Zelenski potpisao zakon za zabranu RUSKIH KNJIGA
U poslednjem udaru zemlje na slobodu govora, slobodu izražavanja i etničku raznolikost, predsednik Vladimir Zelenski je u četvrtak objavio da je potpisao novi zakon o zabrani ruskih knjiga i publikacija u Ukrajini.
Zakon blokira uvoz novih ruskih i beloruskih publikacija u zemlju. „Verujem da je ovaj zakon ispravna odluka“, napisao je Zelenski o toj meri.
Ali Ukrajina je istovremeno pozvala evropske vlasti da ubrzaju ulazak zemlje u EU, što bi sada moglo biti dodatno komplikovano ovim najnovijim potezom.
I sami ukrajinski nacionalni mediji su primetili da će ovo biti značajna prepreka budućem članstvu u EU.
Kako The New Voice of Ukraine ističe, „Međutim, novi zakon je naišao na kritike i na njega su uložili veto Ministarstvo pravde i Ministarstvo spoljnih poslova zbog potencijalnog kršenja određenih odredbi ukrajinskog Ustava, i zbog toga što nije u skladu sa zakonodavstvom EU“.
Publikacija je dodala: „Ipak, peticija koja podržava inicijativu prikupila je dovoljno potpisa za nastavak“.
🚨🇷🇸 Ratno stanje?! Kurti poslao sve specijalce u Mitrovicu – Načelnik Generalštaba Vojske Srbije uskoro se obraća naciji (VIDEO)https://t.co/jC32Msi5BR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 23, 2023
Ruski RT je takođe shvatio priču, koja će sigurno izazvati dodatno ogorčenje među ruskim stanovništvom i u regionima istočne i južne Ukrajine gde se govori ruski:
Ovaj potez dolazi nakon što su građani Ukrajine još u maju registrovali onlajn peticiju na zvaničnom predsedničkom sajtu tražeći zabranu. Peticija je dostigla prag od 25.000 glasova koji je potreban da bi je šef države zvanično razmotrio.
Autor peticije je napomenuo da je ukrajinski parlament već usvojio zakon 19. juna 2022. godine, ali da Zelenski nikada nije potpisao zakon. Kao rezultat toga, ruske knjige su nastavile da se prodaju u Ukrajini, što podriva „informacionu bezbednost države i ekonomske osnove ukrajinskog izdavaštva knjiga“, navodi se u peticiji.
Ključni pokretački faktor koji je pokrenuo građanski rat u Donbasu 2014. bio je, pre svega, kontinuirani obračun Kijeva protiv ruskog jezika i kulture, koji je uticao na mnoge milione Ukrajinaca.
Krim (sada pod kontrolom Rusije, a i ubuduće), pa i veliki delovi Ukrajine, imaju stanovništvo koje govori ruski kao prvi i jedini jezik.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je na aktuelnu verziju zakona napomenulo da „ne ispunjava norme i standarde EU u oblasti ljudskih prava, uključujući slobodu mišljenja, zaštitu prava nacionalnih manjina, zabranu diskriminacije po osnovu jezika, pa stoga može da zakomplikuje proces pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji“.
S tim u vezi je i napad vlade na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu koja održava veze sa Ruskom patrijaršijom u Moskvi – uprkos tome što crkva govori protiv ruske intervencije.
