Agent CIA-e priznao na samrtnoj postelji: „Ubio sam Boba Marlija“

79-godišnji penzionisani oficir CIA-e, Bil Oksli, dao je niz zapanjujućih priznanja otkako je u ponedeljak primljen u bolnicu Mersi u Mejnu i rekao da ima još nekoliko nedelja života. On tvrdi da je počinio 17 atentata za američku vladu između 1974. i 1985. godine, uključujući muzičku ikonu Boba Marlija.

Oksli, koji je radio za CIA-u 29 godina kao operativac sa najvišim bezbednosnim dozvolama, tvrdi da ga je organizacija često koristila kao ubicu za likvidaciju pojedinaca koji bi mogli da predstavljaju pretnju ciljevima agencije.

Obučen kao snajperista i nišandžija, Oksli takođe ima značajno iskustvo sa nekonvencionalnijim metodama nanošenja štete drugima, kao što su otrovi, eksplozivi, izazvani srčani udari i rak.

Taj 79-godišnji operativac tvrdi da je izvršio atentate između marta 1974. i avgusta 1985. godine, u vreme kada je rekao da je CIA „bila zakon za sebe“. On kaže da je bio deo operativne ćelije od tri člana koja je vršila politička ubistva širom zemlje, a povremeno i u stranim zemljama.

Većina njihovih žrtava bili su politički aktivisti, novinari i sindikalne vođe, ali on takođe priznaje da je ubio nekoliko naučnika, medicinskih istraživača, umetnika i muzičara čije su ideje i uticaj „predstavljali pretnju interesima Sjedinjenih Država“.

Tvrdi da nije imao problema sa ubistvom Boba Marlija, jer „bio sam patriota, verovao sam u CIA-u i nisam dovodio u pitanje motivaciju agencije. Uvek sam razumeo da se ponekad moraju žrtvovati za veće dobro”.

👉 Google obnavlja svoje partnerstvo sa SZO https://t.co/TrvMkr8LP5

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 26, 2023

Ali Oksli priznaje da Bob Marli ostaje jedinstven među njegovim žrtvama, jer je bio jedina žrtva za koju je „osećao bilo šta“.

„Ostali su bili seronje. Bob Marli je bio Bob Marli. Tada nisam bio skloniji da budem dugokosi hipik nego sada, ali moram priznati da me je Bobova muzika dirnula. Imao je neku moć nada mnom”.

Tvrdi da ima „pomešana osećanja“ u vezi sa smrću Boba Marlija. S jedne strane, Marli je bio „dobar čovek, lepa duša“ sa „dubokim umetničkim darovima“ koji nije zaslužio da mu se život prekine. Ali prema gospodinu Oksliju, Bob Marli je takođe dovodio ciljeve CIA u opasnost i ugrožavao postojanje Sjedinjenih Država:

„Uspeo je da stvori revoluciju koja je koristila muziku kao moćnije oruđe od metaka i bombi. Bob Marli je 1976. godine bio veoma ozbiljna pretnja globalnom statusu kvo i skrivenim posrednicima moći koji su sprovodili svoj plan za novi svetski poredak. Što se agencije tiče, Bob Marli je bio previše uspešan, suviše poznat, previše uticajan… Čovek sa Jamajke koji je počeo da koristi svoja sredstva i slavu da podrži ciljeve širom sveta koji su bili u direktnom sukobu sa CIA-om… Da budem iskren, on je potpisao sopstvenu smrtnu presudu”.

„Nije da ga nismo upozorili. Poslali smo nekoliko momaka da pucaju na njegovu kuću u Kingstonu“, kaže Oksli, misleći na pucnjavu u rezidenciji Marli u kojoj je pevač imao povređenu ruku i grudi. „Imali smo poruku za njega. Preneli smo mu težinu situacije u kojoj se našao. Nije slušao”.

„Dva dana kasnije, u planini, ubio sam ga iglom.“

Kako je CIA ubila Boba Marlija

Dva dana nakon što je Bob Marli upucan u levu ruku od strane jednog od trojice naoružanih napadača koji su upali u zasedu pevaču i nekima od njegove ekipe u njegovoj kući u Kingstonu, i nakon kratkog boravka u bolnici, Bob Marli je otputovao u brda Plavih planina i proveo vreme na najvišoj tački Jamajke, vežbajući za predstojeći koncert.

Prema rečima gospodina Okslija, on je koristio akreditive za štampu da bi dobio pristup Bobu Marliju tokom njegovog povlačenja u Plave planine. Predstavio se kao poznati fotograf koji radi za Njujork tajms i dao poklon Bobu Marliju.

„Dao sam mu par Converse All Stars. Veličina 10. Kada je isprobao desnu patiku, vrisnuo je „UUUU“.

„To je bilo to. Njegov život se završio upravo tada. Nokat u cipeli bio je kontaminiran virusima i bakterijama raka. Ako mu je probušilo kožu, što je i jeste, bilo je to laku noć”.

„U Sjedinjenim Državama kasnih šezdesetih, ranih sedamdesetih, bio je niz ubistava visokog profila na ličnosti kontrakulture. U vreme kada je došlo vreme Boba Marlija, mislili smo da je suptilnost bolji način rada. Nema više metaka i razbijanja lobanje”.

Gospodin Oksli kaže da je održavao bliske kontakte sa Marlijem tokom poslednjih godina njegovog života, osiguravajući da bi medicinski saveti koje je dobio u Parizu, Londonu i Sjedinjenim Državama „radije ubrzali njegovu smrt nego ga izlečili“. Umro je od raka u maju 1981. Imao je samo 36 godina.

„Poslednji put kada sam video Boba pre nego što je umro, skinuo je dredove i njegova težina je naglo opadala“, kaže on.

„Bio je veoma povučen, neverovatno mali. Smanjio se pred nama. Rak je uradio svoj posao“.

„Dan kada je umro u Majamiju definitivno je bio jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri. Osećao sam se jako loše. Dugo vremena nisam bio zadovoljan svojim učešćem u njegovoj smrti. Ali na kraju sam shvatio da se to mora učiniti za Ameriku.”

Nulta Tačka/ThePeoplesVoice