A globalno zagrevanje?! Sante leda koje okružuju Antarktik porasle su u ukupnoj veličini od 2009-2019
Sante leda koje okružuju Antarktik porasle su u ukupnoj veličini tokom 11 godina do 2019. godine, prema novim dokazima koje su objavila tri klimatska naučnika sa Univerziteta u Lidsu. Rast je bio značajan sa povećanjem ukupne površine za 5.305 km2, što je dodalo 0,4% ukupnoj površini u 11 godina koje se razmatraju. Dokument je upravo objavila uticajna Unija evropske geonauke, ali postavlja pitanja u okviru „uređenog“ narativa o klimatskim naukama, tako da je malo verovatno da će izveštaj biti predstavljen u mejnstrim medijima.
Istraživači iz Lidsa su pogledali satelitske podatke kako bi izmerili godišnji položaj i površinu 34 ledena pokrivača koji čine 80% obale Antarktika. Otkrili su da su smanjenja u oblasti na poluostrvu Antarktika i Zapadnom Antarktiku od 6.693 km2 odnosno 5.563 km2 nadjačana rastom istočnog Antarktika od 3.532 km2 i 14.028 km2 u velikim ledenim santama Ross i Ronne-Filchner. Najveće povlačenje dogodilo se na santi Larsen C kada je izgubljeno 5.917 km2 u jednom događaju koji je doveo do alarmantnih naslova širom sveta. Najveće povećanje, zabeleženo sa nešto manje medijskih detalja, bilo je napredovanje od 5.889 km2 na platformi Ronne.
Sante leda oko obale Antarktika igraju važnu ulogu u ciklusu proizvodnje leda jer često podupiru glečere iza sebe. Uklonite čep i glečeri će se moći brže kretati prema obali. Sante pokazuju značajne prirodne varijacije koje dozvoljavaju alarmistima da biraju značajne kolapse kako bi promovisali hipotezu da se ukupna klima urušava. Tipično za ovaj narativ bio je članak dopisnika Bi-Bi-Sija za nauku Džonatana Amosa iz 2021. pod naslovom „klimatske promene“, uz napomenu: „Antarktička ledena santa na liniji vatre“. 2017. godine, i News je izvestio o komentarima koje je emitovao Sir David Attenborough u kojima se upozorava da bi „otopljeni ledeni pokrivači Antarktika mogli da preplave London do kraja veka“.
Gornja mapa prikazuje površine ledene mase plavom bojom koje su se povećale i crvene boje koje su se smanjile. Dve velike plave oblasti su oblasti Ross i Ronne-Filchner. Mali gubitak je prikazan na istoku kontinenta sa deficitima koncentrisanim na Zapadu. Ukupno se kaže da se 18 ledenih površina povuklo i da je 16 većih platformi naraslo u ovoj oblasti. Sveukupno, ledene površine su dobile 661 giga tona mase tokom decenije. Naučnici primećuju da bi korišćenje procesa „stabilnog“ stanja, pod kojim podrazumevaju da nema promene u bilo kojoj promenljivoj, proizvelo procenu značajnog gubitka tokom perioda. Oni tvrde da njihov rad pokazuje važnost korišćenja „zapažanja toka promenljivog u vremenu za merenje promene“.
Ukratko, i manje naučnim rečima, proverite stvarna zapažanja i zanemarite lažne kompjuterske modele i nastale priče koje su objavili klimatski alarmisti koji promovišu kolektivistički projekat Net Zero.
👉 Korak bliže DIGITALNOM IDENTITETU- Stiže digitalni novčanik na Android telefone https://t.co/EaIflpGr5F
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 5, 2023
Nije iznenađenje da se ledene površine trenutno tanje u delovima Zapadnog Antarktika. Područje je prepuno zakopanih vulkana, a nedavno je otkriven još 91, čime je poznati ukupan broj doveden na 138. Širom sistema rascepa Zapadnog Antarktika, njihove visine se kreću od 1-3.8km. Pored toga, područja oko ostrva Thvaites-Pine-Pope glečer ima tanku Zemljinu koru zbog čega jedna grupa naučnika primetila da „povišeni pojas geotermalnog toplotnog toka“ vrši „dubok uticaj na dinamiku toka ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika“.
U više navrata, Daily Skeptic se pozivao na nedavni rad Singha i Polvanija koji pokazuje trenutno zagrevanje samo u tom delu kontinenta. Tokom poslednjih sedam decenija, zagrevanje širom Antarktika „skoro da nije postojalo“, ističu oni. Okruženje morskog leda je „skromno prošireno“. U NASA-i, naučnici su procenili sveukupni gubitak leda na 0,0005% godišnje.
Prošle godine, pomoćni profesor J. Rai Bates na Univerzitetskom koledžu u Dablinu napisao je rad pod naslovom „Polarni morski led i priča o klimatskoj katastrofi“. Na Antarktiku, primetio je meteorolog, nije bilo „značajne“ promene u godišnjem srednjem opsegu morskog leda otkako su počela pouzdana satelitska merenja. Ovo je uprkos predviđanjima klimatskog modela o padu.
On je objavio gornji grafikon koji je pokazao obim morskog leda od 1979. do 2021. duž horizontalne ose. Suprotno onome što su modeli predviđali, trend tokom ovog perioda na septembarskom kasno-zimskom maksimumu je u pravcu blagog povećanja obima morskog leda na Antarktiku. Profesor Bejts zaključuje da klimatski modeli nisu uspeli da predvide rast morskog leda na Antarktiku i da su propustili nedavno značajno usporavanje pada morskog leda na Arktiku. „Bilo bi neopravdano misliti da će se to ispraviti u narednih 30 godina“, rekao je on.
On zaključuje: „Ove činjenice zaslužuju da budu uvažene kada se iznese pojam klimatske vanredne situacije, koja zahteva najdrastičnije i najneposrednije promene svetske ekonomije. Među onima koji su uključeni mogla bi se pokazati i određena zabrinutost zbog sve veće ekološke anksioznosti koja se nanosi mlađoj generaciji”.
