Vakcine protiv Covid-a povećavaju rizik od poremećaja menstrualnog ciklusa do 41%, otkriva studija BMJ – ali autori to umanjuju
Ranije smo pisali o tendenciji autora medicinskih studija da umanjuju svoje rezultate ako nisu u skladu sa zvaničnim narativom u vezi sa vakcinama protiv COVID-19. Studija obavljena na Islandu objavljena prošlog leta pokazala je da su dvostruko vakcinisani pojedinci imali 42% veću verovatnoću da se ponovo zaraze od drugih. Ali u svojim zaključcima autori su to nazvali samo „malo većom“ verovatnoćom.
Sada je objavljena nova studija, objavljena u BMJ(British medical journal), koja se bavi problemima ženske menstruacije nakon vakcinacije. Nema razloga za brigu, prema pisanju mejnstrim medija. Zaista, u svojim zaključcima autori kažu:
Uočene su slabe i nedosledne veze između vakcinacije protiv SARS-CoV-2 i kontakta sa zdravstvenom zaštitom za krvarenje kod žena u postmenopauzi, a još manje dokaza je zabeleženo o povezanosti menstrualnog poremećaja ili krvarenja kod žena koje su bile u premenopauzi. Ovi nalazi ne pružaju značajnu podršku za uzročnu vezu između vakcinacije protiv SARS-CoV-2 i kontakata sa zdravstvenom zaštitom u vezi sa poremećajima menstrualnog ciklusa ili krvarenja.
Nema razloga za brigu – zaista? Hajde da sada pogledamo odeljak sa rezultatima:
2.580.007 (87,6%) od 2.946.448 žena primilo je najmanje jednu vakcinu protiv SARS-CoV-2, a 1.652.472 (64,0%) od 2.580.007 vakcinisanih žena primilo je tri doze pre kraja praćenja. Najveći rizici od krvarenja kod žena koje su bile u postmenopauzi primećeni su nakon treće doze, u periodu rizika od 1-7 dana (odnos rizika 1,28 (95% interval poverenja 1,01 do 1,62)) i u periodu rizika od 8-90 dana (1,25). (1,04 do 1,50)). Uticaj prilagođavanja za kovarijate bio je skroman. Rizik od krvarenja u postmenopauzi ukazuje na povećanje rizika od 23-33% nakon 8-90 dana sa BNT162b2 [Pfizer] i mRNA-1273 [Moderna] nakon treće doze, ali je povezanost sa ChAdOx1 nCoV-19 [AstraZeneca] bila manje jasna. Za poremećaj menstrualnog ciklusa ili krvarenje kod žena koje su bile u premenopauzi, prilagođavanje za kovarijate je skoro potpuno uklonilo slabe asocijacije zabeležene u grubim analizama.
Dakle, zapravo značajan rizik za postmenopauzu čak i nakon prilagođavanja, ali za premenopauzu „slabe asocijacije“ su uklonjene nakon prilagođavanja za kovarijate. Čemu ta ogromna prilagođavanja? Pre prilagođavanja otkrili su statistički značajna povećanja do 44% – ali je ta najviša cifra „prilagođena” na samo 4% (vidi tabelu 3). Ipak, čak i nakon ovih herojskih prilagođavanja, i dalje je bilo 25% povećanja menstrualnog poremećaja nakon prve doze.
U svakom slučaju, pogledajmo stvarne brojke po vakcinama za postmenopauzu.
👉 Vašington osnovao novo “MINISTARSTVO ISTINE” za borbu protiv “dezinformacija” i stranog uticaja https://t.co/u3DWourFh3
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 8, 2023
Prvi Pfizer: prilagođeni rizik (desna kolona) je 1,41 ili 41% veći od nevakcinisanih nakon 1-7 dana od treće doze i 1,23 ili 23% veći nakon 8-90 dana. Oba su statistički značajna. „Slabo i nedosledno?“ Stvarno?
Sada za Modernu: prilagođeni rizik je 1,33 ili 33% veći od nevakcinisanih nakon 1-7 dana od prve doze i takođe 8-90 dana nakon treće (poslednje je statistički značajno). Opet, „slabo i nedosledno“?
Konačno, AstraZeneca: prilagođeni rizik je 1,24 ili 24% veći od nevakcinisanih 1-7 dana nakon prve doze i 1,21 ili 21% veći od nevakcinisanih nakon druge (iako nijedan rezultat nije statistički značajan).
Prošlog oktobra, Evropska agencija za lekove je konačno preporučila dodavanje menstrualnih problema na već dugu listu nuspojava vakcine protiv COVID-19. Bilo je krajnje vreme, posle poplave izveštaja žena. Rezultati nove studije pojačavaju te zabrinutosti, kao što je gore prikazano.
Pitanje koje ostaje je zašto je očigledan nesklad između stvarnih rezultata i zaključaka autora?
Autori dobro znaju da većina novinara niti čita niti razume naučne studije; znaju kako je njihov najviši ideal verifikacije pozivanje na autoritet („autori kažu, dakle istina je“). Svaki naučnik to zna. Stoga je odgovornost autora da ispravno prikažu i istaknu svoje stvarne nalaze. Ali umesto toga pokušavaju da ih sakriju.
Zašto?
Da li se odgovor možda nalazi u odeljku „konkurentni interesi“?
Konkurentni interesi: Svi autori su popunili ICMJE uniformni obrazac za otkrivanje podataka na www.icmje.org/disclosure-of-interest/ i izjavljuju: MG prijavljuje lične naknade od AstraZeneca, Gilead, GSK/ViiV, MSD, Biogen, Novocure, Amgen, Novo Nordisk, van poslatog rada. SL prijavljuje konsalting za Scandinavian Biopharma i zaposlen je u AstraZeneci od 16. januara 2023. Posao u ovom članku je obavljen pre nego što je ovo zaposlenje započelo. FN izveštava o prethodnom zaposlenju u AstraZeneci do 2019. i vlasništvu nad nekim deonicama AstraZeneke. MB i YX izjavljuju da nemaju konkurentne interese. AS je prijavio učešće u istraživanju koje finansiraju vladine agencije, univerziteti, Astellas Pharma, Janssen Biotech, AstraZeneca, Pfizer, Roche, (tada) Abbott Laboratories, (tada) Schering-Plough, UCB Nordic i Sobi, sa svim sredstvima uplaćenim Institutu Karolinska, van dostavljenog rada. RL je prijavio da je primio grantove od Sanofi Aventisa isplaćene njegovoj instituciji van poslatog posla; i primanje ličnih honorara od Pfizera van urađenog istraživanja.
Ako još uvek ima pravih novinara, kako bi bilo da stupite u kontakt sa autorima i da ih zapravo pitate? Bila bi to lepa promena, zar ne.
