Posle najave druge pandemije, načina reagovanja SZO i drugih zvaničnika skrećem vam pažnju na analizu tvitova Benjamin Knudsen, Tracy Beth Høeg i Vinay Prasad kako raspravljaju o riziku od majmunskih boginja među decom i mladima u školi.
Autori su pogledali Tviter naloge sa medicinskim ili javnozdravstvenim akreditivima koji su tvitovali o (u osnovi nepostojećem) riziku koji su majmunske boginje predstavljale za decu između maja i oktobra 2022. Njihovi kriterijumi pretrage su dali korpus od 262 tvita sa 188 različitih naloga sa akreditivima, 215 ili 82% od kojih je „precenjivalo ili preuveličavalo rizik od majmunskih boginja za decu ili mlade ljude u školskom okruženju“. U međuvremenu je samo 47 ili 18% uspelo da pruži tačne informacije.
Zdravstveni radnici i akademici – upravo oni ljudi za koje se smatralo da predstavljaju „Nauku“ – imali su najmanje tačne procene; novinari su, jednostavno uspevajući da budu samo „procenitelji situacije koji mogu da greše“, postigli daleko veću pouzdanost.
Štaviše, tvitovi kategorisani kao „netačni“ ili „preuveličani“ skupili su mnogo više lajkova, jer histerični tviteraši sa medicinskim akreditivima imaju mnogo više pratilaca.
Stručnjaci, daleko od toga da budu nepristrasna proročišta, u stvari su sebični karijeristi, a svi živimo u svetu koji je napravio Erik Fajgl-Ding. Gurui javnog zdravlja i poznavaoci virusa društvenih medija su relevantni samo kada su ljudi u panici, a preuveličavanje rizika koji virusi predstavljaju za decu jedan je od najjednostavnijih načina da se ljudi nateraju da paniče. To je takođe, nažalost, jedna od najštetnijih i najrazornijih strategija za razmenu poruka koje bi neko mogao da zamisli.
