Kinezi se gade i ismevaju „bele ljude“ u najnovijem trendu na njihovim društvenim mrežama
Kineski državni mediji ove nedelje su otkrili novi vrući trend na kineskim društvenim medijima: „hrana za bele ljude“.
Trend se sastoji u tome da kineski korisnici izražavaju čuđenje zbog užasnog otkrića da neki Amerikanci i Evropljani jedu sendviče i salate za ručak.
Suština ludila za „hranom za bele ljude”, koju je jedan kineski bloger slikovitije nazvao „ručkom patnje”, je da kineski gosti više vole složenije i jako začinjene obroke, tako da ne mogu da veruju da bi zapadnjaci bili zadovoljni jedući zelenu salatu iz kese ili pravljenje lenjih sendviča sa par komadića prerađenog mesa i zapuštenom kriškom sira.
„Hrana za bele ljude“ ima slab ukus ili „nula osećaja“ i zahteva minimalnu pripremu, često se jede direktno iz pakovanja.
Kineski korisnici društvenih medija napravili su igru tako što su ponovo kreirali najmelanholičnije video klipove od stranih jela za ručak i izražavali svoja ekstremna osećanja krivice i očaja kada ih jedu.
Chinese people eating white people food to experience "what it feels like to be deαd". I snorted.🤣 pic.twitter.com/NE7fCmGixT
— The Genius (@Truth_n_Respect) June 14, 2023
„To je šaka ovsene kaše pomešane sa nemasnim jogurtom, sa pola jabuke i šargarepom. Ako takav obrok treba da produži život, šta je smisao života?“ zavapi jedan kineski korisnik koji živi u Nemačkoj koji je deset godina zaredom gledao svog kolegu kako jede isti nesrećni obrok.
Prema Gardijanu, trend „hrane belih ljudi“ je „pogurao“ „virusni snimak žene u Švajcarskoj u vozu koja jede zelenu salatu iz kese sa šunkom i senfom“.
Vašington Post je takođe otkrio da se švajcarska dama s šunkom nazire u mašti kineskih komentatora, od kojih je jedan preporučio ručak „Hrana belih ljudi” kao dobar način da „naučite kakav je osećaj biti mrtav”.
„Previše toga može da iscrpi dušu i ljudsku toplinu iz tebe“, jecao je kineski student komentarišući podnevni obrok u Švajcarskoj.
Vašington Post je citirao razne kineske komentatore koji su pratili trend „hrane za bele ljude” koji nisu videli ovo kao malu bezazlenu zabavu, već kao osvetu za zapadnjake koji stigmatizuju azijsku hranu kao nezdravu, prokomunističke kineske nacionaliste koji nastoje da stranci izgledaju inferiorno, a možda čak i da bi odbili sve veći broj mladih urbanih Kineza koji razvijaju ukus za jednostavne i lako pripremljene zapadnjačke ručkove umesto složenih tradicionalnih jela.
Zanimljivo, izgleda da se kineska omladina pridružili svojim zapadnim kolegama u uočavanju da vas kineska hrana čini pospanim, što nije poželjna nuspojava za mlade urbane profesionalce sa punim popodnevnim rasporedom.
Poznato je da se Kina može pohvaliti jedinstvenom raznolikošću hrane, koja se odlikuje ukusom jer voli da dodaje mnogo sastojaka u kuvanje.
Zbog različitih geografskih uslova, izvora sastojaka hrane i istorijskih faktora, kineska hrana ima širok spektar ukusa, a skoro svaka provincija ili grad ima jedinstven stil kuhinje, od kojih su neki već postali popularni u zapadnim zemljama, bez obzira na nivo autentičnog ukusa koji čuvaju.
Dakle, za Kineze koji odrastaju uživajući u različitim stilovima kuhinje u kojima su varijante lako dostupne, ne samo da je prirodno da je osećaju veoma „obično“ i lišeno „zadovoljstva u jelu“, već im takođe izaziva razmišljanje o tome koliko osoba je mogla da se žrtvuje u radosti hrane za zdravlje ili uočene „lenjosti“.
Ali onda je, poput Vašington Posta, Global Times morao da prizna da priličan broj mladih kineskih radnika možda provodi dane jedući svaki dan istu salatu za ručak:
Na kineskoj platformi za životni stil Xiaohongshu, gde milenijalci čine preko 70 odsto korisnika, brojni korisnici, Kinezi i stranci u Kini, dele svoje trenutke kada jedu tako jednostavnu hranu, pridružujući se modi pokazivanja samodiscipline.
Neki ljudi ozbiljno smatraju da su ova jela u zapadnom stilu veoma zgodna, koja štede vreme i laka su za pripremu.
Zbog nižeg sadržaja kalorija, ovi obroci su postali izbor i za mnoge ljubitelje fitnesa..
Global Times je barem mogao da se uveri da su „Kinezi sada razumniji u izboru hrane nego kada je zapadnjačka brza hrana prvi put uvedena u zemlju 1980-ih“.
