Ah ta nauka! Naučnici prave ribolikog robota kojeg pokreću ćelije ljudskog srca
Naučnici sa Univerziteta Harvard konstruisali su veštačku ribu čiji se rep pokreće ćelijama iz ljudskog srca, revolucionarni projekat koji je doneo nadu u budućnost istraživanja srca.
Tim naučnika sa Harvarda, u saradnji sa Univerzitetom Emori, napravio je „biohibridnu ribu“ koristeći papir, plastiku, želatin i dve trake živih ćelija srčanog mišića, čije su kontrakcije povlačile riblji rep s jedne na drugu stranu i omogućavale joj da pliva.
Istraživački tim objavio je svoje nalaze u časopisu Science prošle nedelje, a video koji je Harvardska škola inženjerstva i primenjenih nauka (Seas) objavila na Tviteru prikazuje malu ribu robota koja maše repom i kreće se oko 20 sekundi.
Studija označava korak napred pun nade za poboljšanje srčanih tretmana kao što su pejsmejkeri. „Korist ovog projekta kreiranja ribe je što još uvek pokušavamo da savladamo zanat korišćenja živih ćelija kao inženjerskog supstrata“, rekao je Kit Parker, jedan od autora studije, za Gardijan u ponedeljak.
„Srce je izuzetno složeno i nije dovoljno oponašati anatomiju“, dodao je Parker, profesor Seas-a. „Mora se ponovo stvoriti biofizika da bi se postiglo robusno ponašanje potrebno za izgradnju projektovanih srca za decu rođenu sa oštećenjima srca”.
This artificial fish is powered by human heart cells.https://t.co/aioJKFDZft pic.twitter.com/6c5nIbA1sn
— Harvard SEAS (@hseas) February 11, 2022
Ranije je Parker rekao za NPR da naučnici u početku nisu bili sigurni koliko dugo će jato veštačkih riba funkcionisati, ali su plivale više od 100 dana.
Parker je za Gardijan rekao da je tim prijatno iznenađen.
„Replicirajući biofiziku srca u ovu ribu, aktivirali smo različite procese unutar ovih ćelija koji su dizajnirani da im pomognu da se održe“, rekao je on. “Nadamo se da ćemo u našem sledećem poduhvatu održati ove ćelije i ova tkiva u životu mnogo duže od čak četiri i po meseca”.
Mišićne ćelije u eksperimentu su navodno ojačale vežbanjem, što je pozitivan pokazatelj da bi se to moglo primeniti u lečenju srčanih insuficijencija.
Parker je takođe ranije bio deo tima sa Harvarda koji je 2016. godine napravio malu ražu robota koju takođe pokreću ćelije srca pacova i koja se pokretala kada je bila izložena svetlosti.
Uprkos najnovijem izvanrednom razvoju, Parker kaže da je potrebno još mnogo posla.
„Naučili smo ono što je trebalo da naučimo, prilagodili smo pronalaske našim trenutnim naporima da razumemo pedijatrijske bolesti“, rekao je, „i sada idemo dalje da pokušamo da izgradimo složeniji model trodimenzionalnog morskog organizma koristeći ljudske ćelije srca i biofiziku ljudskog srca”.
MARIO ZNA i NIKOLA MILJKOVIĆ- Lažu nas celog života- Mi smo potomci VANPLANETARNE CIVILIZACIJE
