Ilon Mask nije ispunio obećanje: Sloboda govora na Tviteru ne postoji
„Dok ljudi koji vam se ne sviđaju ne mogu da kažu stvari koje vam se ne sviđaju, to nije sloboda govora”.
Ilon Mask, preduzetnik koji stoji iza SpaceX-a i Tesle, naširoko je hvaljen kao genije, onaj koji menja igru, a ponekad i neprikladan, neko ko se ne uklapa u sistem. Međutim, od njegovog preuzimanja Tvitera 2022. godine, nekoliko njegovih obećanja da će podržati Tviter (sada X) kao platformu „slobodnog govora“ je propalo.
Popularna ličnost na Jutjubu Džeremi Hambli, poznatiji kao „The Quartering“, istakao je da je većina pogrešnih koraka počela imenovanjem nove izvršne direktorke Tvitera, Linde Jakarino.
Ona je na scenu stupila sa sumnjivim iskustvom, obeleženim očiglednim cenzorskim tendencijama i navodnim vezama sa Svetskim ekonomskim forumom (WEF). Takva pozadina je za mnoge bila crvena zastava. Ilonov izbor je, na početku, bio pokušaj da se spase opadajuća profitabilnost Tvitera kroz agresivno oglašavanje. I istina je, kratkoročno gledano, oglašavanje je spas koji je potreban Tviteru, posebno pošto nastavlja da troši novac.
Međutim, Mask je obećao ponovni naglasak na „slobodi govora, a ne slobodi dometa“ za Tviter. Namera iza ovoga bila je da se napravi razlika između prava na iznošenje mišljenja i dometa tog mišljenja na platformi. Ali izgleda da je implementacija promašila cilj.
Realnost je da, dok je Tviter, pod Maskom, glasno govorio o tome da je to platforma „slobodnog govora“, došlo je do alarmantnog povećanja zabrana naloga i smanjivanja vidljivosti sadržaja.
Takvi postupci doveli su u pitanje transparentnost i autentičnost Maskove posvećenosti. Očigledno je da se svaki sadržaj koji se smatra „pikantnim“ ili potencijalno spornim suočio sa smanjenjem nivoa za 81%, što je statistika koja mnoge uznemiruje, posebno kada se takva određivanja u velikoj meri oslanjaju na automatizovane sisteme poznate po netačnostima.
Maskova uveravanja su dodatno potkopana uvedenim politikama, koje su jezivo podsećale na stara pravila „Tvitera 1.0“ – stroge smernice za sadržaj protiv podsticanja, pretnji ili onoga što su dvosmisleno nazvali „uvredljivim sadržajem“. Delovalo je kao repriza, samo pod drugim vođstvom.
Soroš prekida projekte u EVROPI ali nikako ne želi da se odrekne Zapadnog Balkana i Srbije https://t.co/k7gAwHIgVn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 15, 2023
Ipak, nije se radilo samo o govoru. Maskovo preuzimanje obećalo je da nema trajnih zabrana osim ako ne dođe do kršenja zakona.
Ovo obećanje je, međutim, ostalo neispunjeno pošto su se brojni nalozi suočili sa neopravdanim trajnim zabranama, naglašavajući očigledan nesklad između obećanja i akcija. Na primer, popularna ličnost na Tviteru @dom_lucre je zabranjena ubrzo nakon što je dovela u pitanje utapanje ličnog kuvara bivšeg predsednika Baraka Obame. Tek nakon masovnog negodovanja javnosti zbog suspenzije nalog @dom_lucre je ponovo aktiviran.
Isto važi i za bivšu direktorku farmaceutske kompanije Sašu Latipovu. Njen nalog je zabranjen zbog prijavljenog „govora mržnje“, što je daleko od nezakonitog govora i nejasnog izraza koji se može koristiti kao instrument da ućutka govor koji se nekome ne sviđa. Nalog Latipove je takođe ponovo aktiviran, ali je „X” tek nakon kritika suspenzije odlučio da poništi svoju odluku.
Jednako zabrinjavajuće je ukidanje eksternih veza, što posebno pogađa članke Substack-a.
Substack je platforma za blogovanje prvenstveno namenjena nezavisnim piscima, koji zavise od pretplate korisnika da bi se sami izdržavali. Još od kontroverze nakon pokretanja „beleški“, dodane funkcije Substack-a slične „X“, članci Substack-a više ne dobijaju pregled slike na „X“, što čini da je daleko manje verovatno da će neko kliknuti na deljeni link. Pored toga, ukidanje eksterne veze je mnogo teže nego kod drugih vesti — čak i ako neko ručno uključi sliku. Po mom sopstvenom iskustvu, deljenje posta sa vezom Substack-a moglo bi da dovede do smanjenja angažovanja od čak 80% do 90% u poređenju sa objavom bez spoljne veze sa slikom ili video snimkom.
Vašington Post takođe izveštava da Ilon guši saobraćaj na drugim veb lokacijama koje „ne voli“.
Kada korisnici na „X“ kliknu na veze koje vode do sajtova kao što su New York Times, Facebook, Reuters, Substack i drugi, doživljavaju kašnjenje od približno pet sekundi pre nego što se sadržaj prikaže.
Ovaj mehanizam odlaganja funkcioniše preko domena t.co, koji je „X-ova“ usluga za skraćivanje linkova. Svaki link koji se deli na platformi se obrađuje preko ovog domena, dajući „X“ mogućnost praćenja, i u ovom slučaju, usporavanja saobraćaja usmerenog ka određenom spoljnom sajtu. Takvo prigušivanje može negativno da utiče na ciljane veb lokacije tako što potencijalno smanjuje njihov saobraćaj i povezane prihode od reklama, posebno ako kašnjenje podstakne korisnike da napuste vezu zbog nestrpljenja.
Znamo šta govore Fejsbuk, Njujork Tajms, Rojters i, iskreno, skoro svi mejnstrim mediji. Ali ako su izveštaji tačni, zaostajanje veza za neke veb-sajtove, ali ne i za druge je praksa koju ne bi trebalo tolerisati. Mask je više puta rekao: „Osim ako ljudi koji vam se ne sviđaju mogu da kažu stvari koje vam se ne sviđaju, to nije sloboda govora“. A takav potez nije u duhu ove izjave.
Tviter nikada nije bio spreman da bude meka za slobodu govora. Uprkos tome, stepen do kojeg je platforma odstupila od prvobitnih obećanja je zabrinjavajuć. Dok je Mask i dalje neuporediv poslovni mogul sa brojnim dostignućima iza sebe, neophodno je proceniti njegovo upravljanje Tviterom (X) sa kritičkim stavom, razlučujući obećanja od stvarnosti.
