Britanski Telegraf: Električni automobili zagađuju više od običnih – Deca iz Konga prolivaju krv zbog „životne sredine“
Na putu ka neto nultim emisijama ugljenika, rečeno nam je da svoje stare automobile koji zagađuju okolinu zamenimo novim sjajnim električnim ekvivalentima. Električni automobili (ili „EV-ovi”) su dobri dok su automobili na benzin i dizel loši, iako su neki nedavno počeli da okrivljuju teže električne automobile za širenje rupa na putevima u Velikoj Britaniji.
Uopšteno govoreći, električni automobili se pozdravljaju kao ključni pokretač neto nule. Ali oreol počinje da tamni kada shvatite da su električni automobili daleko od čistih, ili čak etičkih. Koliko ste srećni što delovi vašeg automobila dolaze od rada jedanaestogodišnjaka u veoma nečistom okruženju kongoanskih rudnika kobalta? Ili da u Južnoj Americi izbijaju sporovi oko pristupa vodi koja je u velikim količinama potrebna za proizvodnju litijuma koji se koristi u baterijama, ali i za poljoprivredu i ljudsku ishranu?
Gradske vlasti – kao što je Skupština u Londonu Sadika Kana – veruju da hitna potreba za smanjenjem zagađenja vazduha u gradovima opravdava ekstremne mere za smanjenje upotrebe konvencionalnih automobila. Ne samo da je ovo finansijski regresivna politika, koja šteti onima koji su najmanje u mogućnosti da priušte potrebna prilagođavanja, ona efektivno pomera zagađenje negde drugde. Ne možemo imati prljav vazduh u Londonu, ali prljava voda u Južnoj Americi je sasvim u redu. I kome je stalo do te kongoanske dece sve dok su britanska ili američka deca dobro?
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, električni automobili zahtevaju 173 kilograma više minerala po vozilu nego konvencionalni automobil, uključujući više nego dvostruku količinu bakra, ograničenog minerala, potražnja za kojim raste zbog njegove upotrebe u električnoj infrastrukturi kao što su vetroelektrane i dalekovodi. Električni automobili takođe zahtevaju skoro devet kilograma litijuma, 40 kilograma nikla, 12 kilograma kobalta i pola kilograma minerala retkih zemalja, dok konvencionalni automobili ne koriste ništa od toga.
Neke studije sugerišu da ćete možda morati da pređete i do 100.000 km u svom električnom automobilu pre nego što uštedite u pogledu emisija sa konvencionalnim automobilom, s obzirom na veće energetske zahteve, a samim tim i veće emisije iz proizvodnog procesa. Druge studije navode manju kilometražu, ali i dalje u desetinama hiljada. Široko referencirana studija iz 2013. otkrila je da proizvodnja električnih automobila emituje 18 puta više ugljen-dioksida nego konvencionalni ekvivalent, a iako su se metode proizvodnje EV poboljšale, to je veoma veliki jaz koji treba zatvoriti.
Naravno, ovi nivoi rentabilnosti zavise od izvora električne energije koji se koristi za punjenje EV – u zemljama sa velikim količinama obnovljive ili nuklearne proizvodnje, rentabilnost će biti brža nego u mestima koja još uvek koriste velike količine fosilnih goriva.
Električni automobili su takođe skuplji za kupovinu i nailaze na više problema sa pouzdanošću, uprkos tome što imaju manje pokretnih delova. A Koji? Istraživanje iz 2022. pokazalo je veće probleme prijavljenih za električne automobile u prve četiri godine upotrebe nego za benzinske ili dizel automobile, pri čemu popravke traju duže nego kod konvencionalnih modela.
Pristalice tvrde da tekući troškovi mogu biti niži, ali to nije jednostavno jer su i benzin/dizel i struja trenutno skupi, a troškovi punjenja uveliko variraju u zavisnosti od toga da li se automobil puni kod kuće ili se koriste javni punjači. U principu, električni automobili koji se naplaćuju kod kuće jeftiniji su za vožnju od konvencionalnih automobila, ali ne i onih koji se naplaćuju korišćenjem javne infrastrukture.
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva se obavezala da će okončati prodaju novih automobila i kombija na benzin i dizel do 2030. godine i da će svi novi automobili i kombiji imati potpuno nultu emisiju izduvnih gasova do 2035. U maju se konsultovala o novim pravilima, koja bi zahtevala najmanje 22 procenta novih automobila i malih kombija proizvedenih 2024. imaće nultu emisiju izduvnih gasova, popevši se na 80 procenata u 2030. i 100 procenata u 2035. Iako je trebalo da stupi na snagu od 1. januara, Vlada tek treba da potvrdi sve detalje o tome mandat ili čak i ako će zaista ići napred, ostavljajući proizvođače automobila da se muče.
Na drugim mestima, EU je razvodnila svoj mandat za EV kako bi umirila nemačke proizvođače , dozvoljavajući da se novi automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem nastave prodaju i posle 2035. godine sve dok rade na ugljenično neutralnim gorivima.
U SAD, Bajdenova administracija cilja na polovinu novih automobila koji se prodaju da budu električni do 2030. i nudi nove poreske kredite za kupovinu električnih vozila u skladu sa sveobuhvatnim Zakonom o smanjenju inflacije, koji usisava ogromne količine ulaganja u infrastrukturu sa nultom neto SAD na račun Evrope. Takođe predlaže stroge granice zagađenja koje bi zahtevale da čak dve trećine novih vozila koja se prodaju budu električna do 2032. godine, što je skoro desetostruko povećanje u odnosu na trenutne nivoe – cilj koji proizvođači automobila kažu da je malo verovatno da će biti ispunjen.
U Evropi se ove politike na lokalnom nivou dopunjuju zonama niske emisije, kao što je London, gde se naplaćuju naknade za vozila koja zagađuju. Zanimljivo je da ovo nije pristup koji je do sada usvojen u SAD.
Nedavna negodovanja oko proširenja šeme naplate emisija u Londonu na područja u kojima javni prevoz loše služi i samo unutar najšire geografske definicije glavnog grada, smatra se početkom pobune protiv skupih ekoloških šema.
