Pazite šta mislite! Irska bi mogla da kriminalizuje govor i knjige koje posedujete
Irska je na ivici donošenja najagresivnijeg zakona o zločinima iz mržnje u Evropskoj uniji, koji uključuje prvu pravnu zaštitu u EU za transrodne osobe. Vladini zvaničnici kažu da zakon nudi neophodnu zaštitu u vreme kada je imigracija u porastu, a tradicionalne ideje o polu i rodu dovedene u pitanje.
Kritičari osporavaju da bi nejasni termini zakona mogli da se koriste za sprovođenje sve progresivnije politike irske vlade i da se nasilno uguše kritike nepopularne vladine politike.
Zakonodavstvo, Zakon o krivičnom pravosuđu (podsticanje na nasilje ili mržnju i krivična dela mržnje), naglašava podelu između irskih lidera i mnogih njenih ljudi. Predlog zakona prolazi kroz parlament, osvojivši odobrenje prošlog meseca u Dail Eireann, donjem domu Irske, sa 110 glasova za i 14 protiv.
Ali irski građani, u fazi konsultacija 2019. godine, u velikoj meri su izrazili zabrinutost da je predlog nepotrebno proširenje postojećeg zakona o zločinima iz mržnje u zemlji. Sedamdeset tri procenta ispitanika osporilo je potencijal zakona za zadiranje u slobodu govora i postavilo pitanje šta se kvalifikuje kao „govor mržnje“, posebno pitajući ko je kreirao tu definiciju. Manje od 25% anketiranih je odobrilo zakon.
Naglašavajući ovu podelu, kritičari zakona napominju da je pokrenuto manje od 50 slučajeva od kada je Zakon o zabrani izazivanja mržnje potpisan 1989. godine. Pristalica predloženog zakona, bivša ministarka pravde Helen McEntee, citirala je istu statistiku kao dokaz „neefikasnosti” postojećeg zakona.
Kontroverza koja je u toku otvara prozor u to koliko brzo Irska, koja je legalizovala abortus tek 2018. godine, odmiče od svoje duge verske tradicije u vreme kada lideri drugih evropskih zemalja i Sjedinjenih Država nastoje da stvore zakone koji kažnjavaju ne samo dela već i misli.
Tokom proteklih 30-ak godina, irska nacija je postala sve progresivnija. Smaragdno ostrvo je 2015. legalizovalo gej brakove, samo dve godine nakon što je progresivna avangarda Francuske učinila isto. Iste godine, Irska je rangirana među prvih 10 nacija sa najpovoljnijim uslovima za LGBT osobe na svetu, a sadašnji taoiseach (irska reč za premijera) Leo Varadkar je otvoreno gej. Predloženi zakon bi proširio delokrug zakona iz 1989. dodavanjem pola, roda, porekla i invaliditeta na listu zaštićenih kategorija, koja već uključuje rasu, boju kože, nacionalnost, veru (uključujući „odsustvo verskog ubeđenja ili uverenja“), nacionalnost ili etničko poreklo, pol, polne karakteristike, seksualna orijentacija ili invaliditet.
Predlog zakona ne tretira samo javno predstavljanje ili širenje materijala koji se smatra mržnjom, već i privatnu komunikaciju ili čak skladištenje materijala koji se smatra mržnjom, kao što su mimovi na vašem telefonu ili knjige na vašoj polici. Osobe osuđene po takvim optužbama suočavaju se sa kaznom do 5.000 evra i od šest meseci do dve godine zatvora. Štaviše, kako je McEntee primetio, osuda će „omogućiti da oznaka ‘zločin iz mržnje’ prati prestupnika na sudu, u [policijskoj] kontroli i tako dalje…”
Pol Marfi, član levičarske koalicije Narod pre profita – Solidarna koalicija, čak je upozorio da će nacrt zakona doneti zakon o „stvaranju misaonog zločina“. Konzervativni predsednik Irske Slobodarske partije Majkl Lihi rekao je za RealClearInvestigations da zakon „predstavlja najdalekosežniji i najinvazivniji napad na građansku i versku slobodu sproveden u bilo kojoj zapadnoj demokratiji od Drugog svetskog rata“.
Da bi se dobio nalog za pretres, sve što je potrebno je zakletva policajca pred sudijom da „postoje razumni razlozi za sumnju da dokazi o govoru mržnje ili oni koji se odnose na govor mržnje mogu biti na bilo kom mestu. Policija je ovlašćena da konfiskuje svaki telefon ili laptop i zahteva lozinke i ključeve za enkripciju. Ako ne predate telefon, laptop, lozinku ili ključ za enkripciju, to će rezultirati novčanom kaznom od 5.000 evra i zatvorom do jedne godine.
Predlog zakona dalje sadrži odeljak koji uključuje strože kazne za zločine za koje se utvrdi da su „otežani mržnjom“. Standardni zločini će tada imati povećane kazne ako sudija ili porota utvrdi da je optuženi gajio „mržnju“ prema navodnoj žrtvi zbog zaštićene karakteristike, čak i ako ta mržnja nije bila motivacioni faktor iza zločina. U slučajevima kada je krivično delo „otežano mržnjom“, sudu se nalaže da „izrekne kaznu veću od one koja bi bila izrečena da nema takvog faktora“.
👉 North Face počeo da reklamira TRANSDŽENER garderobu- Pozivi na bojkot ove marke sve jači https://t.co/g5ZM78fB1u
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 26, 2023
Šta je mržnja?
Kada je Ircima 2019. bilo dozvoljeno da podnesu pisma kao odgovor na predlog zakona, skoro tri četvrtine ispitanika je tvrdilo da govor mržnje treba da uključuje samo kredibilne pretnje ili podsticanje na nasilje, prema analizi koju je objavila Gript Media.
Neki ispitanici su tvrdili da su dalji zakoni o govoru mržnje orvelovski odgovor koji se uklapa samo u totalitarne režime. Jedan ispitanik je napisao: „Zašto političari ne mogu da nas ostave na miru? „1984“ Džordža Orvela nije uputstvo za upotrebu. To je bilo upozorenje. … Čini mi se da se ovaj predloženi zakon piše da bi se određenim manjinskim grupama dala sloboda na štetu većine”.
Uprkos ogromnoj većini negativnih odgovora tokom javnih konsultacija i malom broju potrebnih procesuiranja govora mržnje, Ministarstvo pravde Irske je navelo sam obim odgovora kao dovoljan razlog da se nastavi sa zakonodavstvom.
Jedno od osnovnih pitanja oko novog zakonodavstva je šta se zapravo klasifikuje kao govor mržnje. Istaknuti pravni naučnik Džerard Kejsi, profesor emeritus na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, oštro je kritikovao definiciju mržnje u zakonu, rekavši da „ona očigledno ne funkcioniše, jer nijedan koherentan pokušaj da se definiše termin ’X’ ne može uključiti X u predloženu definiciju“. Citirajući tekst samog zakona, on je nastavio:
„Rečeno nam je, „mržnja“ znači mržnju prema osobi ili grupi osoba u državi ili drugde zbog njihovih zaštićenih karakteristika ili bilo koje od tih karakteristika“. Ako se ovo uzme kao definicija, ona u potpunosti ne može da funkcioniše. Ali ako ne, gde se u Predlogu zakona može naći definicija mržnje?“
Iako je predloženi zakon na čekanju, irska nacionalna policija je 2019. godine uvela „strategiju raznolikosti i integracije“ koja je prihvatila tu nejasnu definiciju mržnje. Temeljni dokument programa objašnjava incident mržnje kao svaki „incident za koji bilo koja osoba smatra da je… motivisan neprijateljstvom ili predrasudama“. Odnosno, incidenti mržnje su svaki incident u kojem pojedinac oseća da je omražen, prema novoj policijskoj definiciji.
Prema ovoj definiciji, prijave policiji o zločinima iz mržnje i incidentima iz mržnje su naglo porasle u poslednje dve godine, sa 24 izveštaja u 2021. na 97 u 2022. Irska nije jedina agencija za sprovođenje zakona koja stvara sopstvene pežorativne definicije i etikete nezavisno od zakonodavne vlasti. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, vladin program za borbu protiv terorizma Prevent označio je klasična britanska dela fikcije (uključujući „Gospodar prstenova” J.R.R. Tolkina i „Izgubljeni raj)” Džona Miltona kao desničarski ekstremistički materijal. Prevent je prvobitno imao zadatak da proceni pretnje koje predstavljaju islamske ekstremističke terorističke organizacije i bio je kritikovan jer je samo 22% njegovog fokusa ostalo na islamskim pretnjama.
U Sjedinjenim Državama, FBI se oslanjao na levičarski Southern Poverty Law Center, koji klasifikuje „hrišćanski identitet“ i „radikalni tradicionalni katolicizam“ kao pretnje u rangu sa Kju Kluks Klanom i neonacistima. Ta lista je dovela do toga da je terenska kancelarija FBI-a u Ričmondu sprovela plan za špijuniranje američkih katolika koji prisustvuju misi — plan koji je, prema mišljenju katolika koji idu na misu, i podkomiteta Predstavničkog doma za naoružanje savezne Vlade, zapravo sproveden u delo. Po savetu partizanskog SPLC-a, FBI je čitav deo američkih katolika označio kao „rasno ili etnički motivisane nasilne ekstremiste“.
Šta je pol?
U svetlu porasta transrodnosti, pitanje roda u zakonodavstvu o govoru mržnje postalo je posebno kontroverzno.
U tekstu predloženog zakona rod se definiše kao „pol osobe ili pol koji lice izražava kao preferirani pol osobe ili sa kojim se lice identifikuje i uključuje transrodnost i pol koji nije muški i ženski“.
Još jednom, profesor Kejsi je doveo u pitanje terminologiju zakona: „Ne znamo šta je pol; šta je transrodno; koji pol može biti osim muškog ili ženskog ili koliko ih može biti; i kako se bilo koja od tri navedena rodna pitanja razlikuju ili su povezana jedna sa drugim”.
Irski senator Majkl Mekdauel takođe je izrazio zabrinutost zbog definicije pola u zakonu i pisao je ministru pravde tražeći pojašnjenje neke dvosmislene ili nejasne terminologije zakona. Pitao je: „Da li je transrodnost pol u smislu irskog zakona?“ Takođe je primetio da Irski Zakon o priznavanju pola iz 2015. godine, koji omogućava pojedincima da legalno menjaju svoj pol, prati binarnu muško/žensku strukturu, što je naizgled u suprotnosti sa uključivanjem „pola različitog od muškog i ženskog“ u novom zakonu.
Kejsi upozorava da će se nejasna terminologija zakona koristiti za ućutkivanje drugih mišljenja, napominjući: „Transfobija, kao zločin mržnje, sprečava kritiku transrodne ideologije.
Vlada je, u tandemu sa velikim delom nacionalnih medija, promovisala „transrodnu ideologiju“. Ranije ove godine, ministar za decu Roderik O’Gorman promovisao je lekcije o transrodnosti u učionicama osnovne škole. Varadkar je podržao O’Gormanov predlog, kao i predsednik Majkl Higins. 2020. godine, O’Gorman je takođe predvodio napore da se dozvoli maloletnicima da se podvrgnu transrodnim operacijama bez pristanka roditelja.
Osim toga, hrišćani koji se protive principima transrodnog pokreta na verskoj osnovi takođe su postali žrtve tvrdnji o mržnji i netrpeljivosti. Prošle godine katolički sveštenik Šon Šihi je održao homiliju podsećajući svoje parohijane na dugogodišnja učenja Katoličke crkve o homoseksualnosti, transrodnosti i abortusu. Iako je propovedao katoličku teologiju u katoličkoj crkvi, Šihi je od strane nacionalnih medija označen kao fanatik mržnje. Direktor odbora Nacionalne LGBT federacije Adam Long rekao je da je Šihijeva propoved bila „odvratna“, dodajući: „Prekrivanje tih duboko uvredljivih komentara u bilo koju vrstu maske, bilo religiozne ili druge, ne čini je prihvatljivijom“. Čak je i tadašnji zamenik premijera Varadkar prokomentarisao propoved, rekavši da se osećao izdvojenim zbog Šihijevih komentara o homoseksualnosti.
Državni emiter RTE javno je zahtevao od Šihija da se izvini za svoje propovedanje. Sveštenik je odgovorio: „Moj odgovor je u suštini da dajem učenje Svetog pisma i Crkve o homoseksualnim odnosima: da su oni grešni i to je to. … Zašto bih se izvinio zbog istine?”
Takođe prošle godine, školski učitelj Enok Berk je bio u zatvoru nakon što je odbio da učenika naziva zamenicama kojima on to tražio, navodeći njegovu hrišćansku veru. Zatvoren je zbog nepoštovanja suda i smešten je u samicu u zatvoru Mauntdžoj u Dablinu, gde je bio u pritvoru skoro četiri meseca. Pre samo nekoliko dana, Visoki sud Irske presudio je da je Berkov poslodavac bio u pravu što ga je suspendovao zbog toga što je podržavao svoja hrišćanska uverenja.
Brisel, „Gde slobodne nacije umiru“
Do sada, nijedna od glavnih verskih institucija u Irskoj nije dala zvaničnu javnu izjavu o zakonu, iako su i Katolička biskupska konferencija Irske i Irska Prezbiterijanska crkva rekli za RealClear da „drže situaciju pod nadzorom“ i „gledaju ovaj konkretni deo zakonodavstva pažljivo”.
Tekst zakona o krivičnom pravosuđu (podsticanje na nasilje ili mržnju i krivična dela mržnje) eksplicitno pojašnjava da je on izveden iz direktive Evropske unije iz 2008. o primeni strožih zakona o govoru mržnje. U toj direktivi se kaže: „Neophodno je definisati zajednički krivičnopravni pristup u Evropskoj uniji ovom fenomenu [govor mržnje] kako bi se osiguralo da isto ponašanje predstavlja prekršaj u svim državama članicama”.
Osnivač Irske Slobodarske partije i predsednik Herman Keli je u intervjuu objasnio: „Iz irskog zakona je jasno… da zakon protiv slobode govora potiče iz Brisela — glavnog grada Evrope koji odgovara svima, gde slobodne nacije umiru”.
