Vetar i Solarna energija nikako nisu jeftiniji od fosilnih goriva kako „elita“ predstavlja
U svom nedavnom obraćanju, predsednik SAD Džo Bajden je tvrdio da su „vetar i solarna energija već znatno jeftiniji od uglja i nafte“. U tome ga prate svi svetski i lokalni lideri pa i u Srbiji gde se polako zagreva zelena agenda.
Ovo je potpuno pogrešno. Postoji mnogo argumenata koji se mogu srušiti takve tvrdnje. Međutim, ne samo da se svi mogu opovrgnuti, već su svi već opovrgnuti.
Aleks Epštajn, u svojoj knjizi Fosilna budućnost: Zašto globalni ljudski procvat zahteva više nafte, uglja i prirodnog gasa — ne manje , objašnjava da se dve činjenice zanemaruju kada se priča da su vetar i sunce jeftiniji.
Sunce i vetar postoje u velikim količinama isključivo na mestima gde im se daju velike preferencije vlade . Kada pogledate gde se koriste solarna energija i vetar, uvek ćete naći subvencije – to jest, vlada primorava poreske obveznike da daju novac kompanijama za solarnu energiju i vetar. Vlade često zakonom određuju određeni procenat solarne energije i vetra.
Ovi „znatno jeftiniji“ izvori uspevaju da budu takvi samo kada indirektno plaćamo subvencije da ih učinimo jeftinijim. Povrh toga, ova činjenica samo govori o načinima na koje se cene energije inače iskrivljuju kroz razne zakone i podsticaje. Ministarstvo energetike Sjedinjenih Država navodi 1.854 različita zakona i podsticaja koji su trenutno u knjigama. Postoji toliko različitih prekida vlade na tržištu da je, kada sam prvi put pokušao da preuzmem skup podataka da pogledam zakone koji su trenutno na snazi, srušio moj računar. Energija je jedno od najregulisanijih tržišta koja postoje, a sve kako bi se stvorio utisak da su energija vetra i sunca jeftinija od fosilnih goriva.
VEČERAS! UŽIVO! NOVA EPIZODA PODCASTA MARIO ZNA
Odavde Epštajn odgovara na pitanje: Zašto je tobožnjim alternativnim energentima potrebno toliko subvencionisanja ako su toliko jeftinije? Ovo dovodi do druge činjenice koja se često zanemaruje u ovom diskursu: „Suprotno tvrdnjama o nižim troškovima, mesta koja koriste najviše solarne energije i vetra u svojoj mreži obično imaju najviše troškove električne energije.
To je slučaj jer čak i kada bi se priznalo da su vetar i solarna energija jeftiniji od uglja i nafte (nisu) i ako bi se priznalo da se to dešava na slobodnom tržištu (ne dešava se), tu ipak nedostaje deo slike. Čak i ako bi vetar i solarna energija na neki način imali niže novčane troškove, oni to nadoknađuju troškom svoje razvodnjenosti i svoje isprekidanosti.
Epštajn objašnjava nedostatke u razvodnjenosti sunca i vetra pokazujući da im je potrebno više zemlje po jedinici energije nego fosilnim gorivima, intenzivnijim resursima (potrebno je deset puta više iskopanih materijala nego kada se gradi infrastruktura za proizvodnju električne energije na fosilna goriva) , i troškovi infrastrukture za daljinski prenos. Ovo, navodi on, predstavlja veliku pretnju isplativosti vetra i sunca.
Najdželu Faražu BANKA zatvorila račune zbog njegovih stavova o LGBT pravima i prijateljstvu sa Trampom i Đokovićemhttps://t.co/mpQ0CUjhXo
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 18, 2023
Međutim, troškovi se tu ne zaustavljaju. Oni su pojačani još gorim troškovima intermitentnosti. Jedan od najvažnijih elemenata svake energije je sposobnost da se kontroliše, a solarna i energija na vetar to ne nude. Da bi rešio ove dve vrste troškova, Epštajn pokazuje da postoje tri moguća pristupa:
Oslanjanje na neki izvor energije koji se može kontrolisati, kao što su fosilna goriva. Oslanjanje na raznoliku, udaljenu i ogromnu mrežu solarnih panela i vetroturbina – tako da uvek ima dovoljno struje odnekud. Oslanjanje se na sistem za skladištenje koji je napravio čovek za skladištenje dovoljno povremene energije da uvek bude u stanju da zadovolji potražnju
Trenutna realnost sunca i vetra je da se nijedan od ovih pristupa još nije pokazao isplativim, a samo prvi pristup – oslanjajući se na neki izvor energije koji se može kontrolisati, kao što su fosilna goriva – je primenjen po svaku cenu .
Lideri i elita koji se protive fosilnim gorivima uvek će pokušavati da iznesu tvrdnje poput „vetar i sunce su znatno jeftiniji od uglja i nafte“, ali realnost je da to jednostavno nije tačno. Vetar i solarna energija nisu jeftiniji od uglja i nafte. Oni zahtevaju ogromno subvencionisanje da bi se čak i takmičili, a na pozadini tog ogromnog subvencionisanja, oni su i dalje previše razvodnjeni i zahtevaju podršku fosilnih goriva da bi ostali pouzdani.
