Zelena Agenda će građane Velike Britanije koštati 4 milijarde godišnje a to je samo delić onoga što tek sledi
Zelena Agenda se savršeno uklapa u krilaticu „Nećete imati ništa a bićete srećni“
Neto nulta stopa poreza na namirnice koje je pokrenula Konzervativna partija povećaće račune za hranu za britansku javnost za oko 4 milijarde funti godišnje, upozorili su trgovci na malo vladu.
Umesto da pokušava da ublaži teret Britanaca, koji su pretrpeli inflaciju u poslednje dve godine nakon državno nametnutih blokada zbog korona virusa, vlada namerava da uzme više novca iz njihovog džepa nizom poreza kako bi subvencionisala reciklažu ambalaže koja se nameće u supermarketu.
Takozvana šema proširene nulte neto odgovornosti proizvođača koju je razvio naizgled neiskorenjivi vladin fiksator Majkl Gouv tokom njegovog mandata kao sekretar za životnu sredinu je prvobitno procenjena od strane vlade da košta potrošače oko 1,7 milijardi funti, međutim, trgovci su sada rekli da zbog inflacije verovatno će biti duplo više od toga.
Evo kako su nas decenijama lagali o hrani i “zdravom” načinu ishranehttps://t.co/b8hxf4VzLd
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 5, 2023
Britanski maloprodajni konzorcijum je u razgovoru za The Telegraph rekao da će zeleni porez, koji će umesto da pogađa preduzeća, biti prenet na javnost, koja će verovatno videti da će njihovi računi za namirnice porasti za 140 funti godišnje, sa ukupnim troškom od 4 milijarde funti po godini.
Izvršni direktor Britanskog maloprodajnog konzorcijuma, Helen Dikinson, rekla je: „Tokom naredne godine ili više, niz novih propisa i poreza će opteretiti trgovce na malo – i na kraju potrošače – većim troškovima. Baš kao što se čini da se inflacija okreće, ove nove politike dovode ovo u opasnost. Vlada treba da ih sagleda redom i razmotri da li da implementira, odloži ili ukine svaki od njih.
Otkrića su usledila nakon izveštaja da je vlada premijera Rišija Sunaka pokušala da pregovara sa glavnim dobavljačima hrane o uvođenju ograničenja cena kako bi se ograničili uticaji rastuće inflacije, koja je rezultirala osnovnim prehrambenim artiklima kao što su hleb i žitarice na 45 godina visoka .
Da stvar bude još gora, istraživanje je otkrilo da, iako su plate porasle u čisto numeričkom smislu, one nisu uspele da održe korak sa inflacijom, što znači da je u realnom smislu velika većina ljudi u zemlji završilo sa manjim platama. Uprkos tome, neoliberalna torijevska vlada je tvrdila da je neophodno nametnuti najveće poresko opterećenje javnosti od Drugog svetskog rata.
Bivši glavni pregovarač o Bregzitu, lord Dejvid Frost, rekao je: „Uopšte nema smisla pokušavati da ograničimo cene hrane s jedne strane i primenimo novi porez na hranu s druge. U krizi troškova života, ono što ljudima apsolutno nije potrebno je da cene hrane rastu, jer mi stavljamo više nepotrebnih troškova na posao uz lažno opravdanje neto nule.”
Predsedavajući grupe konzervativnih poslanika za neto nultu kontrolu, Kreg Mekinlej, rekao je: „Ako želimo da porodice pod teškim pritiskom upravljaju krizom troškova života, ovaj porez na namirnice treba da bude ukinut.