Agenda Svetskog ekonomskog foruma: Australijski zakonodavci usvojili zakon o uvođenju digitalnog ID-a
Zakonodavci u australijskom Senatu upravo su usvojili novi zakon o uvođenju digitalnog ID sistema Svetskog ekonomskog foruma (WEF) za javnu upotrebu.
Zakon je lako usvojen bez ikakvog otpora.
Australija je zvanično na putu ka uspostavljanju nacionalnog sistema digitalnog identiteta koji reguliše vlada i koji kontroliše WEF.
Šema će zameniti tradicionalne ID-ove i moći će da se poveže sa sistemima koji sadrže ogromne količine ličnih i finansijski osetljivih podataka koje koriste banke, osiguravači, komunalna preduzeća i agencije.
Digitalni ID sistem je razvijen da ima mogućnost povezivanja sa bankovnim računima, digitalnim valutama centralne banke (CBDC) i društvenim kreditnim rezultatima i dokazima o vakcinaciji.
Albanska vlada je u sredu konačno od Koalicije i Zelenih obezbedila potrebnu podršku za omogućavanje zakonodavstva za sistem digitalne identifikacije u Senatu.
To je došlo nakon ustupaka u pogledu zaštitnih mera i pristupa banaka novoj šemi, koja će pooštriti privatnost i ubrzati pristup finansijskim institucijama i njihovim klijentima.
Banke su, preko domaće platne mreže Australian Payments Plus (AP+), htele da modifikuju predloženi zakon o digitalnoj identifikaciji kako bi zaobišle eksplicitnu zabranu upotrebe rasnih markera, što je užasavalo neke zainteresovane strane i kreatore politike.
Ponuda je smanjena, iako je vlada pristala da dozvoli bankama i privatnim preduzećima da ubrzaju navodno brži pristup postepenom uvođenju sistema digitalne identifikacije australijske vlade (AGDIS), sa četiri na dve godine.
Ipak, vlada namerava da vodi digitalni ID sistem.
Ludilo! Kanađani će uskoro plaćati porez na kišu koja koja padne na njihovo imanje https://t.co/j6wSzC9sWl
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 28, 2024
Banke žele da kontrolišu proveru verifikacije identiteta u okviru usluge za verifikaciju dokumenata za provajdere ka finansijskim institucijama kako bi mogli da monetizuju provere ličnih dokumenata za regulisane CBDC transakcije.
Australijska pošta je rano ušla na ovo tržište kao provajder akreditiva.
Ali nejasno je kuda levičarska laburistička vlada namerava da krene sa državnim ovlašćenjima za maloprodaju.
Banke pokušavaju da oslobode pristup gotovini i transakcijama na šalteru dok nacija unapređuje WEF-ov plan za „društva bez gotovine“.
Za razliku od onoga što je nametnuto u Ujedinjenom Kraljevstvu u skladu sa zakonskim „pravom na gotovinu“, Australija nema obavezu univerzalne usluge za gotovinu.
Banke i vlada insistiraju na tome da se sada pripremaju za sledeći talas prevara sa identitetom koji će dostići nepredviđene razmere nakon što je ključni ruski operater ransomware-a zvanično sankcionisan prema međunarodnom pravu.
Australijska ministarka finansija Kati Gallagher insistira na tome da će digitalni ID-ovi učiniti da građani budu „bezbedniji“ kada koriste Internet.
„Digitalni ID olakšava Australijancima da budu bezbedni onlajn“, rekla je Galager.
„Australijanci će deliti manje ličnih podataka, koje drži manje organizacija, koje su podložne jačoj regulativi – smanjujući šansu za krađu identiteta na mreži.
U saopštenju koje je objavila Gallagher kaže se:
„Digitalni ID je samo jedan od načina na koji Vlada reaguje na povećanje kršenja podataka trećih strana, zajedno sa Nacionalnom strategijom o otpornosti identiteta, finansiranjem Nacionalnog centra za borbu protiv prevara ACCC-a, uvođenjem Zakona o uslugama verifikacije identiteta iz 2023., nastavak reformi Zakona o privatnosti i Vladine strategije sajber bezbednosti 2023-2030.”
Ministar je poslušno kritikovao opoziciju.
Međutim, u stvarnosti, sada gotovo da ne postoji savezna politička opozicija zakonodavstvu o digitalnoj identifikaciji.
Snažno protivljenje zakonu je takođe došlo od organizacija kao što su Savet za građanske slobode Novog Južnog Velsa, Digital Rights Watch i Family Voice Australia, gde se navode neadekvatna zaštita osetljivih podataka i rizik od „curenja“.
Takođe, postoji zabrinutost da postoji potencijal da sistem postane obavezan u praksi, čak i ako je nominalno dobrovoljan, postoje strahovi koji su pojačani entuzijazmom subjekata poput Nacionalne australijske banke za ekosistem digitalnog identiteta, prema jednom narodu.
Jedna nacija priznaje da bi ovo moglo proširiti korporativni pristup ličnim podacima daleko iznad onoga što je trenutno dozvoljeno.
Iako lične karte možda nisu obavezne, one će biti potrebne za pristup osnovnim uslugama, što znači da će oni koji se ne pridržavaju biti isključeni iz društva.
Pravni savet Australije i Zelena stranka izrazili su zabrinutost u vezi sa implikacijama zakona o digitalnoj identifikaciji na privatnost i ljudska prava, kao i potencijal za isključenje pojedinaca koji nemaju digitalnu pismenost i kako se trenutno predlaže, izgleda da je spreman da pogorša postojeće društvene podele, umesto da ih premosti.
Ipak, Zeleni su na kraju stali na stranu liberala i laburista da donesu zakon.
„Australijanci će imati poslednju priliku da se otarase digitalnog ID-a tako što će glasati za JEDNU NACIJU na sledećim izborima“, kaže bivši član parlamenta Kreg Keli.
„U suprotnom, to je elektronska verzija ‘dokumenti molim’ svaki put kada izađete ispred svojih ulaznih vrata.“
