Agenda iz Davosa postaje stvarnost: Singapur odobrava 16 insekata za ljudsku hranu

Singapur je odobrio 16 insekata kao hranu za ljude — postavši poslednja zemlja koja je odobrila proizvode od insekata za ljudsku ishranu, što je The Guardian opisao kao potez koji „utire put da tanjiri postanu ekološkiji i održiviji“ i kao „naznaka stvari koje dolaze.”

U saopštenju od 8. jula, Singapurska agencija za hranu (SFA) odobrila je 16 insekata, među kojima su lutka svilene bube i brašnara, „sa trenutnim dejstvom“.

„Ovi insekti i proizvodi od insekata mogu se koristiti za ljudsku ishranu ili kao stočna hrana za životinje“, navodi SFA.

Zemlje i entiteti kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Australija i Evropska unija (EU) već su odobrile neke insekte za ljudsku ishranu. Međutim, u SAD postojeći propisi sadrže nekoliko referenci koje se posebno odnose na insekte.

Ovaj regulatorni jaz je omogućio ekosistemu startapova „alternativnih proteina“ da uđu na tržište hrane za insekte — uz podršku ličnosti kao što su Bil Gejts i vladine agencije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) i Agenciju za napredna istraživanja u oblasti odbrane (DARPA) i Nacionalnu naučnu fondaciju.

„Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) nastavlja da promoviše konzumaciju insekata kao ekološki prihvatljiv način unosa proteina u vašu ishranu – i za ljude i za njihovu stoku“, piše The Guardian.

Zagovornici insekata kao hrane za ljude, uključujući FAO, tvrde da će ovo pomoći u borbi protiv klimatskih promena, jer insekti proizvode manji ugljenični otisak od tradicionalne stoke. Ali kritičari osporavaju ovo gledište.

„Opravdanje za insekte je proizvodnja proteina koristeći manje inputa: da bi se spasila planeta smanjenjem klimatskih promena, metana iz krava, manje zagađenja“, rekla je internistkinja dr Meril Nas, osnivačica Door to Freedom, za The Defender. „Ali samo zato što je protein ne znači da je dobro za nas.“

Nas je naveo parazite koji se mogu preneti insektima, poteškoće u varenju insekata i uobičajene alergije na hitin – koji se obično nalaze na egzoskeletu insekata.

Prema Nassu, slabi propisi američke Uprave za hranu i lekove (FDA), prema kojima se mnogi insekti mogu klasifikovati kao „uopšteno smatrani bezbednim“ (GRAS), „znači da im nije potrebno testiranje“ i omogućavaju FDA da „pogleda u stranu“ Ovo je otvorilo vrata da hrana za insekte dođe do potrošača.

„Koliko će vremena proći pre nego što saznamo da li je ova hrana bezbedna? Moglo bi da potraje generacije“, rekao je Nas.

„Zagovornici masovne konzumacije hrane zasnovane na insektima žele da verujete da su bube pouzdan izvor proteina hiljadama godina“, rekao je Šejmus Bruner, autor knjige „Kontroligarsi: razotkrivanje klase milijardera, njihove tajne ponude i Globalistička zavera da dominiraju vašim životom.”

Profesor Ratko Ristić: Valjevci su pokazali kako se brani zemlja, Crkva mora da stane uz svoj narod https://t.co/14N71F2cB7

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 23, 2024

Bruner, koji je takođe direktor istraživanja na Institutu za odgovornost vlade, rekao je za Defender:

„Iako je to tačno, pothranjenost i bolesti su takođe bili endemski, a očekivani životni vek je bio dramatično niži nego danas. Istina je da su govedina, svinjetina, živina i druga hrana životinjskog porekla najefikasniji i najzdraviji izvori proteina. Ovi klimatski fanatici koji guraju hranu zasnovanu na insektima plaše ljude da usvoje manje zdravu ishranu.“

Holandska novinarka Elze van Hamelen rekla je za Defender da korišćenje sastojaka insekata za hranu za kućne ljubimce takođe predstavlja rizik po javno zdravlje, navodeći studiju iz 2019. koja je otkrila parazite u 244 od 300 farmi insekata i prodavnica za kućne ljubimce koje su istraživane.

„Hranjenje kućnih ljubimaca insektima zaraženim parazitima, posebno kućni ljubimci koji nemaju fiziologiju da svare bube, možda i nije tako dobra ideja“, rekao je van Hamelen.

dr Majkl Rektenvald, autor knjige „Veliko resetovanje i borba za slobodu: razotkrivanje globalne agende“, rekao je za The Defender: „Pomama za insektima je blisko povezana sa ciljevima održivog razvoja Agende UN 2030 (SDG) .”

Rectenvald je citirao dva cilja održivog razvoja: SDG 2, „Okončati glad, postići sigurnost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu“ i SDG 12, „Osigurati održive obrasce potrošnje i proizvodnje“.

„Održivost je kodni jezik za prinudno smanjenje potrošnje i prisilne modifikacije ponašanja“, rekao je Rektenvald.

Nas je rekao da UN, zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom (WEF), „promovišu takozvane ciljeve održivog razvoja, koji se navodno mogu ispuniti ako promenimo našu ishranu“. Ipak, „ne vidimo da učesnici WEF-a ili UN-a jedu insekte na svojim sastancima.

Nas je sugerisao da je jedan od razloga za prelazak na insekte kao hranu „nanošenje emocionalne štete: degradiranje, ponižavanje, degradiranje ljudskih bića“ i da se govedina „demonizuje“, potencijalno da „oslabi vrstu“.

„Izgleda da je ideja da se otarase malih proizvođača i stvori potpuno industrijalizovan sistem proizvodnje hrane od kojeg će Cargill, ConAgra, PepsiCo profitirati“, dodala je ona.

„Bil Gejts tvrdi da su njegova ulaganja u alternativne proteine spasavanje planete“, rekao je Bruner. „Ono što on ne kaže je da su oni deo strategije za monopolizaciju industrije proteina – za profit – dok lobira da se zabrani konkurencija zasnovana na životinjama.“

Firme za insekte u Singapuru „obrazuju“ decu o insektima kao izvoru hrane

16 insekata koje je Singapurska SFA odobrila uključuju „različite vrste cvrčaka, skakavaca, crva brašnara i svilenih buba“, piše The Straits Times. Prema The Guardian-u, hrana koja sadrži insekte mora to jasno označiti na ambalaži, „kako bi ukazala na pravu prirodu proizvoda“.

Straits Times je izvestio da lokalni lanac restorana House of Seafood već „kuva meni od 30 jela sa insektima kako bi kupcima pružio veći izbor“, dok su druge kompanije počele da „edukuju potrošače“ — uključujući decu — o insektima kao izvoru hrane za ljude.

Izveštaj je citirao primer Altimate Nutrition-a koji je, „dok je čekao regulatorno odobrenje SFA… održao radionice i obrazovne sesije u skoro stotinu škola, od predškolskih do visokoškolskih ustanova“.

Istraživanja sprovedena nakon programa otkrila su da bi oko 80 odsto učenika bilo spremno da proba insekte nakon što budu odobreni, izvestio je The Straits Times.

Ali Bruner je rekao da su u Singapuru verovatno u igri i drugi faktori.

„WEF – možda najveća pokretačka snaga iza takozvanih ’alternativnih proteina’ – često promoviše usklađenost Singapura sa Agendom 2030, tako da odluka da se daje prednost hrani zasnovanoj na insektima nije iznenađujuća“, rekao je on.

EU, Velika Britanija, Australija i druge zemlje odobravaju upotrebu insekata

Vlasti u EU, Velikoj Britaniji i Australiji, između ostalih zemalja, takođe su odobrile određene insekte za ljudsku ishranu.

Briselski signal je citirao Ermolaosa Ververisa, naučnog službenika tima za nove prehrambene proizvode Evropske agencije za bezbednost hrane, koji je rekao da je EU odobrila šest insekata: „Proizvodi od larvi Alphitobius diaperinus, sušeni crvi brašnari, celi i mleveni žute crvi, cele i mlevene skakavce, celi i mleveni cvrčci i delimično odmašćeni ceo prah od cvrčaka.”

U EU se još uvek čeka osam prijava, gde prema propisima EU hrana koja sadrži insekte mora biti jasno označena.

Briselski signal je izvestio da se u okviru Horizon Europe, Evropske komisije — izvršne grane programa EU za finansiranje istraživanja i inovacija — „proteini na bazi insekata smatraju jednom od ključnih oblasti istraživanja“.

Vlasti Ujedinjenog Kraljevstva odobrile su četiri insekta za ljudsku ishranu – žutog brašnara, kućnog cvrčka i crne muhe, kao „novu hranu“, dok je Australija odobrila tri vrste: dve vrste crva brašnara i cvrčka.

Prema FAO-u, postoji više od 1.900 „jestivih vrsta insekata“. Međutim, izgleda da insekti nisu uključeni u FAO-ov Codex Alimentarius – njegove međunarodne smernice za bezbednost hrane.

„Podsticanje“ javnosti ka prihvatanju

Nekoliko studija, uključujući izveštaj Evropske potrošačke organizacije za 2020., anketu YouGov iz 2021. i izveštaj UBA, nemačke agencije za životnu sredinu iz 2022. godine, ukazuju na nisku potražnju u javnosti za konzumiranjem hrane koja sadrži insekte.

Druge studije iz 2020. i 2022. sugerišu da bi ljudi bili spremniji da promene svoje stavove nakon što im je rečeno o „koristi za životnu sredinu“ ako pređu na ishranu insektima.

Studija iz 2020. sugerisala je da bi se „promocija“ – koncept nauke o ponašanju koji podržava Nacionalna naučna fondacija – mogao koristiti u tom cilju. „Pošto su ljudi posebna društvena vrsta, korišćenje društvene prirode može se pokazati posebno korisnim“, navodi se u studiji.

U izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane za 2021., dr Đovani Sogari, docent na Odseku za hranu i lekove na Univerzitetu u Parmi u Italiji, sugeriše: „Postoje kognitivni razlozi koji proizilaze iz naših društvenih i kulturnih iskustava, takozvani ‘yuck faktor’, zbog kojeg pomisao na jedenje insekata odbija mnoge Evropljane. Vremenom i izloženošću takvi stavovi se mogu promeniti.”

A Lis Hakelbraht, vlasnik TOR Royal, kompanije za proizvodnju insekata u Belgiji, rekao je za Euronews 2021. godine: „Kada budemo imali 9 milijardi ljudi, neće biti moguće dozvoliti svima da jedu meso, tako da moramo da tražimo druge mogućnosti sa puno proteina, to može biti u biljkama, ali može biti i u insektima.”

Nulta Tačka/InfoWars