AKO ČETVRTA DOZA VAKCINE NE VREDI, KAKO ONDA VREDE TREĆA, DRUGA I PRVA?
Marko Kavaleri iz EMA ne ukazuje samo na nedostatak podataka o efikasnosti više dopunskih vakcinacija, već takođe smatra da bi česte dopunske vakcinacije mogle negativno da deluju na imunološku reakciju protiv kovida 19. To bi moglo da dovede do „zamora (imuniteta) stanovništva“, koje je već dobilo više doza cepiva.
S druge strane, iako ne postoje klinički podaci o nedvosmislenom dejstvu višestrukih vakcinacija, nema ni naučnih dokaza da česte vakcinacije mogu da vode iscrpljivanju imunološkog sistema. Ta teza, naime, nikada nije istraživana.
Šta je iscrpljivanje T-ćelija?
Kavaleri verovatno strahuje da bi ponovljeno izlaganje antitelima poput onih koja se nalaze u vakcinama, moglo da dovede do anergije T-ćelija, ocenjuje za DW profesorka Sara Fortjun koja na Harvardskoj školi za javno zdravlje radi na katedri za imunologiju i infektivne bolesti. U imunologiji se pod pojmom anergija podrazumeva nedostatak reakcije na antigene isključivanjem imunog odgovora. Anergija T-ćelija sprečava da T-ćelije napadnu sopstveno telo. One nas dakle štite od našeg sopstvenog imunološkog sistema. A T-ćelije, čim uđu u organizam, igraju ključnu ulogu u suzbijanju kovida 19.
Fortjun smatra da je Kavalerijeva zabrinutost naučno opravdana, međutim, njegov strah bi, kaže, pre trebalo shvatiti kao pitanje. Kod vakcina protiv kovida 19 još uvek nije jasno da li se taj fenomen javlja. I to ne bi trebalo da utiče na političke odluke.
Vakcinacija svakih nekoliko meseci nije uobičajena
Kada se neko vakciniše, antigen je možda prisutan dve nedelje i onda nestaje, kaže Rajnhard Obst, profesor na Institutu za imunologiju pri univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu. On je inače istraživao anergiju T-ćelija kod miševa.
Zamor T-ćelija kao reakcija na imunološke tretmane, mogao je, kaže, da se prati kod pacijenata obolelih od raka ili HIV-a, ali još nikada kod ljudi kao reakcija na ponovnu vakcinaciju. Pri tom Obst smatra da je, uprkos nedostatku kliničkih podataka, Kavalerijeva zabrinutost opravdana.
„Ideja o vakcinaciji na svaka četiri meseca ili čak češće je nova. To je nešto što do sada nikada nije viđeno kod drugih tipova virusa. A pomisao na (mogući) zamor T-ćelija bi trebalo da bude razlog da se napravi pauza“, kaže Obst.
„Ako bi me neko pitao: Hej, da li bi se ti vakcinisao svaka četiri meseca?“ – ili da kažemo svaka dva meseca četiri puta zaredom – rekao bih mu: Bolje budi pažljiv i napravi pauzu’“, kaže Obst.
