A tek je počelo! Nova anketa otkriva: Svaki šesti Nemac preskače obroke zbog ekonomske krize
Još 13% strahuje da će morati da trpi povremenu glad kako se cena hrane povećava, pokazalo je istraživanje.
Gotovo svaki šesti Nemac bio je primoran da redovno preskače obroke kako bi spojio kraj sa krajem, pokazala je anketa koju je ranije ove nedelje sproveo Institut za nove društvene odgovore, a koju je u petak objavio list Bild. Još 13% kaže da strahuje od takve situacije ako se nastavi rast cena hrane.
Možda nije iznenađujuće da su najteže pogođena domaćinstva među ispitanicima sa niskim primanjima – ona sa mesečnim primanjima manjim od 1.000 eura (1.052 dolara) – od kojih je 32% bilo prisiljeno da redovno preskače obroke iz finansijskih razloga.
Značajno veći deo ispitanika (42%) rekao je da su bili primorani da spremaju štedljivije zbog finansijskih poteškoća, bilo da su izostavljali određene sastojke iz obroka ili su se odrekli dezerta.
Predsednik nemačkog udruženja za socijalna pitanja Adolf Bauer, koji je prethodno upozorio Berlin da se ne pridruži predloženom energetskom embargu cele EU protiv Rusije, rekao je za Bild da je “ veoma zabrinut “ rezultatima istraživanja.
On je ranije predviđao da će napori da se ekonomski kazni Moskvu dovesti do skoka cena energije, hrane i skloništa i predviđao je da će ti napori izazvati više patnje među običnim Nemcima nego u Rusiji.
Verena Bentele, predsednica berlinske zagovaračke grupe Socijalno udruženje Nemačke, rekla je da rezultati ankete odražavaju zabrinutost njene organizacije. “ Članovi nam kažu da sebi mogu priuštiti samo testeninu i tost „, rekla je ona za magazin. Ona je molila vladu da ukine porez na dodanu vrednost na svežu hranu i obezbedi veće finansijske olakšice za one kojima su one potrebne.
MARIO ZNA i IVICA BOŽIĆ- „RAK DRUŠTVA“- Pokrenuta je peticija protiv „Evro Prajda“ u Beogradu
Cena hrane i goriva u Nemačkoj naglo je porasla poslednjih meseci zbog zapadnih sankcija na ruski ugalj, naftu i gas, iako je inflacija nastavila rasti nakon ekonomski razornog odgovora vlade na histeriju Covid-a 19. Što je još gore, zahvaljujući sankcijama EU na rusko i belorusko đubrivo, očekuje se da će zemlja propustiti čak 3 miliona metričkih tona žetve u narednoj godini.
Ostatak Evrope pati pod sličnim uslovima, sa tim da je blok prošle godine nabavio 4,6 miliona metričkih tona od 13 miliona koliko je koristio prošle godine od dve sankcionisane zemlje. Anketa objavljena prošlog meseca pokazala je da čak četvrtina onih u Velikoj Britaniji takođe preskače obroke zbog pogoršanja inflacije i pretnje nestašice hrane.
Francuski predsednik Makron: Vakcinišite sve što se može vakcinisati https://t.co/1CuK29JKJf
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) June 11, 2022
Vlade širom sveta dale su strašna predviđanja gladi jer su poremećaji uzrokovani zraključavanjima zbog Covid-a 19, inflacijom, sankcijama i pomorskim blokadama sprečili Rusiju i Ukrajinu, dva najveća svetska proizvođača pšenice, da ubiru i prodaju svoje useve na uobičajen način. Dok je Ukrajina insistirala na tome da je rusi krivi za blokadu isporuka pšenice Moskva je uzvratila da su “ militanti “ kijevskih “ nacionalističkih bataljona “ namerno zapalili 50.000 tona žita u Mariupolju kako bi okrivili Rusiju za globalnu krizu hrane.
