Nemačka partija Alternativa za Nemačku (AfD) saopštila je u ponedeljak da tuži domaću obaveštajnu službu zbog toga što ju je označila kao „desničarsku ekstremističku“ organizaciju, što je izazvalo spor između Berlina i Vašingtona.
Portparol AfD-a rekao je da je partija podnela žalbu upravnom sudu u zapadnom gradu Kelnu protiv odluke Savezne kancelarije za zaštitu ustava (BfV).
BfV je u petak saopštio da AfD smatra „potvrđenom“ desničarsko-ekstremističkom grupom, pozivajući se na „ksenofobične, anti-manjinske, islamofobične i anti-muslimanske izjave vodećih zvaničnika partije“.
Histerija na dan izbora: Rumunija krivi ruske hakere, Simion otkriva krađu glasova od strane rumunskih vlasti (VIDEO)🇷🇴🇷🇺🇪🇺https://t.co/zdRAgwT4Fh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 4, 2025
Ova klasifikacija vlastima omogućava proširena ovlašćenja za praćenje partije putem prisluškivanja i tajnih agenata, a dodatno je podgrejala pozive da se AfD u potpunosti zabrani.
Članovi administracije predsednika SAD Donalda Trampa brzo su stali u odbranu AfD-a nakon odluke BfV-a.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens opisao je AfD — koji, poput Trampa, vodi kampanju protiv imigracije — kao „najpopularniju partiju u Nemačkoj“.
AfD je na saveznim izborima u Nemačkoj u februaru zauzeo drugo mesto sa nešto ispod 21 odsto glasova, iza konzervativne CDU-CSU koalicije koja je osvojila skoro 29 odsto.
Američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je potez obaveštajne službe „tiranijom pod maskom“ i izjavio da „Nemačka treba da promeni kurs“.
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova preduzelo je neuobičajen korak i direktno odgovorilo Rubiu na mreži X: „Ovo je demokratija.“ Ministarstvo je naglasilo da je odluka BfV-a „rezultat temeljne i nezavisne istrage s ciljem zaštite našeg ustava“.
