DIREKTORKA MMF-a: Ideja globalizacije je ugrožena
Svet je u opasnosti da se rascepi na rivalske ekonomske blokove, smatra Kristalina Georgijeva.
U prevodu, zbog svega što se dešava na globalnom nivou a što su započeli sami „elitisti“ globalizacija koja je deo njihovog plana je ugrožena.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) upozorila je da je svet na ivici geo-ekonomske fragmentacije, za koju veruje da bi moglo dodati još „ hladne vode“ već anemičnom globalnom rastu.
Govoreći video-linkom na Briselskom ekonomskom forumu u sredu, Kristalina Georgieva je pozvala na saradnju u vreme kada je rast širom sveta izuzetno slab po istorijskim standardima.
👉 Direktor BLACKROCK-a potvrdio da se sprema uvođenje globalnog TOTALITARIZMA https://t.co/Sknb87an1a
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 6, 2023
„Posle decenija sve veće globalne integracije, raste rizik da se svet podeli na rivalske ekonomske blokove“, rekla je šefica MMF-a. „A to je scenario koji bi bio loš za sve, uključujući i ljude u Evropi.
Ona je upozorila da su izgledi za rast sve mračniji u vreme kada su globalni izgledi slabi i u bliskoj i srednjoročnoj budućnosti. MMF predviđa da će rast ostati oko 3% u narednih pet godina, što je najniža srednjoročna prognoza u više od tri decenije.
„A ipak, centralni bankari ne mogu da skinu pogled sa lopte sve dok tvrdoglava inflacija ne bude čvrsto pod kontrolom“, istakla je Georgieva. „Potrebno monetarno pooštravanje opterećuje rast i otkriva neke finansijske ranjivosti.
Oživljavanje multilateralne saradnje je od vitalnog značaja za dugoročni rast svuda, prema zvaničnici, koja je upozorila da bi fragmentacija trgovine mogla dugoročno koštati globalnu ekonomiju i do 7%.
To je „otprilike ekvivalentno kombinovanoj godišnjoj proizvodnji Nemačke i Japana“, rekla je ona, dodajući da bi neke zemlje mogle da vide gubitak BDP-a do 12 odsto ako se doda tehnološko razdvajanje.
„Ne možemo zanemariti ove troškove“, naglasila je Georgieva.
Šefica MMF-a je ranije rekla da su šokovi u proteklih nekoliko godina, uključujući pandemiju Covida, sukob Rusije i Ukrajine i skok kamatnih stopa nakon godina labave monetarne politike, bili kočnica za globalnu ekonomiju.
