Holandija pod Klausom Švabom započinje sa eutanazijom onih koji pate od autizma, invaliditeta i alkoholizma
Holandska država je počela da vrši eutanaziju građana, uključujući i decu mlađu od dvanaest godina, jer imaju lakši invaliditet, autizam ili boluju od alkoholizma. Prema vladi, eutanazija će pomoći u „spasavanju planete“.
Holandija je jedna od nacija na svetu koja najviše voli Davos, a sadašnja vlada je prihvatila viziju Klausa Švaba o depopulaciji, na bilo koji način.
Lekarima u Holandiji je naređeno da počnu da eutanaziraju građane sa autizmom i drugim manjim invaliditetom, bez straha od krivičnog gonjenja – čak i ako pacijent trenutno ne izražava želju da umre.
Oko 40 osoba koje su identifikovane kao autistične ili intelektualno onesposobljene bile su nasilno eutanazirane u Holandiji između 2012. i 2021. godine, prema istraživanju Univerziteta Kingston o slučajevima holandske eutanazije.
Stope autizma vrtoglavo rastu u razvijenom svetu, a mnogi stručnjaci krive intenzivan raspored vakcinacija koji se primenjuje na mlade i veoma mlade. Prema holandskoj vladi, koja ima u rasporedu za decu desetine vakcina u kojima je prisutan aluminijum, eutanazija je odgovor na eksploziju autizma.
Pet osoba mlađih od 30 godina koje su ubili lekari svi su imali autizam naveden kao jedini razlog za odluku da okončaju njihove živote, pokazala je studija Univerziteta Kingston.
Postoje i slučajevi da država eutanazira alkoholičare, žrtve seksualnog zlostavljanja, demencije i depresije.
Sa ovim slučajevima, stručnjaci su doveli u pitanje da li je zakon koji dozvoljava lekarima da ubijaju pacijente u ime države smrtonosnim injekcijama previše zalutao u eugeničke programe Trećeg rajha u nacističkom stilu.
Izveštaj NYPost-a: Kasper Raus, etičar i profesor javnog zdravlja na belgijskom Univerzitetu u Gentu, rekao je da su se tipovi pacijenata koji traže samoubistvo uz pomoć lekara uveliko promenili u poslednje dve decenije i u Holandiji i u Belgiji, gde je to takođe legalno.
Kada je Holandija postala prva zemlja koja je legalizovala ljudsku eutanaziju, debata se fokusirala na ljude sa rakom, a ne na one sa autizmom, rekao je Raus.
Pacijenti moraju da ispunjavaju stroge uslove, uključujući patnju od neizlečive bolesti koja izaziva „nepodnošljivu“ fizičku ili psihičku patnju da bi bili podobni za eutanaziju – ali lekari na kraju odlučuju ko se kvalifikuje.
U periodu od otprilike 10 godina na koji se studija fokusirala, skoro 60.000 ljudi odlučilo je da umre putem eutanazije u Holandiji, prema holandskom vladinom odboru za reviziju eutanazije. Od tih smrtnih slučajeva, komitet je objavio dokumente i podatke o 900 slučajeva u nastojanju da bude transparentan.
Istraživači sa Univerziteta Kingston pogledali su tih 900 slučajeva i otkrili da je 39 njih imalo autizam ili intelektualnu ometenost. Od 39, 18 je bilo mlađe od 50 godina.
Zapadne vrednosti?! Otvoren prvi LGBT vrtić u Nemačkoj
https://t.co/UJlQqV0MOT— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 24, 2023
Mnogi pacijenti su kao razlog okončanja života naveli brojne mentalne, fizičke i bolesti povezane sa godinama — uključujući nepodnošljivu usamljenost.
Osam ljudi je, međutim, kao jedini uzrok svoje patnje navelo faktore povezane sa njihovom intelektualnom ometenošću — kao što su socijalna izolacija, nedostatak strategija suočavanja, nemogućnost prilagođavanja promenama ili preosetljivost na stimuluse.
Jedan od glavnih autora izveštaja Irene Tuffrei-Vijne, specijalista za palijativno zbrinjavanje na Univerzitetu Kingston, dovela je u pitanje etiku okončanja života autističnih.
„Nema sumnje da su ti ljudi patili“, rekla je ona. „Ali da li je društvo zaista etično kada šalje ove poruke, da ne postoji drugi način da im se pomogne i da je bolje biti mrtav?“
Jedna od osam osoba navedenih u studiji bio je autističan muškarac u dvadesetim godinama. On je prijavio da se oseća nesrećan od detinjstva i da je redovno bio maltretiran, prema njegovim beleškama slučaja.
Čovek je „želeo da ima društvene kontakte, ali nije bio u stanju da se poveže sa drugima“ i na kraju je odlučio da želi da umre jer je „život na ovaj način godinama bio odvratan“.
Holandski psihijatar dr Bram Sico bio je uznemiren ovim trendom.
„Neki od njih su gotovo uzbuđeni zbog mogućnosti smrti“, rekao je Sico. „Oni misle da će ovo biti kraj njihovih problema i kraj problema njihove porodice.“
U trećini slučajeva, holandski lekari su utvrdili da „nema izgleda za poboljšanje“ za osobe sa autizmom i intelektualnim invaliditetom, prema studiji.
Direktor Centra za istraživanje autizma Univerziteta Kembridž, Sajmon Baron-Koen, zabrinut je da ljudi sa takvim invaliditetom možda neće u potpunosti shvatiti odluku da okončaju svoje živote. Nazvao je „odvratnim“ što im nije ponuđena veća podrška i što su umesto toga eutanazirani.
