U Nemačkoj se sprema rušenje agendaša: Konzervativna stranka AfD preuzela vođstvo od Šolcove partije
Populistička partija Alternativa za Nemačku pretekla je levičarske socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca u popularnoj podršci, dok nemačka vlada nastavlja da gubi tlo pod nogama usled neuspeha u energetici, rastom troškova života i neadekvatne politike prema ratu u Ukrajini.
U istraživanju koje je sproveo institut za ispitivanje javnog mnjenja Forsa, desničarska populistička stranka AfD je prvi put u svojoj istoriji skočila na drugo mesto na rang listi političkih partija, prestigavši SPD kancelara Šolca, koji je zabeležio pad podrške među političkim partijama u stanovništvu usred do neba visoke inflacije i rastućih troškova energije.
Prema nedeljnom barometru trendova, Alternativa za Nemačku sada uživa podršku od 19 odsto, u poređenju sa Socijaldemokratskom partijom od 18 odsto, a njeni koalicioni partneri u vladi Zeleni i neoliberalne Slobodne demokrate sa 14, odnosno 7 odsto, izveštava NTV.
Međutim, ukoliko izbori za nemački Bundestag (parlament) budu održani ove nedelje, Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) desnog centra i njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija u Bavarskoj (CSU) bi bile najveća stranka u zemlji.
Ako CDU, kojim je ranije upravljala bivša kancelarka Angela Merkel, formira koaliciju sa AfD-om, mogli bi da prestignu sadašnju koalicionu vladu u podršci.
Ipak, u ovom trenutku, to je još uvek malo verovatno, s obzirom na to da je CDU, zajedno sa svim drugim velikim strankama, odbio da radi sa populističkom strankom pod takozvanim „sanitarnim kordonom“ oko stavova koje berlinski establišment smatra „krajnje desnim“, posebno o masovnim migracijama.
👉 Kina prozvala Ameriku zbog kreiranja OBOJENIH REVOLUCIJA širom sveta https://t.co/fUtiMsJaSE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 15, 2023
Ipak, uspon AfD-a izazvao je potres straha među političkim elitama u zemlji, što znači da postoji rastuća ogorčenost prema rukovodstvu koje nije u kontaktu sa narodom iz koalicione vlade „semafora“, koja je napredovala sa svojom radikalnom zelenom agendom uprkos energetskoj krizi koja je uglavnom nastala zbog sporova sa Rusijom oko Ukrajine(uvođenja sankcija Rusiji) i uništavanja gasovoda Severni tok. Uticaj na Nemce bio je pojačan krizom troškova života, koja je počela nakon zatvaranja zbog korona virusa i raspada lanaca snabdevanja koji su usledili.
Umesto da se pozabavi zabrinutošću ljudi, uključujući masovnu migraciju, koja je samo pogoršala krizu troškova života, berlinski establišment se založio za zabranu AfD-a kako bi sprečio njen uspon kao političke snage u zemlji.
Prošle nedelje, Nemački institut za ljudska prava (DIMR), progresivna organizacija koju u potpunosti finansira vlada, rekao je parlamentarcima da bi zabrana AfD-a bila opravdana, tvrdeći da je populistička stranka protiv „slobodnog demokratskog osnovnog poretka” i da je veoma zapaljiva tvrdnja da je ideologija partije „zasnovana na tiraniji nacionalsocijalizma“.
Govoreći za Breitbart London, poslanik AfD-a u Evropskom parlamentu dr Gunar Bek rekao je da, iako smatra da zabrana stranke „ne bi imala nikakve šanse“ da se održi na sudu, rekao je: „Činjenica da AfD nije direktno vređana od strane države, ali od strane udruženja koje finansira država, predstavlja novo poglavlje u intervencijama u demokratskom procesu donošenja odluka”.
