Nakon pada ruske rublje centralna banka je podigla kamatne stope kako bi konsolidovala tržište

Ruska centralna banka je naglo podigla kamatne stope, ali nije uspela da preokrene pad rublje usred jedne od najjačih depresijacija na tržištima u razvoju.

Kreatori politike podigli su svoju referentnu vrednost na 12% sa 8,5%, što je drugo uzastopno povećanje i najoštrije nakon ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini pre skoro 18 meseci. Hitan sastanak je sazvan nakon što je rublja nakratko probila 100 za dolar, prvi put od marta prošle godine.

Nagli pad ruske valute gurnuo je centralnu banku u centralnu scenu u sve oštrijoj debati o tome kako upravljati ekonomijom pogođenom smanjenjem izvoznih prihoda i izolovanom od zapadnih finansijskih tržišta.

„Nedavno ubrzanje slabljenja rublje moglo bi da ukaže na to da su se možda pojavile neke pukotine u kontroli kapitala i da bi stoga kapital mogao da pobegne iz Rusije sve većom brzinom“, rekao je Ulrih Leuhtman, šef valutne strategije u Commerzbank AG. „Povećanje stope teško da će ubediti one koji bi mogli imati izbor da zadrže svoj kapital u Rusiji“.

Centralna banka je u saopštenju navela da je njen potez „imao za cilj ograničavanje rizika stabilnosti cena“, bez davanja jasnih smernica o tome šta planira da uradi sledeće.

Odluka od utorka uzeta je stranica iz priručnika koji je guvernerka Elvira Nabiulina koristila u prošlosti kada je rublja pala, nakon što je najava da će se centralna banka uzdržati od kupovine deviza prošle nedelje nije uspela da zadrži pad, a visoki zvaničnik Kremlja je prikovao krivicu za „meku” politiku centralne banke.

Nagoveštaj iz SAD o potencijalnom sporazumu o priznanju krivice sa Džulijanom Asanžom https://t.co/pFSiFOCu7w

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 14, 2023

Retki javni sukobi ponudili su uvid u konkurentske prioritete koji vode rusku ekonomsku politiku. Iako je slabija rublja blagodat za prihod vlade jer je prihod od izvoza nafte porastao na osmomesečni maksimum, to takođe povećava cenu uvoza i podstiče lokalno stanovništvo da traži sigurnost prebacujući novac van zemlje.

Slabija rublja dramatično je ubrzala vremensko ograničenje monetarne politike, a ekonomisti koje je krajem jula anketirao Blumberg, očekuju da će ključna stopa porasti na najviše 9% u ovom kvartalu.

Pre nešto više od tri nedelje, centralna banka je povećala stopu za ceo procentni poen nakon dugog upozorenja da su veće stope na putu kao odgovor na inflatorne rizike od velike državne potrošnje, sankcija i nedostatka radne snage izazvane ratom.

„Strateško iznenađenje centralne banke je pokušaj da poveća štednju u lokalnoj valuti i poveća kredibilitet svog cilja inflacije od 4 odsto. Mislimo da će Banka Rusije sada verovatno zadržati svoju referentnu kamatnu stopu do kraja 2023, rekao je Aleksandar Isakov, ruski ekonomista.

Hitnost za Nabiulinu postala je još veća nakon što je savetnik predsednika Vladimira Putina u ponedeljak osudio centralnu banku, okrivljujući je što je omogućila brži rast pozajmljivanja da preplavi ekonomiju novcem i pozivajući na „snažnu rublju“ kako bi pomogla Rusiji da se prilagodi.

Drugi istaknuti glasovi su prihvatili depresijaciju kao pretnju društvenoj stabilnosti zbog koje se Rusija čini ranjivom u vreme kada se odvija rat u Ukrajini, a međunarodne sankcije pogađaju trgovinu.

Kreatori politike računaju da će povećanje stope povećati privlačnost domaće štednje i ohladiti potražnju potrošača, što je doprinelo pogoršanju spoljne trgovine i pomoglo da se suficit na tekućem računu dovede na najniži nivo u poslednje dve godine.

Nejasno je da li je centralna banka učinila dovoljno da izgladi razlike koje su se pojavile u najvišim ešalonima ruskog establišmenta.

Iako je ekonomski pomoćnik Kremlja Maksim Oreškin rekao da Banka Rusije „ima sve neophodne alate za normalizaciju situacije u bliskoj budućnosti“, njene opcije su ograničene osim održavanja povišenih stopa i pooštravanja kontrole kapitala.

S obzirom da je veliki deo rezervi centralne banke već zamrznut sankcijama, kreatori politike neće biti voljni da uđu na tržište valuta direktnim intervencijama ako rublja ponovo bude pod pritiskom.

„Povećanje kamatnih stopa neće ništa rešiti“, rekao je Timoti Eš, viši strateg za suverena tržišta u razvoju u RBC Bluebay Asset Management. „Oni bi mogli privremeno da uspore tempo depresijacije rublje po cenu sporijeg realnog rasta BDP-a — osim ako se ne reši suštinski problem, rat i sankcije“.

Nulta Tačka/Bloomerg