Bajden neće da obelodani dokumenta o atentatu na Džona Kenedija, poziva se na „nacionalnu bezbednost“

Bajdenova administracija je odlučila da dokumente u vezi sa ubistvom predsednika Džona F. Kenedija drži u tajnosti na neodređeno vreme, pozivajući se na razloge nacionalne bezbednosti… ponovo.

Prema Bajdenu, „neophodno je zaštititi od vidljivih šteta vojnu odbranu, obaveštajne operacije, sprovođenje zakona i vođenje spoljnih odnosa koji su takve težine da nadmašuju javni interes u obelodanjivanju“.

Nećak predsednika Kenedija, predsednički kandidat demokrata Robert F. Kenedi mlađi, reagovao je na odluku administracije:

„Objava Bele kuće je nezakonita. Kongres je 1992. godine jednoglasno usvojio Zakon o zapisima JFK uz obećanje da će svi zapisi vezani za atentate biti objavljeni najkasnije do oktobra 2017“.

„Ovo obećanje je još jednom prekršeno ovom ponoćnom najavom. Atentat je bio pre 60 godina. Koje bi tajne nacionalne bezbednosti mogle biti ugrožene? Šta oni kriju?“

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je ocenio Bajdenovu odluku da nastavi da krije istinu o ubistvu Džona Kenedija.

Univerzitet Oksford nudi krave kao vid reparacije AFRIKANCIMA koji su propatili za vreme kolonijalizmahttps://t.co/t3xYTGbJh8

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 4, 2023

Ako SAD žele da budu viđene kao autoritet za demokratiju i ljudska prava, a ne kao sluškinja globalističke elite, moraju da se izjasne o ubistvima JFK-a i njegovog brata Roberta F. Kenedija, navodi rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Tokom njenog redovnog brifinga za štampu prošle nedelje, portparolka Marija Zaharova je upitana o izjavi američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je rekao da Vašington namerava da zagovara ljudska prava i osnovne slobode u Kini i drugde.

„Sam Vašington odavno nije dostigao standarde demokratije koje svuda javno proglašava“, odgovorila je Zaharova, dodajući da SAD promovišu „patetičnu, licemernu retoriku“ u inostranstvu da bi sakrile svoje neokolonijalne ambicije i geopolitičke interese.

„Istorija američke politike sadrži mnoge ružne činjenice koje američke vlasti namerno prećutkuju“, primetila je Zaharova. Kao primer je navela porodicu Kenedi – i nedavnu godišnjicu ubistva senatora Roberta F. Kenedija u Los Anđelesu u junu 1968. tokom predsedničkih predizbora na kojima je on bio favorit.

Ubistvo RFK usledilo je dva meseca nakon ubistva lidera Martina Lutera Kinga – i skoro pet godina nakon ubistva Džona F. Kenedija, 35. predsednika SAD, u novembru 1963. godine, rekla je Zaharova novinarima.

„Predlažem gospodinu Blinkenu da skupi hrabrost i objavi sve materijale u vezi sa političkim ubistvima američkih predsednika, posebno Džona F. Kenedija, i kaže svom narodu – svom narodu, pre svega – istinu o tome šta se dogodilo u Dalasu i kasnije u Čikagu, na konvenciji Demokratske stranke“, rekla je ona.

„Tek kada zatvore slučaj ovih političkih ubistava, mogu pokušati da govore o drugim zemljama“, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova. „Dok su takvi stravični zločini ostali nerazjašnjeni, a ubice nisu pronađene i osuđene, da sam američki lider, ne bih otvarao usta o drugim zemljama i svakako bi prestao da držim lekcije svima drugima kako da žive“.

Nulta Tačka/TPV