Elekromagnetna polja su verovatno karcinogena za ljude
Mnogi ljudi znaju da ultraljubičasti zraci i rendgenski zraci mogu izazvati rak.
To su visokofrekventna, jonizujuća elektromagnetna polja (EMF). Jonizujući EMF se smatraju kancerogenim, dok nejonizujući EMF, kao što su Wi-Fi, Bluetooth signali i polja elektronskih uređaja, generalno nisu. Ova percepcija je decenijama preovladavala u javnom mišljenju.
Međutim, postoji ograničena svest da određene nejonizujuće EMF-e takođe klasifikuje Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) kao karcinogene klase 2B – kategorija koja ukazuje na potencijalnu kancerogenost kod ljudi.
Dr Dejvid Karpenter, profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu u Albaniju, koji je doktorirao na medicinskoj školi Havard, primetio je da bi radiofrekvencija, vrsta nejonizujućeg zračenja koja se koristi u telekomunikacijama, na kraju mogla da potpadne pod klasifikaciju klase 2A, označavajući verovatni kancerogen za ljude.
Oksidacija, promene DNK i rak
Rak je obično uzrokovan mutacijom ili promenama DNK. Faktori kao što su virusne infekcije, zračenje i toksini iz životne sredine mogu promeniti DNK sekvence.
Jonizujući EMF direktno oštećuju DNK. Ultraljubičasti, rendgenski i gama zraci uklanjaju elektrone iz DNK, uzrokujući mutacije. Akumulirane mutacije dovode do maligniteta ćelije.
Nejonizujuće zračenje nema dovoljno energije da direktno ošteti DNK. Ipak, različite studije povezuju izlaganje nejonizujućim EMF-ima sa lomljenjem DNK. Ćelije životinja izloženih EMF-u i korisnika telefona pokazale su genetska oštećenja.
Rak se takođe može izazvati samo stresom. Primeri ovoga uključuju azbest i arsen, koji izazivaju rak u odsustvu oštećenja DNK.
Iz tog razloga, dr Karpenter sugeriše da EMF mogu biti kancerogeni samo tako što izazivaju „reaktivne vrste kiseonika“ koje oksidacijom opterećuju ćelijsko okruženje. Pokazalo se da oksidacija koju generiše EMF razbija DNK u ljudskim ćelijama sperme i fibroblasta, što ukazuje na potencijalno kancerogene rizike.
Profesor emeritus Martin Pall, specijalizovan za biohemiju i osnovne medicinske nauke na Državnom univerzitetu u Vašingtonu, objasnio je da su EMF komplikovani jer jači EMF ne znači nužno i više oštećenja DNK. Umesto toga, samo određene frekvencije i intenziteti izazivaju efekat.
Ovo je pokazano u nedavnoj studiji Univerziteta u Koloradu, koja je otkrila da se na frekvenciji od 4,2 MHz, mitohondrije humanih fibroblasta i fibrosarkoma povećavaju u masi, izazivajući ćelijski stres. Ovaj efekat je izostao na višim i nižim frekvencijama.
Prema IARC-u, mogući nejonizujući EMF kancerogeni uključuju:
- EMF-i ekstremno niske frekvencije (ELF) koji se obično nalaze na frekvencijama od 50 do 60 Hz koje emituju dalekovodi, elektronske žice i praktično svi uređaji na električni pogon.
- Radiofrekventni EMF-i koje emituju bežični uređaji kao što su telefoni, Wi-Fi modemi, televizori i predajnici za mobilne telefone koji se koriste u telekomunikacijama. Oni se takođe koriste u magnetnoj rezonanci (MRI).
Istraživanja ukazuju na lom hromozoma nakon MRI sesija.
IARC je radiofrekvenciju ocenio kao klasu 2B, a ne 2A, a jedan od razloga je nedostatak dokaza koji bi je povezivali sa rakom u studijama na životinjama.
Nasuprot tome, studija američkog Nacionalnog toksikološkog programa iz 1990-ih predstavila je „jasne dokaze“ o tumorima srca izazvanim radiofrekvencijom kod pacova, zajedno sa „nekim dokazima“ raka mozga i nadbubrežne žlezde.
Studija Ramazani instituta iz 2018. takođe je otkrila tumore srca i mozga kod pacova, u skladu sa ovim nalazima.
EMF i rak mozga
Viši konsultant za nauku o radijaciji Kjell Hansson Mild sa Univerziteta Umea u Švedskoj rekao je za Epoch Times da je veza između izlaganja EMF-u i raka mozga i tumora dobro utvrđena.
Studija iz 1980-ih otkrila je 39 posto veći rizik od raka mozga među radio-amaterima zbog EMF-a.
„Gliomi mozga povezani sa mobilnim telefonima imaju najviše istraživanja. Gliomi se pojavljuju nakon 10 godina umerene upotrebe mobilnih telefona, prvenstveno ipsilateralni karcinomi (rak na istoj strani glave na kojoj držite mobilni telefon)“, rekla je profesorka Emerita Magda Havas za Epoch Times.
Gliomi su maligni karcinomi mozga.
Studija iz 2017. povezala je dugotrajnu ipsilateralnu upotrebu mobilnih telefona sa preko 40 odsto povećanim rizikom od sporog rasta glioma. Velika francuska studija sprovedena između 2004. i 2006. otkrila je da su ljudi sa „velikom upotrebom mobilnih telefona“ povećali rizik od glioma nakon godina upotrebe.
2004. godine, onkolog i profesor Lenart Hardel sa Univerziteta Orebro u Švedskoj objavio je studiju koja uključuje preko 1.600 pacijenata sa benignim tumorima mozga. Njegovo istraživanje otkrilo je 30 odsto veću verovatnoću tumora na mozgu kod korisnika bežičnih telefona. Ovi tumori su se prvenstveno razvili na strani glave u kontaktu sa telefonom, sa preko 60 odsto većim rizikom nakon 10 godina korišćenja telefona.
Benigni tumori obično ne postaju kancerogeni; rastu sporije i ne zadiru u obližnja tkiva ili druge delove tela.
Druga švedska studija iz 2004. godine pokazala je da nema početnog povećanja rizika od akustičnog neuroma (benignog tumora mozga) povezanog sa upotrebom telefona tokom prve godine. Međutim, do 10. godine rizik je porastao na 90 procenata.
Druga istraživanja o tumorima mozga proizašla su iz studija izloženosti na radnom mestu.
Tokom kasnih 1990-ih, studija je ispitala približno 880.000 pripadnika američkog vazduhoplovstva sa najmanje jednom godinom službe. Ova studija je otkrila 230 slučajeva raka mozga koji su potencijalno povezani sa izlaganjem radiofrekvenciji, otkrivajući 39 procenata povećan rizik kroz profesionalnu izloženost. U 2001. godini, pregled (pdf) pokazao je da se oni koji rade sa strujom suočavaju sa do 20 posto većim rizikom od razvoja raka mozga nego opšta javnost. Ipak, istraživači su zaključili da je rizik suviše nizak da bi opravdao diskusiju o uzročnosti.
Uprkos povećanoj izloženosti javnosti radiofrekvencijama u životnoj sredini, glavna briga gospodina Hansona Milda su dalekovodi i profesionalna izloženost.
On je primetio da su telefoni korišćeni u prethodnim studijama emitovali jače signale od današnjih telefona.
„Danas imate samo 200 metara do sledeće bazne stanice. Ali juče ste imali do 35 kilometara da biste došli do bazne stanice“, objasnio je gospodin Hanson Mild.
Nulta Tačka/ZeroHedge
