Alarmisti: Klimatske promene „produžuju sezonu alergija“
Klimatski alarmisti su pronašli još nešto što nas ugrožava zbog klimatskih promena, a to su alergije i respiratorne bolesti.
Prema članku Blumberga od 27. marta, zagrevanje klime „izaziva dužu sezonu polena, pogoršavajući alergije i respiratorna stanja“.
„Ovo zaista predstavlja još jedan pokazatelj kako klimatske promene mogu da utiču na svakodnevni život ljudi“, rekla je Alison Štajner, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Mičigenu.
Štajner predviđa da sezona polena počinje između 10 i 40 dana ranije i završavaće se 5 do 15 dana kasnije do 2100. godine, primećuje Blumberg.
Sezona polena u Severnoj Americi produžila se za 20 dana između 1990. i 2018., a koncentracije polena porasle su za više od 20 odsto, tvrdi Blumberg, pozivajući se na studiju iz 2021. objavljenu u akademskom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of America.
„A zastrašujuća sezona alergija će verovatno trajati još duže kako temperature nastave da rastu“, upozorava se u članku.
Kao svačiji omiljeni bauk, klimatske promene su okrivljene za mnoštvo društvenih bolesti.
Prošlog januara, predsednik Džo Bajden je okrivio kalifornijske kišne oluje i klizišta blata za klimatske promene tokom posete Golden Stejtu.
„Ako neko sumnja da se klima menja, onda mora da je spavao tokom poslednjih nekoliko godina“, rekao je Bajden procenjujući štetu.
👉 Prvo ChatGPT samoubistvo: Veštačka inteligencija naterala Belgijanca da se ubije https://t.co/39MygeJhUz
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 29, 2023
Ujedinjene nacije su za masovnu migraciju okrivile klimatske promene izazvane ljudima, insistirajući da porast nivoa mora, suša, poplave, požari i druge prirodne opasnosti „teraju ljude da napuste svoje domove“.
„Većina je raseljena unutar svojih zemalja, ali ljudi takođe mogu preći granice da bi pronašli sigurnost“, navodi se u tekstu. „Klimatske promene takođe mogu da intenziviraju sukobe jer se ljudi takmiče za oskudne resurse“.
2020. godine, uzbunjivači su rekli da klimatske promene uzrokuju nestanak bumbara „neverovatno alarmantnom brzinom“ širom Evrope i Severne Amerike.
Dok je populacija bumbara dugo izgledala stabilna, njihov broj je počeo naglo da opada 2000. godine i nastavio da pada sve do danas, sa ukupnim padom od nekih 30 procenata u poređenju sa ciframa iz 1974. godine, navodi se u jednom članku.
Poslednjih godina, klimatske promene su okrivljene za fenomene koji se kreću od pada proizvodnje kafe preko razornih uragana do pada populacije havajskih medvedica do smanjenja broja migratornih ptica pevačica do manjih pomfrita u Velikoj Britaniji i čak hladnijih zima.
Antropogene klimatske promene – ideja da ljudska emisija ugljen-dioksida u atmosferu značajno podstiče globalne temperature – postala je žrtveni jarac za probleme koji se kreću od masovne smrti irvasa do stvaranja „šuma duhova“ duž obale SAD-a.
Stivi Vonder je 2018. godine sugerisao da su klimatske promene izazvale rak koji je u avgustu ubio legendarnu soul pevačicu Aretu Frenklin, dok je tvrdio da skeptici o klimatskim promenama dele odgovornost za njenu smrt.
Bivši američki predsednik Barak Obama je čuveno predložio da su klimatske promene delimično krive za uspon islamske terorističke grupe Boko Haram u Nigeriji, kao i za građanski rat u Siriji.
U 2019, članak u Forbsu okrivio je klimatske promene za „kognitivni pad“ radnika i povećanje stope samoubistava.
