Bil Gejts promoviše „neto nulu“ kao rešenje za klimatske promene

Rastući pokret „neto nula“ koji promovišu Bil Gejts i drugi globalisti je prevara prema ekološkoj aktivistkinji i zagovornici suvereniteta hrane prof. dr Vandani Šivi.

Šiva je rekla Defenderu da prevara omogućava zagađivačima da kupuju kredite umesto smanjenja emisija, omogućavajući otimanje zemljišta i korporativnu kontrolu.

Tehnološki milijarder Bil Gejts poznat je kao jedan od vodećih svetskih zagovornika „neto nule“. On tvrdi da će dostizanje „neto nulte“ emisije gasova staklene bašte do 2050. godine biti „najteži izazov sa kojim se čovečanstvo ikada suočilo“ i „najneverovatnija stvar koju je čovečanstvo ikada uradilo“.

Defender izveštava: Prebacivanje svetskih emisija gasova staklene bašte sa današnjih 52 milijarde tona na neto nulu u naredne tri decenije, prema Gejtsu, znači da „treba da pronađemo bolje načine da uradimo skoro sve“ od „hrane koju jedemo“ do „zgrada u kojima živimo“, jer „praktično svaka ljudska aktivnost proizvodi emisije gasova staklene bašte“.

Ali kada Gejts govori o „neto nuli“, on ne misli na stvarnu nulu, da nema emisija.

Dodavanje reči „neto“ u jednačinu za menjanje „praktično svake ljudske aktivnosti“ značajno menja značenje reči „nula“.

A Gejts je pomogao da se većina zemalja sveta ubedi da dodaju tu malu, slabo shvaćenu, naizgled bezopasnu reč „neto“ u svoja obećanja o klimatskim promenama.

Dakle, šta tačno neto nulte emisije znače Gejtsu i drugima koji dele njegove ambicije?

Ekološka aktivistkinja Vandana Šiva rekla je za The Defender:

„„Neto nula“, kako Bil Gejts priznaje u svojoj knjizi „Kako izbeći klimatsku katastrofu“, ne znači da zagađivači zaustavljaju svoje zagađenje. Radi se o tome da zagađivači ostvaruju nove profite stvaranjem novih tržišta za lažne tehno-popravke kao što su geoinženjering i lažna hrana, i nove forme otimanja zemlje putem „ugljičnih kompenzacija“.

„Neto nula je finansijska prevara poput krize iz 2008, koja je dovela do kolapsa Volstrita i čitavih ekonomija“.

Buduće implikacije neto nule su dalekosežne. Svetski pritisak na neto nulu pretvorio je „karbonske kredite“ u finansijske instrumente kojima se globalno trguje, dajući velikim korporacijama i milijarderima neku vrstu „licence za zagađivanje“.

Globalno „tržište ugljenika“ uspostavilo je nove načine za ekonomske elite da zgrabe zemlju, profitiraju od sumnjivih tehnologija i pokušaju da smanje tržište u bukvalno bilo kojoj aktivnosti koja proizvodi ugljenik, potencijalno obuhvatajući „praktično svaku ljudsku aktivnost“, po Gejtsovim rečima.

Istorija neto nule i njen potencijal za zloupotrebu

Koncept neto nule postojao je prvenstveno u akademskim radovima i izveštajima sve dok nije ugrađen u Pariski sporazum iz 2015, na nagovor moćnih zagovornika. Od tada je svetska posvećenost „neto“ nuli eksplodirala.

Šiva je nedavno rekla Raselu Brendu: „Gledala sam kako Bil Gejts preuzima sistem UN [Ujedinjenih nacija] na samitu o klimi u Parizu 2015“.

I u drugom intervjuu, Šiva je ovo rekla o Gejtsu.

Zdravstveni zvaničnici kažu da trudnice i novorođenčad mogu imati koristi od bustera protiv COVID-19 na osnovu pogrešnih podataka nove studije https://t.co/jTXnlQB3Ue

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 17, 2023

„Izmislio je reč, koju nikada ranije nisam čula, koja se zove ‘neto nula’. I rekao je da moramo da rešavamo klimatske probleme nulom“.

„To ne znači da ćemo se osloboditi emisija. On leti privatnim avionom i ima sve usluge privatnih aviona na svetu. Kaže da to ne znači da ćemo prestati da zagađujemo. Kaže da to samo znači da moramo da pronađemo tuđe zemlje da bismo apsorbovali naše zagađenje“.

Evo kako neto nula treba da funkcioniše.

U članu 4 Pariskog sporazuma, strane su se složile da izvori emisija moraju biti „uravnoteženi“ „uklanjanjem“ gasova staklene bašte.

Član 6 se odnosio na „međunarodno prenesene rezultate ublažavanja“, što znači karbonske kredite koji se mogu kupiti, prodati i trgovati preko međunarodnih granica.

Pariski sporazum je doveo do pojave globalnog „tržišta ugljenika“ na kojem vlade i privatni akteri kupuju i prodaju kredite finansirajući aktivnosti koje smanjuju ili izbegavaju emisije ugljenika, ili one koje uklanjaju ugljenik iz atmosfere.

Zasluge za uklanjanje mogu se dobiti kroz tehnološke metode uklanjanja kao što je „direktno usisavanje vazduha“ — tehnologija koja još uvek nije dokazana u obimu — ili putem metoda zasnovanih na zemlji, kao što je očuvanje šuma i izdvajanje ugljenika u tlu poljoprivrednog zemljišta.

Veliki emiteri koji dobijaju kredite mogu ih koristiti da „nadoknade“ svoje emisije, tako da zapravo ne moraju da prave bilo kakve rezove.

Ova ideja o postizanju „neto nule“ putem globalnog tržišta za karbonske kredite bila je odstupanje od ranijeg shvatanja o tome kako se klimatskim promenama treba baviti, kaže Šiva.

„Zaustavljanje zagađenja koje izaziva klimatski haos i destabilizaciju klime je ekološka obaveza, kako za zaštitu prava Zemlje kao živog organizma, tako i za ljudska prava onih života koje gubimo zbog klimatskih katastrofa“, rekla je Šiva za The Defender.

„To znači da se moramo kretati ka „stvarnoj nuli“ u smislu emisija. Pošto je 0,1% odgovoran za većinu zagađenja, zagađivači moraju da prestanu da zagađuju, a kao što je dogovoreno u Riju na Samitu o Zemlji, zagađivači moraju da plate“, rekla je ona.

Neto nula je preokrenula ovu logiku, dajući velikim zagađivačima pravo da finansijski otkupe „prava na emisije“. Tako su karbonski krediti postali „omiljeno klimatsko rešenje Volstrita“.

„Bivši guverner Banke Engleske, Mark Karni, sada je na čelu UN Net Zero inicijative“, rekla je Šiva, „koji se opisuje kao ’menjanje vodovoda celog finansijskog sistema zauvek’“.

Sa ovakvom finansijskom moći iza sebe, globalna težnja ka neto nuli je uzela maha od Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Do 2019. godine, zemlje koje pokrivaju jednu šestinu globalne ekonomije dale su neto nula obećanja, a do 2021. neto nula obećanja pokrivala su devet desetina globalne ekonomije.

U julu, Gejts je rekao da će sledeća klimatska konferencija UN-a — COP28, biti održana od 30. novembra do 12. decembra — i to će navodno „biti kritična prilika da se svetski lideri okupe i preduzmu stvarne korake da ubrzamo naš put ka neto nultim emisijama ugljenika“.

Nulta Tačka/TPV