafte. Naknade na ruski proizvod su još veće kada se radi o rafinisanim proizvodima kao što su benzin ili dizel.
U stvari, Indija je postala toliko dobra u preprodaji ruske nafte istim Evropljanima koji odbijaju da je kupe direktno iz Moskve po mnogo nižoj ceni, da je ta azijska zemlja na putu da ovog meseca postane najveći evropski snabdevač rafinisanim gorivom dok istovremeno kupuje rekordne količine ruske nafte, prema podacima analitičke firme Kpler.
Drugim rečima, Evropa i dalje kupuje rusku naftu, održavajući Rusiju dobro finansiranom, ali zbog signaliziranja vrline kupovinom ruske nafte preko posrednika, transakcija na kraju košta Evropljane milijarde više nego da su jednostavno kupili naftu direktno.
„Ruska nafta se vraća u Evropu uprkos svim sankcijama, a Indija koja povećava izvoz goriva na zapad je dobar primer za to“, rekao je Viktor Katona, vodeći analitičar u kompaniji. „S obzirom da Indija uzima toliko ruske nafte, to je neizbežno“.
Kako Blumberg primećuje, „razvoj je za EU sa dve oštrice. S jedne strane, bloku su potrebni alternativni izvori dizela sada kada je prekinuo direktne tokove iz Rusije, koja je ranije bila njen glavni snabdevač. Međutim, to na kraju povećava potražnju moskovskih buradi, a znači i dodatne troškove transporta“. Drugim rečima, Evropa ne postiže nijedan od svojih ciljeva embarga (tj. zadržavanje ruske nafte na tržištu, sprečavanje Moskve da koristi naftu za finansiranje rata u Ukrajini), dok je pogođena daleko višim cenama energije.
To takođe znači veću konkurenciju za evropske rafinerije nafte koje nemaju pristup jeftinoj ruskoj nafti, a dolazi usred šireg nadzora tržišta o tome odakle dolazi uvoz dizela iz regiona.
— Derek J. Grossman (@DerekJGrossman) April 29, 2023
Izvršni direktor Repsol SA Josu Jon Imaz rekao je u četvrtak da ruski dizel ulazi u Evropu ilegalno i pozvao vlasti da suze tu aktivnost. Nije govorio o trgovini preko Indije, već o tokovima dizela koji potiču iz Rusije… što je naravno ista stvar.
Urnebesno, preliminarna istraga o ovom pitanju od strane španskih vlasti nije pronašla dokaze da ruski dizel ulazi u zemlju, rekao je vladin zvaničnik u petak, dodajući da je istraga u toku. Naravno, niko u Evropi ne želi da prizna da indirektno finansira Rusiju, pa očekujte još mnogo ovakvih „otkrića“ koje sve druge zemlje pokušavaju da pronađu ako uvoze rusku naftu samo da bi otkrile da je koriste svi osim njih.
U međuvremenu, evropski uvoz rafinisanog goriva iz Indije trebalo bi da poraste iznad 360.000 barela dnevno, što je malo ispred uvoza nafte iz Saudijske Arabije, pokazuju Kplerovi podaci.
👉 VIDEO – Američki General: Rusija zapravo dobija rat u Ukrajini https://t.co/zlMovJsN5A
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 30, 2023
I trešnja na vrhu: očekuje se da će dolazak ruske sirove nafte u Indiju u aprilu premašiti 2 miliona barela dnevno, što predstavlja skoro 44% ukupnog uvoza nafte u zemlji, prema podacima Kplera. Indija zatim brzo ponovo izvozi naftu ili je prvo prerađuje u dizel i benzin, a zatim je prodaje evropskim kupcima.
Više od polovine ruskih pomorskih isporuka nafte bilo je za Evropsku uniju i Grupu sedam nacija pre nego što je blok počeo da smanjuje kupovinu kao odgovor na specijalnu vojnu operaciju zemlje u Ukrajini početkom 2022.
Konačno, ostaje pitanje šta je poenta nastavaka ruskih „sankcija“, kao što objašnjava Robin Bruks iz IIF-a u sledećoj tviter temi, koja još jednom jasno pokazuje da su zapadne sankcije Rusiji bile katastrofalan neuspeh… možda kao što je i bilo predviđeno sve vreme.
Ocena politike sankcija
1. Važna su samo 2 pitanja. Prvo, da li su sankcije značajno umanjile sposobnost Rusije da vodi rat? Drugo, da li sankcije odvraćaju zemlje koje bi mogle da ratuju u budućnosti? Odgovor na oba pitanja je: „Ne!“
2. Osnovni problem je zanesenost u finansijske sankcije. One mogu biti efikasne kada se koriste u zemljama sa deficitom – primer je Turska iz 2018. – ali ne deluju na zemlje sa suficitom. Ovo je ključna tačka koja se ne može dovoljno naglasiti.
3. Rusija pokazuje kako su finansijske sankcije propale. Sankcionisane su neke banke, uključujući centralnu banku (crveno), ali ne sve. To je značilo da je sav gotovinski višak ruskog tekućeg računa prebačen preko nesankcionisanih ruskih banaka (plavo). Rusija je i dalje dobila sav svoj novac…
4. Dakle, finansijske sankcije nisu sprečile Rusiju da dobije sav svoj novac u zamenu za izvoz energije. Sav ovaj novac je upravo prebačen kroz različite banke za razliku od ranije. Kao rezultat toga, finansijski uslovi u Rusiji su se vratili na predratni nivo, što je veliki plus za rusku ratnu ekonomiju.
5. Moglo je to drugačije da se uradi, ali bi to zahtevalo sankcionisanje SVIH ruskih banaka. To je isto što i trgovinski embargo, pošto Rusija više ne prima sredstva i prestaje da izvozi. Ovo pokazuje šta je potrebno da se naškodi zemljama sa suficitom: trgovinski embargo! Ne finansijske sankcije…
6. Lekcija broj jedan iz Rusije je da se zaljubljenost u finansijske sankcije mora okončati. Ne funkcionišu na c/a zemljama sa suficitom, osim ako se ne sankcionišu sve banke, u kom slučaju samo se uvodi trgovinski embargo.
7. Da je uveden strogi energetski embargo Rusiji, to bi koštalo Zapad, ali bi Rusija zapala u finansijsku krizu, što bi otežalo rat. Embargo bi takođe uplašio druge potencijalno neprijateljske zemlje sa suficitom tekućeg računa.
8. Zapad treba da prestane sa fokusom na finansijske sankcije. Drugo, treba početi razgovore o teškim kompromisima koji su potrebni da bi se suočili sa suficitom zemalja. Mora im se prestati davanje gotovine, što znači da se mora prestati da se kupuju njihove stvari…
9. Fusnota o ograničenju cene nafte G7. Ograničenje je priznanje činjenice da je potrebno smanjiti suficit na tekućem računu Rusije. Ali – zahvaljujući grčkim oligarsima za transport – ograničenje je postavljeno na 60 dolara i nije bilo obavezujuće.
