IDEJA UN-a o uvođenju DIGITALNOG ID-ja i njegovog spajanja sa vašim bankovnim računom
Ujedinjene nacije – ili barem neki u Ujedinjenim nacijama koji efikasno vuku konce – moraju da osećaju da zaostaju sa guranjem kontroverznih ideja kao što je Digitalni ID u poređenju sa onima poput Svetskog ekonomskog foruma (SEF) – čak i ako guraju u istom pravcu.
I sada imamo UN koji pokušavaju da ne samo uvede digitalne ID-ove, već i da se postaraju da ih centralne vlasti povežu sa bankovnim ili mobilnim bankovnim računima ljudi.
Ovo se pojavljuje u nizu predloga i inicijativa koje su protivnici opisali kao „zastrašujuće“, uključenih u tri izveštaja o politici pod nazivom „Globalni digitalni dogovor, reforme međunarodne finansijske arhitekture i budućnost upravljanja univerzumom“.
Svrha izveštaja je da se razradi ono što je poznato kao „vizija budućnosti“ generalnog sekretara UN Antonija Gutereša – „ Naša zajednička agenda “ – kojoj bi trebalo dati zeleno svetlo u septembru 2024. tokom događaja nazvanog „Samit za budućnost.“
Iz izveštaja:
„Digitalni ID-ovi povezani sa bankovnim ili mobilnim novčanim računima mogu poboljšati pružanje socijalnog osiguranja i poslužiti za bolji dolazak do kvalifikovanih korisnika. Digitalne tehnologije mogu pomoći u smanjenju curenja, grešaka i troškova u dizajniranju programa socijalne zaštite.”
Za razliku od svojih nezvaničnih kolega u SEF-u, UN takođe govore o suštinskom regulisanju globalne digitalne budućnosti i koriste fraze kao što su međunarodna saradnja i mnoge zainteresovane strane, koje će unaprediti principe, ciljeve i akcije, drugim rečima, pravila – za – čekanje za to – „otvorenu, slobodnu, bezbednu i digitalnu budućnost usredsređenu na ljude“.
Kritičari, međutim, čvrsto veruju i nastavljaju da tvrde da će digitalna budućnost kakvu predviđaju ove grupe – zvanična ili neformalna – biti sasvim suprotna otvorenoj, slobodnoj ili usmerenoj na čoveka.
Što se tiče „vizije“ UN za budući globalni finansijski sistem, ona bi trebalo da bude usklađena sa Agendom za održivi razvoj do 2030. i da bi njome upravljalo nešto što se zove „vrhunsko telo “ koje tek treba da bude uspostavljeno.
Ključni akteri ovde bi bili šef UN, kao i Grupa 20, Ekonomski i socijalni savet i „šefovi međunarodnih finansijskih institucija“.
U okviru toga, UN vide „viziju“ „Globalnog digitalnog dogovora“ – zvuči dovoljno bezazleno, ali ono što bi trebalo da postigne nije. Ima ljude, uređaje, entitete, sve povezane u povezanu mrežu kojom bi se očigledno moglo centralno administrirati.
Kada se oni koji planiraju ovu buduću šemu brinu o bilo kakvom negativnom uticaju, oni nikada ne vide da to potencijalno utiče na sve – već samo na „civilno društvo (…) ili odabrane grupe isključene iz socijalnih beneficija“.
