Kako je BlackRock započeo globalnu energetsku krizu
Poslednjih godina vlade širom sveta promovišu radikalne politike koje su podstakle globalnu energetsku krizu.
Bilo bi lako pretpostaviti da su odluke koje su dovele do rasta cena energije obična nesposobnost.
Međutim, globalna energetska kriza pogodno je u skladu sa dugo planiranom strategijom zapadnih korporativnih i političkih krugova da razbiju industrijske ekonomije u ime globalističke zelene agende.
Administracija predsednika demokrata Džoa Bajdena i Evropska unija insistiraju da su rastući troškovi energije posledica Vladimira Putina i ruskih vojnih akcija u Ukrajini.
Ali to jednostavno nije tačno i situacija se gnojila godinama pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu akciju u Ukrajini u februaru 2022.
U januaru 2020. godine, uoči ekonomski i socijalno razarajućih blokada zbog Covid-a, Lari Fink, izvršni direktor najvećeg svetskog investicionog fonda BlackRock, poslao je pismo kolegama sa Volstrita i izvršnim direktorima korporacija o budućnosti tokova investicija.
U dokumentu, skromno nazvanom „Osnovno preoblikovanje finansija“, Fink je najavio radikalan odlazak u korporativne investicije.
Izjavio je da će novac „pozeleneti“.
U to vreme, BlackRock je imao oko 7 biliona dolara pod upravom.
U svom pomno praćenom pismu za 2020, Fink je naveo da će sredstva biti preraspoređena u investicije zelene agende.
„U bliskoj budućnosti – i pre nego što većina očekuje – doći će do značajne preraspodele kapitala“, izjavio je Fink.
„Klimatski rizik je rizik ulaganja“.
„Svaka vlada, kompanija i akcionar moraju se suočiti sa klimatskim promenama“, dodao je on.
U posebnom pismu klijentima investitora Blackrock-a, Fink je dostavio novi plan za kapitalna ulaganja.
👉 🇭🇺🇪🇺 Orban: Evropska Unija je napustila Hristovo nasleđe zbog LGBT paganizma
https://t.co/QqOlrcRl9X— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 23, 2023
On je izjavio da će Blackrock izaći iz određenih visokougljeničnih investicija kao što je ugalj, najveći izvor električne energije za SAD i mnoge druge zemlje.
On je dodao da će Blackrock pregledati nova ulaganja u naftu, gas i ugalj kako bi utvrdio njihovo pridržavanje „održivosti“ Agende Ujedinjenih nacija 2030.
Fink je jasno stavio do znanja da će najveći svetski fond početi da dezinvestira u naftu, gas i ugalj.
„Vremenom će kompanije i vlade koje ne reaguju na zainteresovane strane i ne bave se rizicima održivosti susresti se sa rastućim skepticizmom tržišta, a zauzvrat, sa većom cenom kapitala“, napisao je Fink.
„Klimatske promene su postale odlučujući faktor u dugoročnim izgledima kompanija… mi smo na ivici fundamentalnog preoblikovanja finansija“, dodao je on.
Od tog trenutka, takozvano ESG ulaganje, kažnjavanje kompanija koje emituju CO2 kao što je ExxonMobil, postalo je rastući trend među hedž fondovima i bankama sa Volstrita.
Glavni investicioni fondovi, uključujući State Street i Vanguard, od tada su se „probudili“.
Tolika je moć BlackRock-a.
Fink je takođe uspeo da pridobije četiri nova člana odbora u ExxonMobil-u koji su posvećeni okončanju poslovanja kompanije sa naftom i gasom.
Finkovo pismo iz januara 2020. bilo je objava rata velikih finansija protiv konvencionalne energetske industrije.
BlackRock je bio jedan od osnivača Radne grupe za finansijska obelodanjivanja u vezi sa klimom (TCFD) i potpisnik je UN PRI-Principa za odgovorno ulaganje, mreže investitora koju podržavaju UN koji guraju nultu emisiju ugljen-dioksida koristeći visoko korumpirane ESG kriterijume – faktore životne sredine, društvene i upravljačke faktore u donošenju odluka o ulaganju.
Ne postoji objektivna kontrola nad lažnim podacima za ESG kompanije.
BlackRock je takođe potpisao izjavu Vatikana iz 2019. kojom se zalaže za režim cena ugljenika.
U 2020. BlackRock se pridružio Climate Action 100, koaliciji od skoro 400 investicionih menadžera koji upravljaju sa 40 biliona dolara.
Sa tim sudbonosnim pismom izvršnog direktora iz januara 2020., Lari Fink je pokrenuo kolosalno dezinvestiranje u svetskom sektoru nafte i gasa vrednog bilione dolara.
Iste godine, BlackRock-ov Fink je posebno imenovan u Odbor poverenika Klausa Švaba, distopijskog Svetskog ekonomskog foruma (WEF), korporativnog i političkog spoja Zero Carbon UN Agende 2030.
U junu 2019. godine, WEF i Ujedinjene nacije potpisali su okvir strateškog partnerstva za ubrzavanje implementacije Agende 2030.
WEF ima platformu strateške inteligencije koja uključuje 17 ciljeva održivog razvoja Agende 2030.
U svom pismu generalnog direktora iz 2021., Fink je udvostručio napad na naftu, gas i ugalj.
„S obzirom na to koliko će energetska tranzicija biti centralna za izglede za rast svake kompanije, tražimo od kompanija da otkriju plan o tome kako će njihov poslovni model biti kompatibilan sa neto nultom ekonomijom“, napisao je Fink.
Drugi BlackRock službenik je na nedavnoj energetskoj konferenciji rekao: „Gde BlackRock ide, drugi će ga pratiti“.
Za samo dve godine, do 2022. godine, procenjeno je da je oko 1 bilion dolara izašlo iz investicija u istraživanje i razvoj nafte i gasa na globalnom nivou.
Eksploatacija nafte je skup posao i prekid spoljnih investicija BlackRock-a i drugih investitora sa Volstrita znači sporu smrt industrije.
Krajem 2019. godine, na početku svoje tadašnje slabe predsedničke kandidature, sada predsednik Džo Bajden imao je sastanak sa Finkom iza zatvorenih vrata.
Fink je navodno rekao kandidatu demokrata: „Ovde sam da pomognem“.
Nakon njegovog sudbonosnog sastanka sa BlackRock-ovim Finkom, kandidat Bajden je najavio: „Otarasićemo se fosilnih goriva…“
U decembru 2020, čak i pre nego što je Bajden inaugurisan u januaru 2021, imenovao je globalnog direktora BlackRock-a za održivo ulaganje, Brajana Diza, za pomoćnika predsednika i direktora Nacionalnog ekonomskog saveta.
Evo, Diz, koji je odigrao ključnu ulogu za Obamu u izradi Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine, tiho je oblikovao „Bajdenov” rat protiv energije.
Ovo je bilo katastrofalno za industriju nafte i gasa.
Finkov čovek Diz bio je aktivan u davanju novom predsedniku Bajdenu spisak mera protiv nafte koje treba potpisati izvršnom uredbom počevši od prvog dana u januaru 2021.
To je uključivalo zatvaranje ogromnog naftovoda Keystone XL koji bi donosio 830.000 barela dnevno od Kanade do teksaških rafinerija.
Predsednik Demokrata je takođe zaustavio sve nove zakupe Arktičkog nacionalnog rezervata za divlje životinje (ANWR).
Bajden se takođe ponovo pridružio Pariskom sporazumu o klimi koji je Diz pregovarao za Obamu 2015. godine, a predsednik Donald Tramp je kasnije to otkazao.
Istog dana, Bajden je pokrenuo promenu takozvane „socijalne cene ugljenika“ koja nameće 51 dolar po toni CO2 za industriju nafte i gasa.
Taj jedan potez, uspostavljen pod čisto izvršnom vlasti bez saglasnosti Kongresa, nosi razorne troškove za ulaganje u naftu i gas u SAD, zemlji samo dve godine pre nego što je bila najveći svetski proizvođač nafte.
Što je još gore, Bajdenova agresivna ekološka pravila i nalozi za investiranje BlackRock ESG-a ubijaju kapacitet američke rafinerije.
Bez rafinerija, nije važno koliko barela nafte uzimate iz strateških rezervi nafte.
U prve dve godine Bajdenovog predsedavanja, SAD su zatvorile oko milion barela dnevno za preradu benzina i dizela.
Nešto od toga je bilo zbog kolapsa potražnje zbog Covid-a, najbržeg pada u istoriji SAD.
Gašenja su, međutim, trajna.
U 2023. bi trebalo zatvoriti dodatnih 1,7 miliona BPD kapaciteta kao rezultat dezinvestiranja BlackRock-a i Wall Street ESG-a i Bajdenovih propisa.
Pozivajući se na veliko dezinvestiranje Volstrita u naftu i Bajdenovu politiku protiv nafte, izvršni direktor Ševrona je u junu 2022. izjavio da ne veruje da će SAD ikada izgraditi još jednu novu rafineriju.
Lariju Finku, članu odbora WEF-a Klausa Švaba, pridružila se i EU.
Predsednica Evropske komisije, ozloglašena korumpirana Ursula fon der Lajen, napustila je odbor WEF-a 2019. da bi vodila ultra-moćnu neizabranu komisiju.
Njen prvi veliki čin u Briselu bio je da progura agendu EU Zero Carbon Fit za agendu 55.
To je nametnulo velike poreze na ugljenik i druga ograničenja na naftu, gas i ugalj u EU mnogo pre ruskih akcija u Ukrajini u februaru 2022.
Kombinovani uticaj Finkove lažne ESG agende na Bajdenovu administraciju i ludila EU bez ugljenika stvara najgoru energetsku i inflacionu krizu u istoriji.
Nulta Tačka/SlayNews
