Desničarska opoziciona stranka Alternativa za Nemačku (AfD) pobedila je na nedeljnim pokrajinskim izborima u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt sa 43,8 odsto glasova, saopštila je pokrajinska izborna komisija. AfD bi trebalo da osvoji 39 od ukupno 97 mesta u pokrajinskom parlamentu, što nije dovoljno za većinu potrebnu za samostalno formiranje vlasti.
Izbore je obeležila rekordna izlaznost od 78 odsto, najviša od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca završila je na slabom drugom mestu, sa nešto više od 17,2 odsto glasova i 15 mandata, prema zvaničnim preliminarnim rezultatima.
Ulrih Zigmund, nosilac liste AfD-a u pokrajini, rekao je da je stranka „ispisala istoriju“ i da će rezultat izbora „prodrmati celu Nemačku“.
„Vratićemo našu zemlju i počinjemo od Saksonije-Anhalta“, rekao je.
Zigmund je dodao da su Nemci ukazali poverenje AfD-u i da ih stranka „neće razočarati. Nećemo postati kao ove druge stranke“.
Kopredsednica AfD-a Alisa Vajdel ranije nije isključila mogućnost formiranja koalicione vlade u pokrajini, uključujući i koaliciju sa Mercovim hrišćanskim demokratama, ukoliko desničarska stranka ne osvoji apsolutnu većinu.
Nakon što su izlazne ankete pokazale pobedu AfD-a, Sven Šulce, vodeći kandidat CDU-a u Saksoniji-Anhaltu i dosadašnji pokrajinski premijer, priznao je poraz i čestitao protivnicima na izbornom uspehu.
„To je demokratija“, rekao je Šulce, dodajući da su birači poslali jasnu poruku koju treba poslušati, kako na pokrajinskom, tako i na saveznom nivou, preneli su nemački mediji.
Šulce je loš rezultat svoje stranke pripisao nepopularnoj politici savezne koalicione vlade koju čine CDU i Socijaldemokratska partija (SPD).
Kopredsednik SPD-a i vicekancelar Lars Klingbajl takođe je govorio o „signalu Berlinu“, ali je insistirao na nastavku takozvanog „zaštitnog zida“, politike prema kojoj velike stranke odbijaju saradnju sa AfD-om.
Kopredsednik AfD-a Tino Hrupala rekao je da su pokrajinski izbori u Saksoniji-Anhaltu pokazali da birači odbacuju kontroverznu politiku „zaštitnog zida“ tako što su „izbacili“ etablirane stranke.
Prema preliminarnim rezultatima, SPD je završio na trećem mestu sa 9,3 odsto glasova, a slede Zeleni i Levica sa 8,9 odnosno 8,6 odsto. Savez Zare Vagenkneht (BSW) takođe je tesno prešao izborni prag i obezbedio mesto u parlamentu sa 5,3 odsto glasova.
Tokom proteklih nekoliko meseci, istraživanja javnog mnjenja dosledno su pokazivala da je AfD najpopularnija stranka na saveznom nivou, sa podrškom od oko 28 odsto ispitanika.
Kao najveća opoziciona poslanička grupa u Bundestagu, AfD vodi kampanju zasnovanu na protivljenju imigraciji, a oštro kritikuje i podršku nemačke vlade Ukrajini, kao i sankcije protiv Rusije.
Istraživanje instituta INSA, koje je krajem avgusta objavio Bild, pokazalo je da je podrška vladajućem bloku CDU/CSU pala na 20 odsto, dok je oko 78 odsto ispitanika izrazilo nezadovoljstvo Mercovom koalicionom vladom.
Nulta Tačka/RT
