AI dizajnirani lekovi ulaze u kliničke studije: Nova era lečenja ili trojanski konj?!
U svetu u kojem se granice između javnog zdravlja i korporativne dobiti sve više brišu, najnovije najave izvršnog direktora Guglovog DeepMind-a, Demisa Hasabisa, izazvale su i znatiželju i sumnju.
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Hasabis je otkrio da će lekovi dizajnirani pomoću veštačke inteligencije (AI) iz Guglove kompanije Isomorphic Labs ući u kliničke studije do kraja 2025. godine. Iako je obećanje da će veštačka inteligencija revolucionisati medicinu privlačno, ostaje pitanje: Ko će imati najveće koristi od ovog tehnološkog skoka – čovečanstvo ili korporativna elita?
Revolucija veštačke inteligencije u medicini: Mač sa dve oštrice
Hasabis, dobitnik Nobelove nagrade za rad na AlphaFold-u, AI sistemu koji predviđa strukture proteina, zamišlja budućnost u kojoj AI ubrzava otkrivanje lekova, smanjujući vreme razvoja sa godina na mesece. „Veštačka inteligencija primenjena na nauku je mnogo bogatija od samih jezičkih modela,“ rekao je on, naglašavajući njen potencijal u rešavanju složenih bioloških izazova. „Radimo sa našom novom kompanijom Isomorphic na dizajniranju lekova pomoću AI, i nadamo se da ćemo imati neki AI-dizajnirani lek u kliničkim studijama do kraja godine— to je plan.“
AI bi mogao omogućiti personalizovanu medicinu, optimizujući tretmane za individualne metabolizme. Međutim, uključivanje Gugla, kompanije koja je tiho uklonila svoj moto „ne budi zao“ 2018. godine i nedavno obrisala obećanje da neće koristiti AI za oružje ili nadzor, podiže ‘uzbunu’.
Korupcija Farmacije: Istorija eksploatacije
Bliska veza farmaceutske industrije sa regulatorima nije ništa novo. Tokom ‘pandemije COVID-19’, poverenje u zdravstvene vlasti je opalo, kako su otkrivene informacije o sukobima interesa i ubrzanim odobrenjima. Regulatorni proces FDA, koji je nekada bio zlatni standard, sada deluje kao pečat za korporativne interese. Kao što je Robert F. Kenedi Dž., sadašnji šef Ministarstva zdravlja i ljudskih usluga, više puta istakao, uticaj farmaceutskog sektora na regulatore pretvorio je javno zdravlje u profitno orijentisanu industriju.
Lipidne nanočestici i debakl ‘vakcina’ protiv COVID-19
Nedavno objavljena studija u Nature Biotechnology koja otkriva da lipidne nanočestice (LNP) u mRNA ‘vakcinama’ putuju do vitalnih organa, uključujući srce, ukazuje na opasnosti ubrzanih odobrenja. Studija je pokazala da LNP-ovi, koji se koriste za isporuku mRNA, cirkulišu kroz celo telo, što je u suprotnosti sa ranijim tvrdnjama da ostaju lokalizovani na mestu ubrizgavanja. „Ovaj rad je odličan primer koliko je bila lažna ta izjava,“ rekao je Karl Jablonovski, viši naučnik u Children’s Health Defense.
Nalazi se poklapaju sa izveštajima o miokarditisu i perikarditisu nakon mRNA ‘vakcinacije’, sa više od 27.000 prijavljenih slučajeva u Vaccine Adverse Event Reporting System (VAERS) do decembra 2024. Epidemiolog Nikolas Hulsčer je izjavio, „Studije biodistribucije trebalo je da se izvedu PRE nego što je celokupna svetska populacija masovno ‘vakcinisana.'“
Poziv na transparentnost i odgovornost
Dok lekovi dizajnirani pomoću veštačke inteligencije (AI) ulaze u kliničke studije, lekcije iz ere COVID-19 ne smeju biti zaboravljene.
Pokušaj inovacija ne sme doći na štetu rigoroznog testiranja bezbednosti i transparentnosti. Istorija farmaceutske industrije, koja je prioritetizovala profit nad ljudima, ostavila je trag nepoverenja, a integracija AI u razvoju lekova rizikuje da pogorša ovaj trend ako se ne kontroliše.
Potencijal AI u medicini je ogroman, ali njeno uvođenje mora biti vođeno etičkim principima i posvećenostima javnom zdravlju – ne korporativnom bogaćenju.
Dok stojimo na ivici novog doba u medicini, pitanje ostaje: Hoće li ovo biti revolucija za lečenje, ili još jedno poglavlje u sagi o korporativnoj eksploataciji?
Odgovor leži u sposobnosti ljudi da odgovorno kontrolišu moć i osiguraju da alati sutrašnjice služe mnogima, a ne samo nekoliko izabranih.
Nulta Tačka/Mediji
