Kisindžer predvića kada će se završiti sukob u UKRAJINI
Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer rekao je za CBS News da se sukob u Ukrajini možda približava prekretnici i da bi mirovni pregovori uz posredovanje Kine mogli da počnu do kraja 2023.
„Sada kada je Kina ušla u pregovore, to će doći do vrhunca, mislim do kraja godine“, rekao je 99-godišnji diplomata za CBS u intervjuu emitovanom u nedelju. Do tada, nastavio je, „pričaćemo o pregovaračkim procesima, pa čak i o stvarnim pregovorima”.
Objavom svog „Stava o političkom rešenju ukrajinske krize“ u februaru, Kina se predstavila kao potencijalni posrednik između Moskve i Kijeva. Kineski plan su potpuno odbacile SAD i EU, dok je ruski predsednik Vladimir Putin opisao neke od njegovih 12 tačaka kao „u skladu“ sa stavom Moskve, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pozdravio samo nekoliko njegovih tačaka, ali tvrdi da će Kijev ni na koji način ne pravi kompromise sa Rusijom.
Odbijanje Zelenskog da pregovara sa Putinovom vladom – ukrajinski lider je dekretom prošlog oktobra zabranio kontakt sa Kremljom – samo je jedan kamen spoticanja sa kojim se suočava Kina ili bilo koji drugi potencijalni posrednik.
Rusija smatra sukob u Ukrajini proxi ratom između sebe i NATO-a, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u petak da se nikakvi pregovori neće voditi „sa Zelenskim, koji je marioneta u rukama Zapada, već direktno sa svojim gospodarima .”
U Vašingtonu administracija predsednika Džoa Bajdena javno tvrdi da je na Ukrajini da odluči kada će tražiti mir. SAD nisu nudile nikakve podsticaje Zelenskom da to učini, a Bajden je ponudio da nastavi da ga snabdeva oružjem „koliko god je potrebno“ da postigne svoje ratne ciljeve. Među tim ciljevima je i zauzimanje Krima, ruske teritorije od 2014. Američki vojni lideri su javno priznali da su šanse da se to dogodi nikakvi.
Kisindžer je prošle godine navukao gnev Kijeva kada je sugerisao da Ukrajina treba da prihvati povratak na „prethodni status kvo“ ili da se odrekne svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i dodeli autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, u ime mira. Od tada je predložio da ove teritorije postanu osnova pregovora nakon prekida vatre i ruskog povlačenja.
Moskva je više puta ponavljala da je otvorena za razgovore sa Kijevom, ali samo ako Ukrajina „prizna realnost na terenu“, uključujući i novi status regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja kao delova Rusije. U suprotnom, navodi Kremlj, Rusija će rešiti sukob vojnim putem.
