Deo plana! Zbog izmišljene „azotne krize“ celokupne globalne zalihe hrane u opasnosti
Pun užas „azotnog“ rata u poljoprivredi svakim danom postaje sve očigledniji. Zalihe hrane širom sveta suočavaju se sa kolapsom ako je upotreba azotnog đubriva strogo ograničena prema Net Zero zahtevima. Tvrdi se da đubrivo zagreva Zemlju i izaziva raspad klime, jer se nusproizvod azot-oksida oslobađa u atmosferu. U stvari, celokupne globalne zalihe hrane su u opasnosti da budu uništene zbog onoga što nedavni naučni rad primećuje da je skoro nemerljivo zagrevanje od 0,064°C po veku.
Politike za rešavanje ove nepostojeće krize već su nanele ogromnu štetu Šri Lanki, gde je zabrana azotnog đubriva izazvala brzi kolaps u prinosu hrane i dovela do toga da predsednik u žurbi pobegne iz zemlje. Kanadska vlada je posvećena smanjenju nivoa N2O za 30% do 2030. U Holandiji, vlada sledi uputstva Evropske unije i pokušava da ukloni poljoprivrednike sa zemlje. Svaka isplaćena nadoknada biće vezana za ograničenje da se nigde u EU niko ne počne ponovo baviti poljoprivredom. Političko nezadovoljstvo raste, a već postoje strahovi za snabdevanje poljoprivrednim proizvodima pošto je Holandija drugi najveći izvoznik hrane u svetu.
Azot je vitalna komponenta biljnog metabolizma koji se dobija iz zemljišta. Nažalost, u tlu nema dovoljno azota za uzgoj biljaka u obimu koji je potreban za ishranu globalne populacije. Pre dolaska komercijalnih azotnih đubriva, glad je bila česta karakteristika nepouzdanog snabdevanja hranom u delovima sveta. Bez đubriva, glad će obnoviti svoju jezivu ulogu, čime će se u bliskoj budućnosti morati pozabaviti mejnstrim Net Zero političari. Zelene zablude koje signaliziraju vrline o „povratku prirode u nekadašnje stanje“, ishrani bubama i organskoj poljoprivredi neće nahraniti svet, verovatno čak ni četvrtinu.
Nedavni rad iz teorijske fizike četiri istaknuta naučnika kaže da postoje dokazi da količina N2O u atmosferi, gasa sa svojstvima zagrevanja, nikada nije bila konstantna tokom vremena. Došlo je do velikih promena u atmosferskim koncentracijama u međuglacijalnim periodima kao što je sadašnji. Azot oksid je moćniji gas „staklene bašte“ od ugljen-dioksida, ali čini samo 0,34 delova na milion (ppm), raste na samo 0,00085 ppm godišnje. Trenutno je CO2 na 420 ppm, a molekuli se u atmosferi povećavaju 3.000 puta brže od N2O.
Kao i svi gasovi staklene bašte, njegova sposobnost da uhvati toplotu unutar uskih opsega infracrvenog spektra se smanjuje nakon određenog nivoa kako gas postaje „zasićen“. Ovo pomaže da se objasni zašto su nivoi gasova staklene bašte bili mnogo veći u prošlosti, a da se Zemlja nije pretvorila u vatrenu kuglu Armagedona. Nakon određene tačke, svako povećano zagrevanje postaje logaritamsko, prema fizičarima, što znači da raste sve sporije kao odgovor na dodatne gasove staklene bašte, što opet pruža uverljivo objašnjenje zašto su temperature ostale u relativno malom opsegu širom paleo zapisa.
👉 Ludilo na globalnom nivou – UŽIVO – dr Mila Alečković u podcastu Mario Zna (VIDEO) https://t.co/S5EbQRyLPe
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 10, 2023
Čini se da svaki dan donosi novu zabrinutost zbog razaranja koje će verovatno izazvati kolektivistički projekat Net Zero. Kao što smo videli u nedavnim člancima, apsolutistički Net Zero fanatici u projektu UK FIRES koji finansira Vlada gledaju na svet 2050. godine u kojem će Britanija izgubiti 75% svoje energije. Biće zabranjeno letenje, slanje i jedenje govedine i jagnjetine, dok će cigle, beton i staklo skoro prestati da postoje. Sve glavne političke stranke koje podržavaju trenutnu strategiju beže od suočavanja sa istinskom Net Zero realnošću. Po mišljenju lidera UK FIRES profesora Džulijana Olvuda, trenutna strategija je nerealna koliko i „magični pasulj oplođen krvlju jednoroga“.
Četiri fizičara primećuju da mali broj građana shvata da su efekti N2O na atmosferu „zanemarljivi”. Predloženi opterećujući propisi o poljoprivredi, stočarstvu i mlekarstvu „neće imati primetan uticaj na klimu, ali će neki od njih naneti veliku štetu poljoprivrednoj produktivnosti i snabdevanju hranom“. Napominje se da je jedan od glavnih faktora iza „neviđenog“ obilja hrane u svetu poslednjih godina bila upotreba mineralnog azotnog đubriva. „Nije moguće održati visoko produktivnu poljoprivredu bez azotnog đubriva“, dodaju oni.
Jedan od autora nedavnog izveštaja, profesor Vilijam Haper sa Prinstona, nedavno se udružio sa profesorom Ričardom Lindzenom sa MIT-a kako bi razjasnio sa kakvom se katastrofom svet suočio. Milijarde ljudi širom sveta suočile bi se sa glađu ako bi proizvodnja azotnog đubriva bila zabranjena. To bi stvorilo „glad širom sveta“ kada pola sveta nema dovoljno da jede.
Da bi podržali svoje tvrdnje, autori su objavili gornji grafikon. Ovo jasno pokazuje „izvanredno“ povećanje prinosa nakon što je široka upotreba azotnog đubriva počela oko 1950.
U svom teorijskom radu, Haper takođe primećuje neke od katastrofa koje su se dogodile u prošlosti kada su „ideološki vođeni“ vladini poljoprivredni nalozi „obično dovodili do katastrofe“. U Sovjetskom Savezu, rat protiv farmera 1930-ih doveo je do toga da su milioni ljudi umirali od gladi. Narodna sećanja na Golodomor (ubistvo glađu) su i danas veoma živa.
Nalozi da se ograniči broj životinja i upotreba đubriva dramatično će smanjiti poljoprivredne prinose. Da bi nastavile da hrane svet, poljoprivredne površine će morati da se povećavaju i zadiru u autohtona staništa, koja su mogla ostati netaknuta uz razumnu upotrebu đubriva. „Rezultat će biti veći stres na životnu sredinu, a ne manji“, pišu fizičari. Kada je čak i projektovana korist tako zanemarljiva, ovo je politika koja nema razloga za pohvalu.
