Svima je do sada jasno koliko litijum izaziva štete u prirodi, tj. način njegove eksploatacije iz zemlje dovodi do užasnih promena u ekosistemu, još jedan problem jeste taj da su litijumske baterije sastavljene iz više delova od kojih se samo 5 odsto reciklira..
Američka država Merilend je već poznata po svojim rakovima, ali istraživači sa Univerziteta Merilend pokušavaju da toj razlici daju potpuno drugačije značenje.
Tim naučnika u školskom Centru za inovacije materijala otkrio je da rakovi poput kraba i jastoga sadrže hemikaliju u svojim školjkama zvanu hitin, koja se može koristiti za napajanje baterija u kombinaciji sa cinkom.
Ljuske rakova prepune su ove hemikalije koju obično masovno izbacuju u smeće restorani jer nemaju nikakvu drugu upotrebu.
Ali istraživači veruju da bi ovaj otpad mogao poslužiti kao moćan resurs u potrazi za održivijim baterijama.
https://twitter.com/NultaTackaSrb/status/1670524538386276355?s=20
Litijum-jonske baterije, uobičajene vrste koje se nalaze u većini naših mobilnih telefona i laptopova, mogu potrajati stotinama hiljada godina čak i kada se pokvare, da ne pominjemo razorni uticaj ekstrakcije litijuma na životnu sredinu na našu planetu.
Studija Univerziteta Merilend takođe je otkrila da su hitin-cink baterije bile efikasne 99,7% nakon više od 400 sati upotrebe i da bi se ove baterije verovatno mogle proizvoditi jeftino u velikim količinama.
Rakovi bi mogli da pruže rešenje, posebno u nadi da ćemo smanjiti naše oslanjanje na litijum-jonske baterije.
Grejem Njutn, profesor hemije materijala na Univerzitetu u Notingemu koji proučava tehnologiju održivih baterija, bio je oprezno optimističan u pogledu otkrića.
„Kada razvijate nove materijale za baterijske tehnologije, obično postoji značajan jaz između obećavajućih laboratorijskih rezultata i dokazive i skalabilne tehnologije“, rekao je Njutn, koji nije povezan sa studijom u Merilendu.
