SAD: Svi su potencijalno osumnjičeni! Prave se DNK baze podataka kako bi se osoba uparila sa zločinom
„Nemojte pogrešiti… vaš DNK se može uzeti i uneti u nacionalnu DNK bazu podataka ako ikada budete uhapšeni, zasluženo ili ne, i iz bilo kog razloga… Sumnjam da bi ponosni ljudi koji su napisali povelju naših sloboda bili toliko željni da otvore svoja usta za kraljevsku inspekciju“, rekao je sudija Antonin Scalia u protivnom mišljenju u predmetu Merilend protiv Kinga
Budite upozoreni: DNK detektivi su u potrazi.
Koji god kosturi vrebali na vašem porodičnom stablu ili u vašem ormanu, koje god zločine ste počinili, kakve god veze da imate sa onima na vladinim listama najtraženijih: policijska država je odlučna da ih otkrije.
U doba prekomerne kriminalizacije, danonoćnog nadzora i policijske države željne da izvuče mišiće u demonstraciji moći, svi smo mi krivi za neki prestup.
Više se ne možemo smatrati nevinim dok se ne dokaže krivica.
Sada smo svi osumnjičeni u grupi DNK koji čekaju da budu upareni sa zločinom.
DNK tehnologija u rukama vladinih zvaničnika dovršiće našu tranziciju u državu nadzora u kojoj su zatvorski zidovi prerušeni u naizgled dobronamerne zamke tehnološkog i naučnog napretka, nacionalne bezbednosti i potrebe zaštite od terorista, pandemija, građanskih nemira itd.
Pristupom vašem DNK, vlada će uskoro znati sve ostalo o vama što već ne zna: vaše porodično stablo, vaše poreklo, kako izgledate, vašu zdravstvenu istoriju, vašu sklonost da sledite naređenja ili odredite sopstveni kurs, itd…
Sve je teže sakriti se, čak i ako mislite da nemate šta da krijete.
Naoružana neviđenim pristupom bazama podataka DNK koje su prikupili FBI i veb-sajt o precima, kao i bolničkim programima za skrining novorođenčadi, policija koristi forenzičku genealogiju, što omogućava policiji da uporedi DNK mesta zločina nepoznatog osumnjičenog sa DNK bilo kog člana porodice u genealogiji baze podataka, za rešavanje starih slučajeva koji su decenijama ostali nerešeni.
Kako je izvestio The Intercept, forenzički genetski genealozi „prečešljavaju genetske informacije stotina hiljada nevinih ljudi u potrazi za počiniocem“.
Podnošenjem svog DNK u genealošku bazu podataka kao što su Ancestry i 23andMe, dajete policiji pristup genetskom sastavu, odnosima i zdravstvenim profilima svakog rođaka — prošlosti, sadašnjosti i budućnosti — u vašoj porodici, bez obzira da li vi ili oni ikada bi pristali da budu deo takve baze podataka.
Zaista, oslanjajući se na rupu u komercijalnoj bazi podataka pod nazivom GEDmatch, genetski genealozi su u mogućnosti da zaobiđu pravila privatnosti koja omogućavaju ljudima da odustanu od deljenja svojih genetskih informacija sa policijom. Krajnji rezultat? Policija je sada u mogućnosti da identifikuje i cilja upravo one osobe koje su izričito tražile da njihovi DNK rezultati ostanu privatni.
Na ovaj način, samo odabir da iskoristite svoje pravo na privatnost čini vas osumnjičenim i stavlja vas na nišan policijske države.
Više nije ni važno da li ste među desetinama miliona ljudi koji su dodali svoj DNK u baze podataka o precima. Kao što Brajan Reznik izveštava, javne baze podataka DNK su toliko narasle da se mogu koristiti da vas pronađu čak i ako nikada niste delili svoj DNK.
Goran Marjanović- Tehnologija protiv čoveka
Ta jednostavna transakcija—uzorak pljuvačke ili bris obraza u zamenu da saznate sve o izgledu svojih predaka, odakle dolazi i ko je deo nečije šire porodice—je cena ulaska u policijsku državu za sve nas.
Na kraju krajeva, otisak DNK otkriva sve o tome „ko smo, odakle dolazimo i ko ćemo biti“. Takođe se može koristiti za predviđanje fizičkog izgleda potencijalnih osumnjičenih.
To je ono što policija voli da naziva „modernim otiskom prsta“.
Dok je tehnologija otiska prsta stvorila prelomni trenutak za policiju u njihovoj sposobnosti da „provali“ slučaj, agencije za provođenje zakona sada pozdravljaju DNK tehnologiju kao magični metak u rešavanju zločina, posebno kada im pomaže da otkriju stare slučajeve serijskih ubistava i silovatelja.
Na kraju krajeva, ko ne bi želeo da skloni psihopate i serijske silovatelje sa ulica i bezbedno iza rešetaka, zar ne?
Barem, to je argument koji policija koristi da podrži svoj neograničeni pristup ovim genealoškim bazama podataka, i oni imaju priče o uspehu koje to dokazuju.
U POŽAREVCU uvedeno vanredno stanje zbog tzv. afričke kuge svinja – Znate li šta sledi?https://t.co/5VVXC7AZfk
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 22, 2023
Na primer, 68-godišnji muškarac iz Pensilvanije je uhapšen i optužen za brutalno silovanje i ubistvo mlade žene skoro 50 godina ranije. Oslanjajući se na genealoška istraživanja koja sugerišu da je ubica imao pretke koji potiču iz malog grada u Italiji, istražitelji su svoje nalaze suzili na jednog čoveka čiji se DNK, dobijen iz odbačene šolje za kafu, poklapao sa ubicom.
U još jednoj istrazi starog slučaja, 76-godišnji muškarac je uhapšen zbog dve decenije starih ubistava nakon što mu je DNK sakupljen alkotestom zbog nepovezanog zaustavljanja u saobraćaju.
Ipak, nisu samo psihopate i serijski silovatelji ti koji su uhvaćeni u istražnu mrežu. U poteri policijske države za kriminalcima, svako ko se pojavi kao moguće podudaranje DNK – uključujući i udaljene članove porodice – odjednom postaje deo kruga osumnjičenih koji moraju biti praćeni, istraženi i isključeni.
Na ovaj način, „krivica po udruživanju“ poprimila je nove konotacije u tehnološkom dobu u kojem je samo uzorak DNK daleko od toga da se smatra osobom od interesa u policijskoj istrazi. Kao što Džesika Kasins upozorava u Psichology Today, „Osnovna borba — da podaci potencijalno nevinih ljudi ne bi trebalo da se koriste za njihovo povezivanje sa nepovezanim zločinima — je izgubljena“.
Do nedavno, od vlade se tražilo da barem poštuje neka osnovna ograničenja kada, gde i kako može pristupiti nečijoj DNK. To se preokrenulo raznim presudama Vrhovnog suda SAD koje su najavile gubitak privatnosti na uzimanju DNK.
Na primer, Vrhovni sud SAD presudio je u predmetu Merilend protiv Kinga da uzimanje DNK uzoraka od osumnjičenog ne krši Četvrti amandman. Naknadna odluka suda da ostavi na snazi presudu Apelacionog suda u Merilendu u predmetu Rejnor protiv Merilenda, koja je suštinski utvrdila da pojedinci nemaju pravo na privatnost kada je u pitanju njihov DNK, učinila je Amerikance još ranjivijim u pogledu pristupa vladi, analiziranja i čuvanja njihovih DNK bez njihovog znanja ili dozvole.
Od tada je sve krenulo nizbrdo.
Zaista, vlada je bila neumoljiva u svojim naporima da se domogne našeg DNK, bilo putem obaveznih programa koji se sprovode u vezi sa sprovođenjem zakona i korporativnom Amerikom, tako što je bespravno pristupala porodičnoj DNK koja se deli sa genealoškim službama kao što su Ancestry i 23andMe, ili putem kolekcija našeg DNK koji je „ostavljen“ ili „dodira“.
Spremite se, narode, jer je vlada krenula u đavolsku kampanju da stvori naciju osumnjičenih zasnovanu na ogromnoj nacionalnoj DNK bazi podataka.
Tome su pomogli Kongres (koji je usvojio zakon koji omogućava policiji da prikuplja i testira DNK odmah nakon hapšenja), predsednik Tramp (koji je potpisao Zakon o Rapid DNK), sudovi (koji su doneli odluku da policija može rutinski uzimati uzorke DNK od ljudi koji su uhapšeni, ali još uvek nisu osuđeni za zločin), i lokalne policijske agencije (koje se trude da nabave ovaj novi gadžet za borbu protiv kriminala).
Na primer, Rapid DNK mašine — prenosive, veličine stonog štampača, veoma neregulisane, daleko od bezopasne i tako brze da mogu da proizvedu DNK profile za manje od dva sata — omogućavaju policiji da ide u ekspedicije za havtanje za bilo koji nagoveštaj mogućeg lošeg ponašanja korišćenjem DNK uzoraka.
Novinarka Heder Marfi objašnjava: „Dok policijske agencije grade svoje lokalne baze podataka DNK, one prikupljaju DNK ne samo od ljudi koji su optuženi za velike zločine, već i, sve više, od ljudi koji se smatraju samo sumnjivim, trajno povezujući svoj genetski identitet sa kriminalističkim bazama podataka“.
Svih 50 država sada održava sopstvene baze podataka DNK, iako se protokoli za prikupljanje razlikuju od države do države. Sve češće se mnogi podaci iz lokalnih baza podataka učitavaju u CODIS, ogromnu bazu DNK podataka FBI-ja, koja je postala de fakto način da se identifikuje i prati američki narod od rođenja do smrti.
Čak su se i bolnice uključile u igru uzimajući i čuvajući DNK novorođenih beba, često bez znanja ili saglasnosti njihovih roditelja. To je deo vladinog obaveznog genetskog skrininga novorođenčadi. U mnogim državama, DNK se čuva na neodređeno vreme. Već je u toku korak ka sprovođenju celog sekvenciranja genoma na novorođenčadi, navodno da bi se pomoglo u ranijem dijagnosticiranju retkih bolesti i poboljšanju zdravlja kasnije u životu, što samo po sebi predstavlja etičko minsko polje.
Ono što to znači za one koji su rođeni danas je uključivanje u vladinu bazu podataka koja sadrži intimne informacije o tome ko su oni, njihovo poreklo i šta ih čeka u budućnosti, uključujući njihove sklonosti da budu sledbenici, vođe ili izazivači nevolja.
Na primer, policija u Nju Džersiju je pristupila DNK uzorku krvi novorođenčeta starog devet godina kako bi identifikovala oca deteta kao osumnjičenog za višedecenijski seksualni napad.
Posledice ove vrste DNK profilisanja su dalekosežne.
U najmanju ruku, ove baze podataka DNK uklanjaju svaki privid privatnosti ili anonimnosti.
Ove genetske baze podataka i genomska tehnologija nas takođe čine mnogo ranjivijim na hakere, genetsko profilisanje i one koji bi ovu tehnologiju iskoristili protiv nas.
Nažalost, debata o genetskoj privatnosti – i kada nečija DNK postane javna roba izvan zaštite i zabrane pretresa – nastavlja da zaostaje za državnim i korporativnim zadiranjem u naša prava.
Štaviše, dok veliki deo javne debate, zakonodavnih napora i pravnih izazova poslednjih godina fokusirani su na protokole koji se odnose na to kada policija može legalno da prikupi DNK osumnjičenog (sa ili bez naloga za pretres i da li nakon hapšenja ili osude), pitanje kako da se nosi sa „ostavljenom DNK“ ili DNK putem „dodira“ je uglavnom prošlo bez mnogo debate ili protivljenja.
Kako napominje naučnik Lesli A. Praj:
Svi odbacujemo DNK, ostavljajući tragove svog identiteta praktično svuda gde krenemo… U stvari, smeće koje ostavljate za komunalce na ivičnjaku je potencijalni zlatni rudnik ove vrste materijala. Sva ova ostavljena ili takozvana napuštena DNK je besplatna za uzimanje od strane lokalnih policijskih istražitelja u nadi da će otkriti nerešive slučajeve… ostavljena DNK je takođe besplatna za uključivanje u tajnu univerzalnu banku podataka DNK.
To znači da ako imate nesreću da ostavite svoje DNK tragove tamo gde je zločin počinjen, već imate datoteku negde u nekoj državnoj ili saveznoj bazi podataka – iako to može biti datoteka bez imena.
Kao što je suprotno mišljenje o DNK presudi Apelacionog suda Merilenda u Rejnoru ispravno upozorilo: „Osoba više ne može glasati, učestvovati u poroti ili dobiti vozačku dozvolu, a da ne da svoj genetski materijal za državno prikupljanje i kodifikaciju”.
Samo je pitanje vremena kada će vladini agenti saznati gde smo bili i koliko dugo smo bili na svakom mestu prateći naš DNK. Na kraju krajeva, naučnici već mogu da prate lososa preko stotina kvadratnih kilometara potoka i reka koristeći DNK.
Danas, uz pomoć robotike i automatizacije, obrada DNK, analiza i izveštavanje zahtevaju mnogo manje vremena i mogu da donesu sve vrste informacija, sve do boje očiju i rođaka osobe. Neverovatno, jedna kompanija se specijalizovala za pravljenje „fotorobota” za policiju na osnovu DNK uzoraka nepoznatih „osumnjičenih” koji se zatim upoređuju sa pojedincima sličnih genetskih profila.
Naravno, nijedna od ovih tehnologija nije nepogrešiva.
DNK dokazi mogu biti pogrešni, bilo zbog ljudske greške, neovlaštenih manipulacija ili čak izmišljotina, i to se dešava češće nego što nam se kaže.
Ono što ovo znači jeste scenario u kojem imamo malo ili nimalo odbrane od optužbi za prekršaje, posebno kada smo „osuđeni“ tehnologijom, a još manje zaštite od toga da vlada ima naš DNK na isti način na koji ima naše telefonske pozive, e-poruke i tekstualne poruke.
Nulta Tačka/InfoWars
