Ako su vesti lažne—zamislite kakva je onda istorija?!
Koliko puta si pročitao vest koja se sutradan ispostavila kao preuveličana, pogrešno interpretirana ili potpuno izmišljena?
Vesti se pišu u realnom vremenu, pod pritiskom, i retko kada su neutralne. Sada zamisli da se isti mehanizam koristi za pisanje istorije—ali sa vremenskim odmakom od decenija ili vekova.
Pobednici pišu istoriju
Kaže se da istoriju pišu pobednici. To znači da se događaji često prikazuju kroz prizmu onih koji su zadržali moć, dok su glasovi poraženih ućutkani ili izbrisani. Primer za to je Napoleon Bonaparta—za Francuze je bio revolucionarni vođa, dok ga Britanci često nazivaju diktatorom.
Šta je istina? Zavisi od toga ko priča priču.
Slično tome, pogledajmo istorijske udžbenike u različitim zemljama. Jedan isti događaj, poput kolonizacije Amerike, može biti predstavljen kao herojski podvig istraživača ili kao brutalno uništenje domorodačkih kultura.
Čiji narativ preovladava? Onaj koji se uči u školama i prenosi kroz generacije.
Sećanje je selektivno
Neke civilizacije su bile potpuno izbrisane iz istorijskih knjiga, dok su druge dobile gotovo mitski status.
Recimo, dok se antička Grčka često slavi kao kolevka demokratije, retko se pominje da su žene i robovi bili bez ikakvih prava. Istovremeno, mnoga dostignuća drevnih afričkih, azijskih i američkih kultura ostala su u senci evropskih priča o „prosvetljenosti“.
Čak i moderni događaji pokazuju koliko je istorija fleksibilna.
Pogledaj raspad Jugoslavije—kako se tumači u različitim državama bivše federacije? Jedan isti događaj može imati nekoliko verzija, zavisno od toga ko ga prepričava i kakve političke ciljeve ima.
Kako prepoznati manipulaciju?
Prvi korak je da budemo svesni da ne postoji jedna „apsolutna istina“ u istoriji.
Drugi je da uporedimo izvore—da vidimo kako se isti događaji prikazuju u različitim delima i iz različitih uglova. Treći je da se zapitamo: ko ima korist od toga da verujemo baš u ovu verziju priče?
Možda nikada nećemo sa sigurnošću saznati šta se zaista dogodilo u prošlosti, ali možemo naučiti iz grešaka onih koji su je pisali. Ako danas budemo svesniji moći koju narativ ima, možda ćemo sutra istoriju ispisivati poštenije.
Na kraju krajeva, istorija je učiteljica života:
„Historia est magistra vitae“
