Za borbu protiv usamljenosti pronađite svrhu u životu
Osećaj svrhe u životu – bilo da se radi o visokoumnoj potrazi da se napravi razlika ili jednostavnom hobiju sa ličnim značenjem – može ponuditi snažnu zaštitu od usamljenosti, prema novom istraživanju.
„Poznato je da je usamljenost jedan od najvećih psiholoških prediktora zdravstvenih problema, kognitivnog pada i rane smrtnosti“, kaže Patrik Hil, vanredni profesor psiholoških nauka i nauka o mozgu na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. „Studije pokazuju da to može biti jednako štetno za zdravlje kao pušenje ili loša ishrana“.
Nova studija, zasnovana na anketama više od 2.300 odraslih u Švajcarskoj, otkrila je da je osećaj usamljenosti manje uobičajen kod ljudi koji su izjavili da vode svrsishodan život, bez obzira na godine.
Istraživači su zamolili ispitanike da ocene svoja osećanja na osnovu nedostatka druženja, izolacije od drugih ljudi i osećaja da su „izostavljeni ili zaobiđeni“ tokom perioda od četiri nedelje. Učesnici su takođe ocenili šest izjava „Test životnog angažmana“, koji ih je zamolio da ocene izjave kao što su „Nema dovoljno svrhe u mom životu“ i „Veoma cenim svoje aktivnosti“.
„Osećaj svrhe je ova opšta percepcija da imate nešto što vas vodi i usmerava iz jednog dana u drugi“, rekao je gospodin Hil. „To može biti nešto poput baštovanstva, izdržavanja porodice ili postizanja uspeha na poslu“.
Mnoge aktivnosti koje mogu pružiti osećaj svrhe, kao što je pridruživanje klubu, volontiranje u školi ili igranje u sportskoj ligi, uključuju interakciju sa drugima, što je jedan od razloga zašto život ispunjen svrhom ima tendenciju da bude manje usamljen. U studiji, ljudi koji kažu da su dobili ili pružili društvenu podršku su posebno verovatno prijavili osećaj svrhe.
Ali gospodin Hil napominje da postoji više stvari u borbi protiv usamljenosti nego da budete u blizini drugih.
👉 CNN “upozorava” gledaoce da je novi film “Sound of Freedom” propaganda protiv pedofilije https://t.co/hVSint16Mt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 10, 2023
„Svi smo imali trenutke u životu kada smo se osećali usamljeno iako zapravo nismo bili sami“, rekao je on.
Ima nešto u tome da imate osećaj svrhe koji se čini da se bori protiv usamljenosti bez obzira na to koliko je drugih ljudi oko vas, kaže on.
Studija je otkrila blagi porast u izveštajima o usamljenosti za ljude u 70-im i više godina, doba kada osećaj svrhe može biti posebno važan.
„Pokušavamo da razbijemo mit prethodnih generacija da je ovo jednostavno vreme za penzionisanje i odmor“, rekao je gospodin Hil. „Nema nedostataka u pronalaženju nečeg smislenog kasnije u životu.“
Ipak, važno je imati na umu da potraga za svrhom može biti donekle samoporažavajuća ako se shvati previše ozbiljno.
„Osećaj da treba da spasete svet može dovesti do egzistencijalnog straha i nevolje“, rekao je gospodin Hil.
Kada je u pitanju svrha i značenje, čak i male stvari mogu biti važne.
„U redu je ako neko drugi misli da je vaša svrha trivijalna, sve dok vam je ona značajna“, rekao je.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Psihologija i starenje“.
Dodatni koautori su sa Univerziteta u Cirihu u Švajcarskoj i Univerziteta Tilburg u Holandiji.
