Više od 800 tona pesticida završi u rekama svake godine
Poljoprivredni pesticidi padaju u reke i okeane u svetu svake godine alarmantnom brzinom, oštećujući različite ekosisteme.
Nova studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Sidneju otkrila je da poljoprivredni pesticidi svake godine padaju u reke i okeane u svetu alarmantnom brzinom, oštećujući različite ekosisteme .
Svake godine, poljoprivredne operacije širom sveta koriste više od tri miliona tona pesticida, ali se ne zna mnogo o tome gde tačno ove toksične hemikalije idu nakon što se primene na useve, navodi se u saopštenju Univerziteta u Sidneju .
Studija je proučavala gde 92 najčešće korišćena poljoprivredna pesticida putuju nakon primene i otkrila je da svake godine oko 77.162 tone potencijalno opasnih hemikalija iscuri u vodonosne slojeve. Ovi zagađivači imaju štetan uticaj na slatkovodne resurse i ekosisteme.
„Naša studija je otkrila da pesticidi odlutaju daleko od svog izvornog izvora. U mnogim slučajevima ove hemikalije završavaju daleko nizvodno i često, iako u mnogo manjim količinama, sve do okeana“, rekao je vanredni profesor Federiko Maggi, vodeći autor studije sa Fakulteta građevinarstva Univerziteta u Sidneju.
👉 🇩🇪 Viralno! Klimatski histeričari ponovo blokirali put u Nemačkoj, vozač kamiona p*pizdeo i krenuo da ih gazi (VIDEO)
https://t.co/nCe10xLKQN— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 14, 2023
Studija je otkrila da se oko 80 procenata pesticida primenjenih na useve na kraju razgradi u nusproizvode poznate kao „ćerke molekula“ u okolnom zemljištu .
„Ova degradacija pesticida se često dešava kao ‘kaskada’ molekula u okolno okruženje, koji mogu da opstanu u okruženju dugo vremena i mogu biti jednako štetni kao i roditeljski molekul ili primenjeni pesticid. Jedan takav primer je glifosat . Iako je veoma razgradiv, razgrađuje se u molekul poznat kao AMPA koji je i veoma postojan i toksičan“, rekao je Maggi u saopštenju za javnost.
Istraživači su otkrili da, iako samo delić pesticida ulazi u rečne sisteme nakon što se primeni, kada dospe u vodu, većina njihovih aktivnih sastojaka na kraju završi u svetskim okeanima, donoseći negativne uticaje na koralne grebene i morski život . , što dovodi u opasnost i slatkovodne i morske lance ishrane .
„Na papiru, 0,1 odsto ispiranja u sveže vodene tokove možda ne zvuči mnogo“, rekao je Maggi. „Ali potrebna je samo mala količina pesticida da bi imali negativan uticaj na životnu sredinu.“
Istraživanje je otkrilo da 805 tona pesticida završi u rekama godišnje, uzrokujući da oko 16.000 km reka ima hemijske koncentracije koje su veće od bezbednosnih granica za neke beskičmenjake i vodene biljke.
Za studiju su naučnici koristili javno dostupne geoprostorne podatke. Ali pošto analiza nije uključila sve pesticide, autori studije su rekli da su njihovi nalazi konzervativna procena. Studija nije uzela u obzir pesticide koji se koriste u javnim prostorima, privatnim rezidencijama, akvakulturi ili zastarelim pesticidima — hemikalijama poput DDT-a koje su zabranjene ili obustavljene zbog zdravstvenih rizika — pa bi stoga rizik od izlaganja hemikalijama za ljude i ekosisteme mogao biti veći od nalaza.
Maggi je rekao da je moguće globalno smanjiti pesticide uz održavanje sigurnosti hrane sve dok se toksičnost i upotreba pesticida smanjuju u saradnji sa proizvođačima hrane, jer čak i male količine raznih visoko toksičnih pesticida predstavljaju visok rizik za neke organizme.
„Nije važna samo upotreba pesticida “, rekao je Megi, a prenosi The Guardian. „Ono što je važno je opterećenje – to jest, primenjena masa i toksičnost pojedinačnih aktivnih sastojaka.“
Megi i poseban istraživački tim navode preporuke za smanjenje upotrebe pesticida u drugom radu objavljenom prošlog meseca u Nature Ecology and Evolution .
