GLOBALNA „ELITA“ predlaže FINANSIJSKI ŠOK kroz narativ o klimatskim promenama a sve zarad VELIKOG RESETA
Krajem juna vladini lideri i moćni brokeri istraživačkih centara iz celog sveta sastali su se na Samitu za novi globalni finansijski pakt u Parizu. Učesnici su generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, ministarka finansija SAD Dženet Jelen, izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednik Svetske banke Adžaj Banga.
Navodna svrha samita bila je pronalaženje finansijskih rešenja za ciljeve borbe protiv siromaštva uz istovremeno suzbijanje „emisija koje zagrevaju planetu“. Kao i kod svih događaja vezanih za klimatske promene, diskusija u Parizu se neizbežno okrenula ka međunarodnoj centralizaciji moći i formiranju globalnog konzorcijuma za rešavanje problema za koje tvrde da suverene nacije ne mogu ili neće da reše.
Međutim, ono što sve više vidim u poslednjih nekoliko godina je konvergencija narativa – centralne banke i međunarodne banke su sada odjednom više zabrinute za oporezivanje ugljenika i globalno zagrevanje nego što se čini da su zabrinute za stagflaciju i ekonomski kolaps. Verovatno zato što je to bio cilj sve vreme, a ekonomski kolaps je deo plana.
Globalisti sada kombinuju pitanje klimatskih promena sa međunarodnim finansijama i monetarnim autoritetom. Drugim rečima, oni više ne kriju činjenicu da je agenda klimatskih promena deo „Velikog resetovanja“. Oni čak predlažu da se pretnja klimatskih promena iskoristi kao odskočna daska za davanje globalnim bankama više moći da diktiraju cirkulaciju bogatstva i za dekonstruisanje postojećeg sistema kako bi se mogao zameniti nečim drugim.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je delegatima na samitu u Parizu da je „svetu potreban šok za javne finansije“ da bi se borio protiv globalnog zagrevanja, a istovremeno stvorio „pravednost“ za manje bogate nacije. On je takođe tvrdio da trenutni sistem nije pogodan za rešavanje svetskih izazova.
Izlagači na događaju su istakli da je međunarodni ekonomski okvir potresen brojnim krizama, uključujući pandemiju i rat u Ukrajini, ali su se fokusirali na „spojavu cenu vremenskih nepogoda pojačanih globalnim zagrevanjem“ kao razlog za tekuću destabilizaciju finansijskih sistema.
Ovo je očigledno besmislica, ali se uklapa u narativno programiranje koje globalisti pokušavaju da osmisle povezujući ekonomski pad sa klimatskim promenama. U stvarnosti, NEMA dokaza da su globalni vremenski događaji danas gori nego što su bili pre više od sto godina pre nego što su industrije za proizvodnju ugljenika bile široko rasprostranjene. Ne postoji dokazana veza između emisije ugljenika i bilo koje specifične vremenske pojave. Tvrdnja je prevara. Ne postoji klimatska kriza koju je stvorio čovek, kao što je dokazano u prethodnim člancima .
Ali koliko će ljudi biti prevareno misleći da postoji klimatska kriza i za šta se taj histerični strah može iskoristiti?
Premijerka Barbadosa Mia Motli (kao i mnogi globalisti) zalagala se za ponovno zamišljanje uloge Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u eri klimatskih opasnosti. Ona tvrdi: „Ono što se od nas sada traži je apsolutna transformacija, a ne reforma naših institucija…”
Lider Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da globalni finansijski sistem, koji je zamišljen na kraju Drugog svetskog rata u skladu sa sporazumom iz Breton Vudsa, ne uspeva da se izbori sa savremenim izazovima i da sada „održava, pa čak i pogoršava nejednakosti“. Drugim rečima, on traži novi probuđeni Breton Vuds.
„Možemo odmah preduzeti korake i napraviti ogroman korak ka globalnoj pravdi“, rekao je on, dodajući da je predložio podsticaj od 500 milijardi dolara godišnje za ulaganja u održivi razvoj i klimatske akcije. Takođe je predstavljen plan da se korpa specijalnih prava vučenja MMF-a koristi kao mehanizam za povećanje globalne likvidnosti.
Imajte na umu da su fiat stimulativne mere centralnih banaka i politika kamatnih stopa globalnih bankara ono što je izazvalo trenutnu ekonomsku krizu. To nije bio kovid, nije bio rat u Ukrajini i sigurno nisu bile klimatske promene.
Upravo su banke i njihova upotreba monetarne manipulacije izazvale 40-godišnju visoku inflaciju, a to je dovelo do toga da centralne banke povećaju kamatne stope u ekonomsku slabost. Ova strategija je u prošlosti stalno izazivala imploziju duga i katastrofe na berzi. Bankari i globalisti su izvor problema, ne bi trebalo da budu zaduženi da ga rešavaju.
Ipak, evo ih, pokušavaju da preuzmu kontrolu i uvedu sveobuhvatan plan resetovanja za nesreću koju su stvorili. Ali kuda sve ovo vodi?
Prošle godine UN su sugerisale da će razvijene i ekonomije u usponu, poput SAD i Kine, morati da plaćaju neku vrstu poreza na bogatstvo/emisije od najmanje 2,4 biliona dolara godišnje u fond za razvoj klimatskih promena, i da bi se ovo bogatstvo preraspodelilo siromašnijim zemljama.
Druge ideje na stolu uključuju oporezivanje profita od fosilnih goriva i finansijske transakcije za prikupljanje klimatskih sredstava. Znači, planiraju da oporezuju naftu i gas sve dok cene ne postanu toliko visoke da šira javnost neće moći da ih priušti.
Makron je posebno podržao ideju o međunarodnom porezu na emisije ugljenika iz brodarstva, navodno da bi prekomorski teret bio skuplji kako bi se smanjila potražnja za proizvodnjom. Ovo se proširuje na stroga pravila o ugljeniku koja se već primenjuju u evropskoj poljoprivredi.
Sve ovo izgleda kao nepovezani planovi da se jednostavno naduvaju cene kroz različite oblike oporezivanja i primora javnost da troši manje dobara, ali ovde je u igri mnogo veća šema. Važno je razumeti da klimatske promene nisu ništa drugo do sredstvo za uspostavljanje potpuno centralizovanog globalnog ekonomskog sistema, verovatno pod kontrolom MMF-a, BIS-a, Svetske banke i UN.
Godišnje uplate bogatijih nacija u globalnu institucionalnu kasu predstavljaju čin odavanja počasti, pokazivanje odanosti. To je takođe način da grupe poput MMF-a stvore sistem veće međuzavisnosti. Ako ogromne sume novca teku kroz globalističke institucije i one postanu arbitri o tome kako se to bogatstvo redistribuira, oni takođe mogu izgraditi sistem nagrada i kazni. Oni mogu da kažnjavaju zemlje koje ne slede njihov diktat i mogu da daju prednost zemljama koje se drže linije.
Što se tiče novog Breton Vudsa, pretpostavljam da je sve ovo kulminiralo valutnom krizom koju će globalisti iskoristiti kao priliku da konačno uvedu svoj CBDC (digitalna valuta Centralne banke) model. A kada se CBDC implementiraju, njihova sposobnost da dominiraju stanovništvom biće potpuna. Bezgotovinski sistem bez privatnosti u transakcijama i mogućnosti da se po volji isključi kupovna moć pojedinaca i grupa? To je totalitaristički scenario iz snova.
Nije greška što je javnost ovih dana stalno bombardovana propagandom globalnog zagrevanja – Vlastima je potrebna egzistencijalna kriza kao generator straha. Kada se ljudi plaše, ne razmišljaju racionalno i često će se obratiti najgorim mogućim vođama za olakšanje. A globalna pretnja zahteva globalni odgovor, zar ne?
Narativi o katastrofama klimatskih promena (ako javnost prihvati propagandu) omogućiće široku lepezu sistemskih promena koje nemaju nikakve veze sa životnom sredinom i sve sa finansijskom dominacijom.
Oporezivanje i preraspodela nacionalnog bogatstva. Nametanje MMF-a i Svetske banke kao posrednika za globalne fondove. Korišćenje MMF-ove korpe SDR-a kao defakto kišobrana globalne valute. Ubrizgavanje CBDC- a i bezgotovinsko društvo. Nijedna od ovih stvari ne bi imala nikakvog uticaja na klimatske promene čak i da je to legitimna pretnja.
Ali šta je sa modelom spaljene zemlje? Ako je krajnja namera da se privreda uništi do te mere da većina industrije umire, trgovina se povlači i stanovništvo opada jer opstanak postaje neodrživ, onda bi se moglo tvrditi da globalisti „spasavaju planetu“ oslobađajući se ljudi. Pretpostavljam da ako mislite da će nas zadržavanje stanovništva u statusu trećeg sveta spasiti od globalnog zagrevanja, onda biste mogli podržati takvu agendu.
Bilo da je cilj jednostavno ekonomsko mikro-upravljanje ili prisilna likvidacija proizvodnje, rezultat bi bio više moći za internacionaliste i manje slobode i prosperiteta za sve ostale.
Mogu da ga zavrte kako hoće, ali kada elite pozivaju na „finansijski šok“, one zaista pozivaju na dramatično gušenje sistema kako više ne bi mogao da održava postojeće stanovništvo. Kada pozivaju na globalno oporezivanje i danak u ime „jednakosti“, oni ne pokušavaju da sve učine jednako bogatim, oni žele da su svi podjednako siromašni.
A kada pozivaju na centralizovani nadzor nad nacijama zarad spasavanja planete, ono što zaista žele je globalno upravljanje.
Piše: Brendon Smit preko AltMarket.us
